Vesti sa Balkana preteće, Dodikove najave poziv na buđenje

Ističe kako je Dodikova najava otcepljenja, formiranja vlastite vojske, pravosudnog i poreskog sistema bio poziv na buđenje za EU.

“Demoni su uvek bili tu. Poslednjih meseci, međutim, sve su vidljiviji, posebno u Bosni i Hercegovini. Ovde se intenziviraju problemi, nepetosti se posebno intenzivno osećaju jer postoji mnogo aktera koji se igraju sa tim demonima. Zvona za uzbunu se oglašavaju kada se u javnosti počne razmišljati o tome kako treba povući nove granice duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu. To se dešava pre svega kod osoba za koje je ratno iskustvo još uvek vrlo prisutno ili koje pate od posttraumatskih stresnih poremećaja. Led je vrlo tanak, ta iskustva mogu izbiti u bilo kom trenutku”, ističe Melzer.

Na pitanje koji je cilj Dodika, Melzer kaže da  se radi o mešavini održavanja na vlasti i velikosrpske ideologije. “Kako bi mobilisao svoje pristalice, Dodik negira da je u Srebrenici bio genocid, direktno napada međunarodnu zajednicu i njenog visokog predstavnika i sprovodi velikosrpsku ideologiju koja je dovela do rata 1990-ih”.

Dodaje da treba paziti na to da mešavina političke retorike i oštre etnonacionalističke ideologije ponovno ne izazove požar. “Neki lokalni događaj može eskalirati i izmaknuti kontroli. Ovde ima puno oružja, različite strane su nervozne. Bez sumnje, situacija je više zabrinjavajuća nego pre samo nekoliko godina. Međutim, Dodik već duže vreme igra svoju opasnu igru.

Po mojoj proceni, neposredni raspad institucija ili rat ne predstoje“.

Na pitanje da li su Bakir Izetbegović i Dragan Čović umereniji, Melzer odgovara: “U osnovi već smo upali u zamku ako se u ovom kontekstu govori o Bošnjacima, Hrvatima i Srbima. I Izetbegović i Čović takođe su prvenstveno zainteresovani za održavanje svoje vlasti i sprečavaju demokratske reforme. Čović to prikriva kao ‘legitimno predstavljanje’ i dobija veliku podršku od hrvatske vlade u Zagrebu, koja se predstavlja kao zaštitnik bosanskih Hrvata. To doprinosi daljnjoj fragmentaciji države BiH i torpedira sve pokušaje da se ona pretvori u funkcionalnu političku zajednicu oslobođenu diskriminacije. Izetbegović je takođe deo problema. No destabilizacija u ovom trenutku jasno dolazi iz Republike Srpske i od Dodika”.

Melzer smatra da Dodik sve radi u saradnji sa srpskim predsednikom Vučićem i uz podršku Vladimira Putina. Osim toga postoji i savez sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj, koji pak održava bliske veze s Janezom Janšom u Sloveniji. Orbán je obećao 100 milijuna evra finansijske pomoći Republici Srpskoj. Poverenik za proširenje EU Oliver Várhelji, Mađar, jednostrano podržava Srbiju u njenoj kandidaturi za pristupanje Uniji – uprkos nazadovanju koje je zemlja napravila u smislu demokratije i vladavine prava. A postoje i tvrdnja da on asistira Dodiku u njegovim planovima”.

Međunarodna zajednica, smatra, mora pokazati granice i ne sme više prihvatati Dodika kao sagovornika. Amerikanci su mu uveli sankcije, što je apsolutno ispravno. Predsednik Džozef Bajden dobro poznaje regiom. Ako se međunarodnim opredeljenjima za teritorijalni integritet zemlje i multietničku državu Bosnu i Hercegovinu ozbiljno misli, etničke podele se ne smejuu dalje produbljivati. Zato je potrebna demokratska reforma izbornog zakona koja odmiče od etnokratije s kolektivnim pravima za određene skupine stanovništva.

Malzer ukazuje da bi region trebalo da bude deoEU, jer se, kaže, podrazumeva da je Zapadni Balkan bio i jeste deo Evrope i može puno doprineeti zajedničkoj evropskoj budućnosti u kulturnom, istorijskom i ekonomskom smislu. “To bi morale biti demokratski konstituisane države koje usko surađuju jedna s drugom. To bi trebala biti regija u kojoj ljudi ovde vide svoju ličnu i profesionalnu budućnost umesto da koriste svaku priliku da pobegnu. Odliv mozgova sa Zapadnog Balkana je dramatičan”, kosntatuje Melzer, prenosi Dojče vele.