Foto: FoNet/Instagram Miloš VučevićPredsednik Srbije Aleksandar Vučić pre tri dana ponovo je kritikovao najavljenu Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja bi trebala biti izglasana u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN). Ipak, sada je izneo i neistine.
Protiv donošenja ove odluke uveliko rade srpske vlasti i diplomate, no pitanje je da li će uspeti da izlobiraju dovoljan broj ruku, što su i sami svesni.
„Ovo usvajanje rezolucije je toliko nefer zato sto je donesena Opšta rezolucija o genocidu, pojedinačno je nepotrebno da se ide dalje. Zamislite da ne postoji takav akt u UN-u koji bi rekao da je Nemačka počinila genocid u Drugom svetskom ratu. Ne postoji, nikada nije izglasan. Onda vam je sve jasno“, izjavio je nedavno predsednik Srbije.
No, uprkos Vučićevom stavu da su pored Opšte rezolucije o genocidu nepotrebne pojedinačne rezolucije treba naglasiti da je Generalna skupština UN-a već ranije izglasala rezolucije o Holokaustu i genocidu u Ruandi.
„Opšta skupština Ujedinjenih nacija usvaja rezoluciju A/RES/58/234 kojom se 7. april proglašava Međunarodnim danom razmišljanja o genocidu u Ruandi i podstiče ‘sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija i druge relevantne međunarodne organizacije, kao i organizacije civilnog društva, za obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u spomen na žrtve genocida u Ruandi.“
Ova rezolucija je usvojena 26. januara 2018. godine i ispravila je određene „netačnosit iz rezoluciju od 2003. godine“.
Ovom rezolucijom su obuhvaćene istorijske činjenice onoga što se dogodilo 1994. – genocid nad Tutsijima u Ruandi – i nije ostavilo mesta dvosmislenosti.
„Taktike negiranja genocida i revizionizma bile su dobro poznate i dokumentirane. Neki su ljudi promovisali teoriju dvostrukog genocida u uzaludnom uvrenju da bi to moglo skrenuti njihovu vlastitu odgovornost. Više od milion ljudi koji su stradali u genocidu ubijeni su u najstrašnijim uslovima jer su pripadali grupi koja je dehumanizovana i usmerena na potpuno istrebljenje“, navela je tada predstavnica Ruande Valentin Rugvabiza.
Što se tiče druge rezolucije koja povezuje nacističku Nemačku sa stradanjem Jevreja, ona je izglasana u januaru 2022. godine.
„Usvojena na 80. godišnjicu konferencije u Vanezu, rezolucija je važan signal za osudu i suočavanje s uznemirujućim trendovima umanjivanja, iskrivljavanja ili negiranja holokausta. Po prvi put u rezoluciju UN-a mogla bi biti uključena definicija onoga što je poricanje holokausta. Nemačka se pridružila ovoj inicijativi, koju je podstaknuo Izrael, kao sufacilitator. Naposletku, 114 država proglasilo se susponzorima“, navodi se.
Uzak krug bh. zvaničnika i diplomata već duže vremena studiozno radi na kreiranju Rezolucije o genocidu u Srebrenici, a kako Klix.ba saznaje tekst je još u formi izrade.
Još uvek nije poznat tačan datum kada će se Rezoluciju naći pred Generalnom skupštinom UN-a iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić licitirao datumima između 25. i 30. aprila te da će se potruditi da bude u tom trenutku u Njujorku.
Da bi rezolucija bila usvojena, potrebna je dvotrećinska podrška, tj. da za nju glasa više od 130 članica UN-a. Misija Bosne i Hercegovine u UN-u na čelu s ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom duže vreme kontinuirano radi na tome da osigura podršku potrebnog broja zemalja.
Razlog zbog kojeg se odlučilo da se rezolucija predloži Generalnoj skupštini, a ne Savetu bezbednosti UN-a, jeste što bi bilo skoro pa nemoguće da SB usvoji tu rezoluciju. Podsećamo, Velika Britanija, kao jedna od pet stalnih članica SB, 2015. godine je predložila rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali je Rusija, kao još jedna stalna članica, uložila veto. Dakle, to se desilo na 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.
S druge strane, u Generalnoj skupštini ne postoji mehanizam veta, što znači da odluka dve trećine država predstavlja konačnu odluku. Naime, reč je o principu „jedan član-jedan glas“, tj. glas svake države je jednak. Shodno tome, bh. misija u UN-u je na velikom zadatku jer nije lako osigurati podršku više od 130 država. Za to je potrebno veliko političko, diplomatsko i pravno umeće.
Predstojeća godišnjica genocida u Srebrenici biće obeležena nizom značajnih aktivnosti u Njujorku, gde je UN-ovo sedište.
I za kraj recimo da, iako se govori da iza najavljene Rezolucije stoje Nemačka i Ruanda, tačna informacija je da se zapravo radi o većoj grupi prijateljskih zemalja BiH, a broj je mnogo veći od dve države što će uskoro biti i ozvaničeno, prenosi Klix.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
