„Vučić je jako zabrinut“: Zašto je Srbija ušla u diplomatski rat s Hrvatskom?

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je odluku o proglašenju Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara Ambasade Republike Hrvatske u Beogradu, personom non grata u skladu sa članom 9. Bečke konvencije kojom se uređuju diplomatsko-konzularni odnosi. Srpski portal Novosti.rs piše da je reč o „dokumentovanoj špijunaži i vrbovanju za rad za hrvatsku službu“, piše hrvatski portal Index.

Tabloid Alo piše da je srpska agencija BIA (Bezbednosno-informativna agencija) „razotkrila hrvatskog diplomatu koji je pokušao da napravi agencijsku mrežu u Beogradu“, a navode i da je „kontaktirao sa ljudima iz politike, biznisa i medija“.

„Srpska služba već duže vreme prati njegove aktivnosti i kada je pronašla sve relevantne dokaze, preduzete su sve mere da se njegovo neprijateljsko delovanje zaustavi“, piše Alo, režimski medij blizak Vučiću.

„Šnajder je tokom svog profesionalnog angažmana u Republici Srbiji grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio navedenu konvenciju. Ovom prilikom uručena je diplomatska nota ambasadoru Republike Hrvatske Hidajetu Biščeviću.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije žali zbog ponašanja pomenutog diplomate u proteklom periodu, koje ne doprinosi unapređenju bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Hrvatske, dobrosusedskoj saradnji i ukupnom podizanju stepena mira i stabilnosti u regionu“, navodi se između ostalog u saopštenju.

Hrvatska je uzvratila

Hrvatska reakcija nije dugo trajala. Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova odbacilo je razloge za proterivanje akreditovanog hrvatskog diplomate.

„Navedena odluka Republike Srbije predstavlja korak ka pogoršanju međusobnih odnosa, kao i daljoj destabilizaciji osetljivih regionalnih političkih i bezbednosnih prilika u trenutku kada je stabilnost na jugoistoku Evrope od izuzetnog značaja za celinu. Evrope“, navodi se u saopštenju MVEP-a.

Do konkretnog odgovora došlo je juče. Ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman rekao je da je Hrvatska preduzela recipročnu meru.

„Odlučili smo da savetnika ambasade Srbije u Hrvatskoj proglasimo personom non grata Hrvatske. Nota je dostavljena ambasadoru i u njoj se navodi da savetnik mora da napusti teritoriju Republike Hrvatske“, rekao je on. On je rekao i da odbacuju osnove po kojima je hrvatski diplomata proteran iz Srbije.

„Hrvatskom ambasadoru nije dat razlog, rečeno je da nije potrebno davati razloge. Ne znamo razloge za odluku, što je tim više zabrinjavajuće“, rekao je on.

Na pitanje o pisanju srpskih tabloida da je hrvatski diplomata proteran pod optužbom za špijunažu, on je rekao: „Nije ga proterali mediji, već Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Nisu izneli razloge, oni su naši partnera za komunikaciju, to je za nas relevantno. I druge spekulacije, kako kome odgovara“.

„Nismo ovo očekivali, očekivali smo ruku Srbije. Srbija je tako postupila, samo smo odgovorili recipročno“, rekao je on.

Vučić je nesiguran, uskoro su izbori

Da li je zaista reč o pravom razlogu isključenja ili samo o nesigurnosti Vučića pred predstojeće vanredne izbore? U trenucima nesigurnosti vlada je ta koja se obično uspostavlja autoritativno, kao ona koja ne dozvoljava antidržavno delovanje stranih sila, koje su u srpskom slučaju najčešće Hrvati i Albanci, odnosno Kosovari.

Podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić raspustio je Skupštinu Srbije i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar, a prethodno je predsednik parlamenta raspisao izbore u Beogradu i u još 64 grada i opštine. Prema mišljenju analitičara, postoji realna opasnost da se na predstojećim izborima podriva moć vladajuće Srpske napredne stranke, što posebno važi za Beograd.

Brojni protesti i napad na Kosovu potresli su Vučića

Vučićev autoritet narušen je brojnim protestima „Srbija protiv nasilja”, koji su pokrenuti nakon masovnih ubistava u osnovnoj školi i dva sela u okolini Beograda u kojima je ubijeno ukupno 19 ljudi. Osim u Beogradu, protest je održan u još deset gradova, kao što su Subotica, Novi Sad, Zrenjanin, Šabac…

Masovna građanska pobuna izvela je desetine hiljada ljudi na ulice da se suprotstave nasilju u javnom prostoru, politici i medijima. Na protestima su se čule jasne poruke „Vučić odlazi“.

Postoji i napad pobunjenih Srba na severu Kosova, u Banjskoj, koji je Evropski parlament proglasio aktom terorizma. Poginuli su jedan kosovski policajac i tri srpska militanta. Organizator napada bio je Milan Radoičić, kojeg je Vučić nazvao jednim od najznačajnijih Srba. Niz dokaza o ovom napadu seže sve do zvaničnog Beograda, što Srbiju stavlja u nepovoljan položaj kroz prizmu odnosa sa Zapadom.

Lideri Francuske, Nemačke i Italije pozvali su Srbiju da nezvanično prizna Kosovo, a ukoliko istrage pokažu da je Srbija direktno učestvovala u napadima na severu Kosova, Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da zamrzne finansijska sredstva Srbiji u okviru Instrument za pretpristupnu pomoć III, a Savet zamrzava sredstva i zabranjuje putovanja „protiv destabilizujućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organizovanog kriminala“.

U tom kontekstu ne čudi Vučićeva viktimizacija, činjenje žrtve od sebe i srpskog naroda, ovoga puta i kroz eskalaciju odnosa sa Hrvatskom.

Korać: Ovo je politička priča

Index je razgovarao sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Žarkom Koraćem, bivšim dugogodišnjim poslanikom u Narodnoj skupštini Srbije i potpredsednikom u vladi pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića.

Oboje kažu za Index da je to predizborni trik jer je Vučić nesiguran pred predstojeće izbore, pa eskalacija zapravo zbunjuje građane. Korać za Index kaže da ne zna detalje, ali da je izvesno da je ova situacija potrebna Vučiću zbog izbora koji su za mesec dana.

„Znate onu: pokazao je čvrstu ruku Hrvatima koji će harati po Srbiji. Sve za njegovo biračko telo. Naravno, sada će Hrvatska proterati i srpskog diplomatu (razgovor smo vodili pre nego što se saznalo da je Hrvatska uzela recipročna mera, prim. aut.) .

A ko radi za obaveštajnu zajednicu u ambasadama se uglavnom zna. Dakle, ova proterivanja su uglavnom čista politička priča“, rekao je on.
„Hrvati i Srbi smatraju korisnim da improvizuju politički sukob sa svojim susedom“

Dalje je pokazao da su i hrvatska i srpska strana taoci unutrašnje politike.

„Nikad više turista iz Srbije u Hrvatskoj, ekonomski odnosi su dobri, kulturni odnosi sve intenzivniji, ali kada političarima treba ‘višak patriotizma’, onda je dobro improvizovati politički sukob sa komšijom. To uvek dobro dođe. U Hrvatskoj je više turista iz Srbije“, rekao je on.

Podsećam da je bivši hrvatski premijer Zoran Milanović, sada predsednik Republike Hrvatske, pre izbora zatvorio granicu sa Srbijom, koje je njegova stranka izgubila. Hapšenja i proterivanja stranih diplomata uvek su uvod u pogoršanje međudržavnih odnosa. Podsećam i da Vučić želi da pokaže da je obaveštajna zajednica jaka i da radi svoj posao zbog sankcija koje su SAD uvele bivšem direktoru BIA čuvenom Vulinu i koji je zbog toga podneo ostavku.

Drugim rečima, da nije pogrešio kada je na čelo te vladine agencije postavio ovog čoveka bez struke i nekada bliskog prijatelja supruge Slobodana Miloševića, koji se hvalio vezama sa Rusijom. „Vučić je veoma nesiguran uoči izbora i radi sve što misli da bi odgovaralo njegovom biračkom telu“, rekao je Korać.

Biserko: Vučić je zabrinut, a Hrvatska je ionako glavni neprijatelj

Biserko je rekla i da je ovo jedan od Vučićevih predizbornih trikova s obzirom da prvi put nije siguran u ishod izbora.

„Hoće li imati većinu? Hoće li izgubiti Beograd? Njegove radikalne reakcije govore da je nekako zabrinut kakvi će biti izbori, a Hrvatska je ionako glavni neprijatelj od 2012. Uvek se nešto dramatično dešava.

Sada su sadašnji neprijatelji spolja, a Vučić se pozicionira kao neko ko štiti Srbiju, sad je navodno uhvatio stranog diplomatu da pravi antisrpsku mrežu. To nije iznenađenje, samo je iznenađujuće što su pribegli najradikalnijoj meri da čoveka proglase personom non grata“, kaže Biserko.

Ona je podsetila na konferenciju za novinare koju je Vučić održao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. „Tamo je digao glas da je Srbija neutralna, da ima pravo da raspoređuje vojsku, da Srbi plaćaju ceh i da jedini nisu zaštićeni, to je uobičajena priča kada hoćete da naglasite da je Srbija preti“, dodala je ona.

„Ljudi se radikalizuju“

Ističe da je teško proceniti kako će Vučić proći na izborima, ali da slede dva važna događaja. Jedan su protesti „Srbija protiv nasilja“. Drugi važan aspekt izbora je napad Srba na kosovske policajce u Banjskoj na severu Kosova.

„Masakr u školi otkrio je lice i naličje društva u Srbiji, dok je Banjska upozorila međunarodnu zajednicu na ponašanje Srbije kada je u pitanju Kosovo. Pritisci spolja, nezadovoljstvo iznutra.

Vlast čini sve da dobije izbore i tako radikalizuje građane, bilo kampanjom protiv protivnika, protiv svih koji misle drugačije, bilo fizičkim pritiskom na lokalnom nivou. Ljudi protestuju, ima znakova da je nezadovoljstvo veliko. To Vučića čini nervoznim, to je glavni uzrok ove priče sa diplomatom“, rekla je Biserko.

„Ne vidim da će to ići dalje od ovoga, ali zavisi od situacije. Ne verujem da može dalje zbog EU i NATO-a. Mnogo je faktora na koje treba voditi računa. Postoje izbori u SAD, sve agresivnije ponašanje Rusije, kojoj pokušava da otvori sukobe širom sveta, a ima dobru bazu na Balkanu… Kako se stvari tamo budu razvijale zavisiće i dalje Vučićevo ponašanje prema susedima. “, zaključila je Biserko.