Vučićev SNS sklopio pakt sa “Crvenim kombijem”

Paralelno sa hlađenjem odnosa između Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, koje je izazvano različitim viđenjima uzroka i posledica političke krize u BiH u režiji Dodika, počelo je, piše list, približavanje Vučića i Stevadića, koga su mnogu videli kao novog favorita Beograda u Banjaluci.

Stevandić je naglo dobio veliki prostor u srpskim medijima pod kontrolom Vučića, što je, ukazuju, na koncu rezultiralo svečanim potpisivanjem Protokola o saradnji US-a i SNS-a.

Saradnja Republike Srpske i Srbije rasterećuje srpski narod strahova da neće moći da se razvija i brani, kaže Stevandić. Kako je naveo, ”sa predsednikom Vučićem na čelu Srbije, Republika Srpska nikad nije dobijala opomene, već samo pomoć i saradnju.

Želimo da se ta zajednička saradnja nastavi, da imamo još puno zajedničkih sednica. Mora se znati šta je predsednik Vučić uradio do sad za Republiku Srpsku, nešto što ni jedan ni vladar ni predsednik Srbije nisu uradili. Nikakve nas granice neće zaustaviti da širimo zajedničku poruku mira, stabilnosti i zajedničkog napretka”, izjavio je Stevandić. 

Kao rezultat sve boljih međustranačkih odnosa, Stevandićeva stranka juče je u prepunoj sali “Kombank dvorane” u Beogradu održala svečanu, proširenu sednicu Glavnog odbora, kojoj je prisustvovao i Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Republike Srbije.

Osim Selakovića, sednici su prisustvovali i drugi, brojni zvaničnici Vučićevog SNS, kao i mnogobrojni gosti iz političkog, društvenog i kulturnog života Srbije.

A koliko juče je Stevandić branio Dodika. Tako je u decembru stao u zaštitu Dodika od “napada” predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića. Stevandić, koji je i zastupnik u Predstavničkom domu PSBiH, je reagovao na izjavu Komšića da da „sa razbojnikom nećemo pregovarati o postojanju institucija čije je formiranje izvršeno u skladu sa Ustavom i zakonom u Parlamentarnoj skupštini BiH“.

Kako je poručio, Komšić „ne samo da je ratni huškač, već i čovek u neverovatnoj panici, jer njegov reting u FBiH više ne postoji“. Stevandić je još kazao tada da su Komšić i ljudi poput njega “promotori sukoba i zla“, te da ova njegova izjava predstavlja ne samo “najavu, nego i početak ratne kampanje“.

Ako se uzme u obzir Stevandićev bekgraund saradnja sa SNS ne deluje ni malo iznenađujuće. Treba napomenuti da režim u Beogradu neretko okrivljuju da “štiti ratne zločince” koji se u Srbiji  tretiraju kao heroje. Bilo je i više poziva iz EP upućenih Srbiji da prestanu da negiraju genocid u Srebrenici i da veličaju osuđene ratne zločince, navodeći da je to protivno svim evropskim i univerzalnim vrednostima osnovnih i ljudskih prava.

Više je primera u kojima su srpske vlasti optuženima za ratne zločine obezbedile državljanstvo Srbije tako da ne mogu biti izručeni kada pravosuđe BiH traži njihovo izučenje. Jedan od njih je i Duško Kornjača, koji je optužen za zločine protiv čovečnosti, a živi kao ugledni lekar u Novom Sadu, ko je pomogao penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske Milomiru Savčiću, optuženom za genocid u Srebrenici, da nestane iz Banjaluke nakon što mu je Sud BiH odredio pritvor.

Zatim bivši general Novak Đukić koji je pobegao u Srbiji nakon što je u Bosni i Hercegovini pravosnažno osuđen na 20 godina zbog masakra na Tuzlanskoj kapiji kada je ubijen 71 civil.

Stevandić sa kojim je Vučiće SNS sklopio juče saradnju je, podsećaju mediji u BiH, tokom rata bio član ratnog štaba “Autonomne regije Krajina Srpske Republike BiH“, zajedno sa presuđenim ratnim zločincem Radoslavom Brđaninom, generalom Momirom Talićem, Stojanom Župljaninom.

Stevandić je bio šef jedinice Srpskih odbrambenih snaga (SOS) i, kako se ističe, čovek od poverenja Jovice Stanišića, bivšeg čelnika Službe državne bezbednosti (SDB) koji služi zatvorsku kaznu u Hagu od 12 godina zatvora na koju ga je Haški sud, zajedno sa Frankom Simatovićem Frenkijem, osudio zbog zločina nad nesrbima u Bosanskom Šamcu s proleća 1992.

Ime predsednika Ujedinjene Srpske se pominje i u predmetu protiv Radovana Karadžića gde je označen kao vođa “Crvenih beretki“ i SOS jedinica, kao i tokom suđenja Momčilu Krajišniku, gde ga je svedok Evan Braun spomenuo kao vođu paravojnih snaga, pisao je portal istraga.ba.

Osim toga, kako se dodaje, Stevandić je pomenut i u samoj presudi protiv Krajišnika, a  kako se ukazuje, učestvovao i u “oslobađanju“ Kotor-Varoši od Bošnjaka.

https://youtu.be/hNpftjDNXMI

Treba napomenuti da je o Stevandiću napisano više tekstova u kojima se govori “o ratnom putu i zločinima Nenada Stevandića, predsednika Ujedinjene Srpske, o crvenom kombiju koji je vozio Stevandić, kao i ko je sve bio meta njegovog, kako se navodi, ‘haranja’ Banjlukom u toku rata”.

U haškoj dokumentaciji po kojoj je je svedočio ratni pripadnik Resora državne bezbednosti MUP-a Republike Srpske (ujedno i Srbije) pokojni Predrag Radulović poznat po nadimku “Pile”, piše, između ostalog, da je tokom rata svako znao za grupu „Crveni kombi“ koja je delovala u Banjaluci.

“Mislim da je za to znao svaki Banjalučanin. Crveni kombi bio je u prevodu, znate, mrtvački kombi, kombi za dresuru ljudi. To je bilo najstrašnije što se desilo u Banjaluci, u jednom gradu koji je imao kulturu, civilizaciju, da jednostavno ljudi kad ugledaju crveni kombi sklanjaju se, beže iza ćoškova, a pred čiju kuću dođu taj je mogao odmah da stani crni flor, znate, žalosti, jer to su bili ljudi koji su zaista postupali krajnje, krajnje zlonamerno prema svakom, znate, prema svakom”, govorio je Radulović.

“Ljudi su odvođeni bez ikakvog traga, bez išta, tučeni, udarani. Nema šta nije ra… šta… šta nije radila ta grupa koja je bila prepoznatljiva po tom crvenom kombiju. Žao mi je što je bio crveni, jel to je moja boja. Bolje bi bilo da je bio neke druge boje, uopšte, ako već se mora govoriti o tome”, stoji u transkriptima sa svedočenja Radulovića u Hagu, kako je pre par godina prenelo sarajevsko “Oslobođenje”.

Na pitanje tokom svedočenja ko su bili ljudi na koga su ciljali pripadnici grupe “Crveni kombi” Radulović je odgovorio: “U prvom momentu bili su uglavnom ugledni bogati ljudi bošnjačke i hrvatske nacionalnosti. A onda kada su jednostavno… verovatno takve pokrali ili proterali ili, da ne kažem, i teže stvari uradili, onda su došli na red i svi oni iz reda srpskog naroda koji su na bilo koji način bili protiv takvog… protiv takvih njihovih aktivnosti.

Ja znam iz slučajeva gde su maltretirali i Srbe i gde su otimali i od Srba i tako dalje”, na pitanje koliko je ta grupa delovala u Banjaluci, pokojni Radulović je kazao “prilično dugo”.

“Moram da kažem, časni Sude, ako mi dozvolite jednu rečenicu. Ja znam da ovo što govorim, zbog ovog mogu imati itekakve posledice, jel iz ‘Crvenog kombija’ i danas šetaju slobodno Banjalukom. Ali ja se ne ustručavam da kažem, jel ovo ne pripada mom narodu.

Ovo pripada izrodu iz mog naroda, pripada kriminalcima koji nikada nisu… nikada nisu došli u situaciju da odgovaraju za ono što su uradili”, piše, između ostalog, u transkriptima sa svedočenja Radulovića.