Uprkos nastojanjima mađarskog predsedavanja, pristupni pregovori sa Srbijom ostaju blokirani, dok su Crna Gora i Albanija u ponedeljak i utorak napravile pomak u pristupnom procesu.
Mađarsko predsedništvo Savetom EU pokušalo je dobiti saglasnost država članica za otvaranje pregovora sa Srbijom u klasteru 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, prenosi Jutarnji list.
Taj klaster uključuje osam pregovaračkih poglavlja, od kojih je Srbija pre promjene metodologije pregovora već otvorila njih pet, a dva od tih pet su zatvorena.
Komisija je ocenila da je Srbija tehnički spremna za dovršetak otvaranja toga klastera, ali da bi se postiglo potrebna je politička saglasnost država članica.
Prema novoj metodologiji pristupnih pregovora, usvojenoj početkom 2020., više se ne otvaraju pojedinačna poglavlja zasebno i umesto toga pregovaračka poglavlja su podeljena u šest klastera, odnosno šest tematskih celina, dok se kod zatvaranja poglavlja ona i dalje zatvaraju pojedinačno.
I Hrvatska blokira Srbiju
O Srbiji se proteklih nedelja četiri puta razgovaralo na sastancima Odbora stalnih predstavnika (Coreper), koje čine predstavnici država članica, ali je osam zemalja, među njima i Hrvatska, uskratilo saglasnost za dalji napredak u pregovorima.
Umesto zelenog svatla za otvaranje preostalih poglavlja iz klastera 3, Srbiji je upućeno pismo da dostavi svoja pregovaračka stajališta za dva poglavlja, poglavlje 16 Porezi i poglavlje 19 Socijalna politika i zapošljavanje, ali ne i za poglavlje 10 Informacijsko društvo i mediji.
To pismo je najviše oko čega se mogla postići saglasnost svih država članica, ali ono je tek prvi korak jer preostaje još usaglašavanje zajedničke pozicije EU-a. Za svaki korak u procesu proširenja potreban je konsenzus svih članica EU-a.
Da to neće biti lako pokazuje izjava holandskog ministra spoljnih poslova Kaspara Veldkmpa koji je u ponedeljak otvoreno najavio da će se njegova zemlja suprotstaviti daljem napretku Srbije u pregovorima zbog nedovoljnog napretka u području vladavine prava i normalizaciji odnosa s Kosovom.
„Srbija nije još spremna za sledeći korak i nije napravila dovoljan napredak u području vladavine prava”, izjavio je Veldkamp pre početka sastanka ministara vanjskih poslova država članica EU-a.
Dodao je da se Srbija nije pomakla ni u usklađivanju s spoljnom politikom EU-a, dok su ostale zemlje zapadnog Balkana već usklađene. Veldkamp je takođe izrazio nadu da će se i druge zemlje članice pridružiti holandskom stajalištu.
Normalizacija s Kosovom
Osim pisma Srbiji, predstavnici članica EU-a dogovorili su i zaključke o proširenju koje će formalno u utorak potvrditi Savet za opšte poslove, to jest ministri za evropske poslove država članica.
U tim se zaključcima kaže da će „napredak Srbije u vladavini prava i normalizacija odnosa s Kosovom i dalje određivati ukupni tempo pristupnih pregovora“.
Što se tiče klastera 3, u zaključcima se kaže da će Savet ponovno razmatrati otvaranje toga klastera kada Srbija postigne znatan napredak u području vladavine prava i normalizaciji odnosa s Kosovom.
Iz diplomatskih izvora se doznaje da je Nemačka priložila zasebnu izjavu u kojoj se nabrajaju svi uslovi za otvaranje toga klastera od rasvetljavanja slučaja Banjska do usklađivanja s vanjskom politikom EU-a, što uključuje i sankcije Rusiji.
Komisija je takođe dala izjavu u kojoj je najavila da će sledeće godine napraviti procenu napretka Srbije u tim područjima.
Srbija, koje je pregovore s EU-om otvorila u januaru 2014. do sada je otvorila pregovore u 22 od 35 pregovaračkih poglavlja.
Od tih 22 pregovori su zatvoreni u dva poglavlja Nauke i istraživanje i Obrazovanje i kultura. Od decembra 2021. kada je Srbija otvorila pregovore u klasteru 4 Zelena agenda i održiva povezivost, nije bilo napretka u pregovorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.