„Vučić glumi da je Srbija žrtva, narodu je napunio glavu antisrpskim zaverama“: Đurđić o Svesrpskom saboru

Pronicljiviji analitičari skloni su tvrdnjama kako je Sabor odlagan za posle izglasavanja srebreničke Rezolucije, kako bi Beograd osvežio toliko omiljenu poziciju Žrtve i obnovio energiju hrabrog suprotstvljanja vaskolikim antisrpskim zaverama, piše novinar Momčilo Đurđić za hrvatski portal Index.

Takođe, Dan D je dočekan u Srbiji u ambijentu tradicionalno loših i netolerantnih odnosa između vlasti i opozicije, koji su dodatno uskovitlani (ne)dokazanim neregularnostima na lokalnim izborima od 2.juna. Odnosi sa onim delom međunarodne zajednice kojem Srbija navodno teži kroz strateško opredeljenje za Evropsku uniju, i pre početka agresije Rusije na Ukrajinu zamrznuti su u debelom ledu sibirskih stepa, tako da su poglavlja i klasteri, kao koraci na putu ka EU, samo deo mutnog sećanja. Malo šta je ostalo isto osim što je mrska Evropa nastavila da gura lovu u infrastrukturne i razvojne projekte, uglavnom u vidu poklona. Moskva je nastavila da šalje poljubce i špijune, dok Kina ćuti i radi. Biće zanimljivo pratiti i analizirati gde je tačka pucanja već krajnje razvučene Vučićeve strategije „što manje dati, što više uzeti“.

Čarobna reć kojom srpska politička elita već decenijama želi i uspeva da omađija i mobiliše svoje stado jeste i sada – JEDINSTVO. Ljudi se ovde retko bavi analizom šta vlast pod tim podrazumeva, a pogotovo činjenicom da je nivo dostignutog jedinstva oko ključnih, strateških pitanja – izuzimajući Evropsku uniju, naravno – toliko visok da se postavlja pitanje da li u srpskom društvu uopšte ima kiseonika za drugo mišljenje, pluralizam i demokratiju(?!). U suštini režimskog shvatanja i nametanja Jedinstva ne stoji okupljanje oko vrednosti savremenog civilizovanog sveta već mobilizacija radi suprotstavljanja neprijateljima, uglavnom izmaštanim. Tu se ne radi o nacionalnom jedinstvu koje vas ne sprečava da usred rata sa stotinama hiljada demonstranata tražite ostavku Vlade, kao što je to slučaj u Izraelu, već o Jedinstvu koje isključuje sve Neistomiljnenike, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Da nije tako na Svesrpskom saboru bi se, uz Vučića i Dodika, u prvim redovima našli i pripadnici srpske opozicije sa obe strane Drine.

Ali, avaj, niko ih nije zvao, onako nepodobne. Samo na prvi pogled to može biti čudno jer nepozvani u 98 posto slučajeva, po pitanju Kosova i svim ostalim nacionalnim pitanjima, imaju ne samo identičan nego i radikalniji stav. Kada sve ovako ogolimo sasvim je jasno da srpsko Jedinstvo kriju brižljivo odnegovane duboke podele u kojima se dve podeljene grupe bore za ekskluzivna, autorska prava nad , u suštini, istom politikom! Sindrom „malih razlika“ i jeste najkvalitetnije gorivo za raspirivanje neprijateljstava sakrivenih iza krilatica o Jedinstvu.

Dobro razrađeni mehanizmi Staljinovih gulaga i našeg Golog otoka ustanovili su efikasni mehnizam podele unutar istog ideološkog/nacionalnog narativa na patriote i izdajnike (revolucije, srpstva…). To i takvo, revolucionarno Jedinstvo, čiji je simbol „krmača koja proždire svoje mladunce“, pod pojmom Jedinstva podrazumeva – jednoumlje. Tu razmišljanje svojom glavom moraš žrtvovati i zameniti razmišljanjem Njegovom glavom, inače ne možeš da uđeš Unutra. „…Mora se biti vrijedan ČLAN OTADŽBINE…“ objasnio nam je na upečatljiv način jedan od saborskih govornika, direktno nas linkujući na čuvenu anegdotu Radovana Trećeg o „članu Biblioteke“. Nekad Biblioteka, danas Otadžbina – uvek Partija! Šta radi podsvest, Bože me sačuvaj.

Na Saboru je usvojen i predlog „Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i budućnosti srpskog naroda“ kao zajednički strateški dokument vaskolike Srbadije. U dva dana su, po horizontalnom i mentorskom principu, potpisani dokumenti o saradnji u oblasti sporta, kulture, ekonomije, poljoprivrede, centralnih institucija, ali sa posebnim naglaskom na povezivanju lokalnih zajednica gde je samoupravama iz Srbije dodeljena uloga starijeg brata.

Deklaracija je, u nekoliko desetina tačaka, ponovila i potvrdila opšta mesta srpske politike u regionu sa nekoliko konkretnih smernica.

Za hrvatsko tržište može biti interesantna tačka 34. Deklaracije u kojoj stoji da „ Svesrpski sabor predlaže dodatno internacionalizovanje teme stradanja Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Potrebno je svetu predstaviti enormno stradanje i genocid koje je nad Srbima izvršen u sistemu logora NDH, sa posebnim naglaskom na stradanje dece u posebnim i u svetu jedinstvenim logorima smrti za decu Jastrebarsko, Sisak, Đakovo i Stara Gradiška“.

Za BiH tržište Dodik je plasirao novi datum obeležavanja dana državnosti Rupublike Srpske. Izgleda da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine odlukom da se zabrani 9.januar kao Dan državnosti u Banjaluci „pojurio lisicu, a isterao medveda“. Naime, Dodik je cinično se povinujući odluci suda izabrao 15.februar za novi Dan državnosti, u čemu nema ničeg problematičnog osim što je to Dan državnosti susedne države, Republike Srbije. Tako je, po Dodikovim rečima, na simboličan način počeo vekovni proces razdruživanja od BiH i entitetskog pripajanja Srbiji. Toga nema u Deklaraciji, ali ni u Memorandumu Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. nisu pominjani ratovi.

Mir je uz, Jedinstvo, opet najčešća reč u opticaju mada ne treba smetnuti s uma vođu kome je to bila omiljena reč tridesetih godina prošlog veka.