Šmit: Vlasti u Banjaluci krše Dejtonski sporazum, Marinko Čavara blokira Ustavni sud Federacije

“Od oktobra prošle godine entitetske vlasti Republike Srpske (RS), na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji predvodi član Predsedništva BiH Milorad Dodik, intenzivirali su svoje aktivnosti usmerene na jednostrano preuzimanje državnih nadležnosti od strane entiteta RS u području, između ostalog, obrane, indirektnih poreza i pravosuđa.
Entitetski zakonodavni organ, Narodna skupština RS-a, usvojila je političke akte kojima se vlasti RS-a obavezuju da ih provedu kroz različite mere.

Ove mere uključuju jednostrano povlačenje RS iz sporazuma o prenosu koje su RS i entitet Federacije potpisale u prošlosti, te usvajanje sveobuhvatnih zakonodavnih obaveza, od kojih su neke već realizovane. Ove radnje potkopavaju ustavne obaveze države i institucija uspostavljenih da izvršavaju te obaveze, što predstavlja poništavanje ključnih reformi provedenih u okviru Opšteg okvirnog sporazuma za mir.

Oni ne samo da narušavaju osnove Mirovnog sporazuma, već izravno prete poništavanjem više od 25 godina napretka u izgradnji BiH kao države koja je čvrsto na putu ka integracijama u Evropsku uniju (EU)”, navedeno je u izveštaju visokog predstavnika za BiH, prenosi portal istraga.ba, koji je imao uvid u ovaj dokument.

Opasnost, nastavlja visoki predstavnik, leži u tome da RS “neosporno dekonstruše ustavni okvir BiH, budući da se struktura države BiH kako je navedena Opštem okvirnom sporazumu za mir, postupno raspada”.

“Kao konačni tumač civilnih aspekata Opšteg okvirnog sporazuma za mir, ponavljam, kao što sam učinio i u svom izveštaju u studenom, da vlasti RS ozbiljno krše Mirovni sporazum”, konstatuje Šmit i ističe da napori i aktivnosti međunarodne zajednice ne obeshrabruju čelnike RS-a da nastave sa svojim akcijama.

U Izveštaju se, dalje, navode konkretne aktivnosti NSRS-a u vezi sa usvajanjem Zakona o lekovima RS, Zakona o imovini RS, Zakona o VSTV-u RS.

Vlasti Republike Srpske ne samo da narušavaju osnove Mirovnog sporazuma, već izravno prete poništavanjem više od 25 godina napretka u izgradnji BiH kao države koja je čvrsto na putu ka integracijama u Evropsku uniju

Šmit podseća SB UN-a i da je NSRS usvojila Zakon o neprihvatanju odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka koji je, izmenama Krivičnog zakona BiH, inkriminisao negiranje genocida i drugih presuđenih ratnih zločina.

Visoki predstavnik podseća i da je, od 6. do 9. januara, zabeleženo nekoliko incidenti govora mržnje i pretnji Bošnjacima u Bijeljini, Doboju, Višegradu, Prijedoru, Foči i Nevesiniji u RS, te u Brčko Distriktu.

“Na glavnom događaju RS-a u Banjaluci Milorad Dodik je stajao je s osuđenim ratnim zločincem Vinkom Pandurevićem. Dan nakon događaja 9. januara, stotine demonstranata okupilo se ispred OHR-a u Sarajevu, a hiljade u glavnim gradovima širom sveta, kako bi pozvali međunarodnu zajednicu da reagira na nastavak destruktivnog ponašanja vlasti RS-a.

Obratio sam se okupljenima i razgovarao s nekima od njih, koji su bili uplašeni i frustrirani.

Oni iz prošlosti znaju da je u sadašnjoj dinamici potencijal vrlo stvaran da politička kriza preraste u sigurnosnu krizu i međunarodna zajednica mora reagovati na odgovarajući način”, navedeno je u izveštaju OHR-a.

U izveštaju su detaljno obrazložene i aktivnosti u vezi sa Zakonom o lekovima RS kojim se ruši Agencija za lekove Bosne i Hercegovine.

Dalje, Šmit navodi i da je, upotebom bonskih ovlašćenja, morao reagovati u vezi sa Zakonom o imovini RS koji je NSRS usvojila po hitnom postupku.

“Zakon o nepokretnoj imovini RS koja služi za rad organa javne vlasti stupio je na snagu 14. aprila. Zakon predstavlja jednostrani pokušaj RS da reguliše vlasnička prava nad imovinom državne imovine i neustavan je.

Njime se krše relevantne odluke Ustavnog suda BiH i onemogućava prihvatljivo i održivo rešavanje pitanja državne imovine – ključni zahtev Agende 5+2. Osim toga, krši se Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom (zabrana raspolaganja), prema kojem je svaki pravni instrument kojim se raspolaže državnom imovinom suprotno ovim zakonima ništavan.

Stupanjem na snagu Zakon bi stvorio pravni kaos i neizvesnost imovinske odnose, uključujući i vis-à-vis buduća ulaganja u RS”, navedeno je u Izveštaju.

Političke turbulencije u BiH i dalje su, ističe Šmit, najvidljivije u Predsedništvu BiH, jer se različiti stavovi člana Predsedništva BiH Milorada Dodika s jedne strane i članova Predsedništva Željka Komšića i Šefika Džaferovića s druge strane svakodnevno izražavaju o nizu pitanja.

Visoki predstavnik navodi i da su Komšić i Džaferović jasno za osudu ruske agresije na Ukrajinu, dok Milorad Dodik nastoji da institucije BiH budu neutralne.

U izveštaju se podseća i da je Milorad Dodik je na sednici Predsedništva od 31.marta, nakon što je prethodno blokirao angažovanje helikoptera Oružanih snaga BiH u gašenju požara u Hercegovini, popustio i dao saglasnost, ali “tek nakon što je najavljeno da će kiša ugasiti požare”.

Visoki predstavnik dalje u izveštaju navodi da su se u nekoliko gradova u RS desili i incidenti usmereni prema manjinskim zajednicama.

“Incidenti i provokacije usmerene prema manjinskim zajednicama oko pravoslavnih i praznika RS u januaru dogodili su se u opštinama Bijeljina, Prijedor, Doboj, Foča, Gacko, Nevesinje i Brčko Distriktu RS. Incidenti su sledili sličan obrazac u kojima su osobe šetale ili se vozile kroz bošnjačke zajednice uzvikujući uvrede, svirajući nacionalističke pesme, a u nekim slučajevima veličajuči osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.

U Bijeljini se pucalo, ali povređenih nije bilo”, navodi Šmit.

Visoki predstavnik navodi i da Ministarstvo prosvjete RS odbija provesti odluku Ustavnog suda BiH od 23. juna kojom je prihvaćena apelacija grupe roditelja Bošnjaka iz zajednice Konjević Polje u Bratuncu u RS, čime je potkrijepljena njihova tvrdnja da su učenici bošnjačke nacionalnosti diskriminisani u obrazovnom istemu RS-a u pogledu korištenja bosanskog jezika.

Deo svog izveštaja visoki je predstavnik posvetio i izbornim reformama, te najavama blokada izbornog procesa.

“Nedostatak dogovora uglavnom između bošnjačkih i hrvatskih stranaka u Federaciji o izbornim reformama podstakao je hrvatske stranke na sumnju u održavanje Opštih izbora 2022., uključujući uskraćivanje finansiranja izbora”, ističe Šmit.

Osim toga, navodi visoki predstavnik, uz još nepostignut sporazum o izbornim reformama, hrvatski politički predstavnici su sugerirali da bi “teritorijalna reorganizacija” mogla biti potrebna, podižući avet ratne težnje za “trećim entitetom”.

Visoki predstavnik u svom Izveštaju kritikuje i stavove ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova.

“Moram izraziti svoje razočaranje zbog nedavnih komentara ruskog ambasadora u BiH, koji je, kako se činilo, pretio suverenitetu BiH. U intervjuu za lokalne medije 17. marta, ambasador je rekao: “Ako BiH odluči da bude članica bilo kojeg saveza, to je interna stvar. Naš odgovor je druga stvar. Primer Ukrajine pokazuje što očekujemo.” Neprihvatljivo je da ambasador i član PIC-a koristi primer rata koji se odvija u drugoj zemlji kao “upozorenje” svojoj zemlji domaćinu. Nedavni događaji u Ukrajini oštri su podsetnici na važnost očuvanja mira i stabilnosti. Takođe moram izvestiti da je, nakon svoje objave 28. jula 2021. o obustavljanju sudelovanja na sastancima  PIC-a, Ruska Federacija 17. feburara objavila da obustavlja svoj mandatni doprinos budžetu mog Ureda”,  naveo je Šmit.

Visoki predstavnik se u izveštaju dotakao i funkcionalnosti Federacije BiH.

“Nema dogovora o imenovanju nove Vlade FBiH niti o imenovanju nedostajućih ministara zbog iznesenog stava HDZ-a BiH da ne odobrava nikakva imenovanja dok se ne postigne dogovor o izbornoj reformi. Slično, rezultati izbora 2018. takođe se ne provode u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, gde ostaje ista Vlada iz mandata 2014.-2018”, navodi Šmit.

On ističe da je federalni premijer Fadil Novalić u oktobru 2021.  uputio dopis predsedniku i potpredsjednicima Federacije, u kojima je naveo da je potrebno popuniti nedostajuća ministarska mesta u Vladi, ali da do danas nema imenovanja.

Šmit se dotakao i funkcionalnosti Ustavnog suda Federacije BiH, optužujući direktno predsednika Federacije Marinka Čavaru za blokadu.

„Imenovanja u Ustavnom sudu Federacije još uvek nisu rešena. Od 2019. Ustavni sud Federacije imao je četiri slobodna mesta, zbog penzionisanja sudaca, pa je u Sudu ostalo samo pet od devet potrebnih sudija prema Ustavu Federacije. Za kvorum mora biti prisutno svih pet, a za donošenje odluka potrebna je jednoglasnost. Štaviše, Sudsko veće za vitalni nacionalni interes (VNI) uopšte ne može funkcionisati, jer ima samo četiri sudije, što je nedovoljno za kvorum u veću VNI.

VSTV BiH je u oktobru 2019. godine predsedniku i potpredsjedniku Federacije dostavio predloge kandidata za tri upražnjena mesta, a predlog kandidata za četvrto mesto dostavio je u februaru prošle godine. Potom su dva potpredsednika Federacije dostavili svoje konačne predloge predsedniku Marinku Čavari (HDZ BiH) i pozvali ga da da prosledi kandidature Parlamentu Federacije. Međutim, Čavara je odbio proslediti taj akt, blokirajući proces imenovanja i ostavljajući Ustavni sud Federacije nefunkcionalnim”, navedeno je u Izveštaju.

Kristijan Šmit u svom izveštaju napominje i teško stanje na BHRT-u.

Kao pozitivne pomake, visoki predstavnik je izneo nekoliko odluka vlasti u Brčko distriktu, te odluku “Gradske uprave Sarajeva da postavi spomen obeležje na Kazanima u spomen na 17 pretežno srpskih stanovnika Sarajeva koje su ubili bošnjački pripadnici Armije Republike BiH tokom 92. i 93. godine.