Visoki predstavnik nije odustao: Šmit namerava da nametne Izborni zakon odmah nakon nedeljnih izbora

“Razmatra se čak i opcija nametanja izmena Ustava i Izbornog zakona u nedelju, odmah nakon zatvaranja biračkih mesta, a pre objave bilo kakvih rezultata”, navodi jedan od sagovornika Istrage i politicki.ba.

Diplomatski izvori, pak, navode da je, za sada, procenjeno da bi nametanje na dan Opštih izbora poslalo lošu poruku. Stoga su u OHR-u bliži opciji da visoki predstavnik Bonske ovlasti upotrebi odmah početkom naredne sedmice ili čak nakon objave rezultata.

Kao opravdanje za nametanje ovih ustavnih i zakonskih izmena, Kristijan Šmit će iskoristiti reč – “blokade”. A upravo je u svojoj izjavi za nemački FAZ u četvrtak rekao da “blokade još nisu rešene”, te da ranije nije mogao koristiti svoje ovlasti jer su “izbori bili suviše blizu”.

Kao argument tokom svojih lobiranja u Nemačkoj i EU koje, do sada, nisu podržavale nametanje izmena Ustava FBiH i Izbornog zakona, Šmit koristi priču o blokadi procesa imenovanja sudija Ustavnog suda FBiH.

Podsećamo, tokom ove sedmice, službenici OHR-a i Delegacije EU su bili medijatori na sastanku predsednika FBiH Marinka Čavare sa njegovim potpredsednicima Melikom Mahmutbegović i Milanom Dunovićem. Tema sastanka je bio Ustavni sud FBiH, odnosno proces imenovanja sudija.

Iako je, prethodno, bio obećao da će imenovati troje “usaglašenih sudija”, Čavara je, na kraju, promenio stav, te je insistirao da se odmah predloži imenovanje svih četvoro nedostajućih sudija.

Kako četvrto ime nije bilo usaglašeno, sastanak i imenovanje su propali. Time je Čavara dao dodatni argument visokom predstavniku za reagovanje, jer u januaru naredne godine Ustavni sud FBiH ostaje bez kvoruma.

No, Šmit se, kako saznajemo, ne planira zadržati samo na izmenama odredaba Ustava FBiH koje “deblokiraju” proces imenovanja sudija Ustavnog suda FBiH.

U njegovom fokusu je, još uvek, i način izbora delegata za Dom naroda FBiH. Delegati se, podseća istraga, biraju iz kantonalnih skupština, uz ustavnu obavezu da svaki kanton daje najmanje po jednog delegata iz reda sva tri konstitutivna naroda, uz uslov da je takav prethodno izabran u kantonalnu skupštinu.

U Domu naroda sedi 58 delegata, s tim da klubovi Hrvata, Bošnjaka i Srba treba da imaju po 17 delegata, dok preostalih sedam pripada klubu ostalih. Za izbor predsednika i potpredsednika FBiH nužno je imati potpise najmanje jedne trećine delega po klubu.

To znači da je, recimo, za izbor predsednika FBiH iz reda hrvatskog naroda potrebno, pre svega, skupiti šest potpisa u Klubu Hrvata. S obzirom na to da postoji mogućnost da u Klubu Hrvata bude šest delegata koji nisu članovi HDZ-a BiH, OHR pod pritiskom Vlade Republike Hrvatske namerava povećati broj potrebnih potpisa za delegiranje (pot)predsednika FBiH.

Prošle sedmice su zvaničnici Vlade Republike Hrvatske saopštili da su mesecima “diskretno dogovarali” sa visokim predstavnikom nametanje izmena Izbornog zakona i Ustava FBiH.
Gostujući na hrvatskom javnom servisu HRT, analitičar i istoričar Ivo Lučić je u četvrtak naveče rekao da se izmenama Ustava FBiH i Izbornog zakona protive Iran, Turska i Nemačka.

A upravo je Nemačka država koja je predložila Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Nemačka se, međutim, sada protivi upotrebi Bonskih ovlasti u vezi sa izmenama Izbornog zakona, ali Šmit, uz podršku SAD-a namerava to učiniti.

U PIC-u (Veće za implementaciju mira) već dugo ne postoji konsenzus u vezi sa nametanjem izmena Izbornog zakona i Ustava FBiH. Stoga je indikativna izjava Kristijana Šmita data nemačkom FAZ-u.

“Ja nisam izvršni sekretar potpisnica Dejtonskog sporazuma. Takođe, sugerisao bih nekim domaćim igračima u BiH da ne potcenjuju moju nezavisnost”, rekao je visoki predstavnik u intervjuu za FAZ.