„Vulin je maskota, kao Šešelj i Vučić kod Miloševića“: Sagovornice Danasa o tenzijama između Beograda i Sarajeva

Nakon te izjave, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine, izražavajući nezadovoljstvo zbog sprečavanja Vulina da prisustvuje otvaranju izložbe u Prebilovcima i istaklo da ta odluka vlasti BiH nesumnjivo predstavlja kršenje dobrosusedske diplomatske prakse.

Vulin je ipak stigao u Pribelovce kod Čapljine gde je izjavio da je „mala pakost trajala jednu noć i da mu političko Sarajevo nije dozvolilo porelet aviona u BiH“.

„Bili su veliki, važni i snažni, ali ja sam danas, ipak, sa svojim narodom. Neka se oni raduju svojoj pakosti i uživaju malo u tome da oni važni, ali ja sam danas sa svojim narodom“, rekao je Vulin.

Reakcija je stigla i od ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, koji je potvrdio za N1 da Vulinu nije odobren dolazak u BiH helikopterom, pošto je zahtev stigao prekasno, rekavši da nije hteo da krši procedure pošto je reč o osobi koja „svakodnevno podriva teritorijalni integritet i suverenitet u BiH“.

Još jednu u nisu tenzija između Beograda i Sarajeva za Danas komentarišu profesorka Nedžma Džananović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

„Susedi Srbije moraju biti tretirani kao ravnopravni akteri“

Upitana da li bi ovo moglo biti, na neki način, lično obračunavanje Konakovića sa Srbijom, Nedžma Džananović kaže da ne zna koji bi lični motiv Konaković mogao da ima, niti je mišljenja da se takve stvari mogu svoditi na lični nivo.

„Možemo govoriti samo o kontekstu, koji, opet, nije lični, ali jeste politički, jer Konaković jeste bio jedan od, vrlo usamljenih, zagovornika Otvorenog Balkana u Bosni i Hercegovini. Time je on, na neki način, iako uz vrlo burne reakcije i započeo svoj ministarski mandat. Ne znam da li je to nekome nešto signaliziralo određena očekivanja, ali to samo govori u prilog tome koliko su pogrešne procjene Beograda u pogledu odnosa u susjedstvu. Ova epizoda ilustrira nešto sasvim drugo“, ukazuje profesorka Džananović.

Naša sagovonica kaže da susedi Srbije, koliko god da su im unutrašnji odnosi kompleksni i opterećeni tenzijama, kao u BiH, jesu i moraju biti tretirani kao ravnopravni akteri.

„To je ono što je u srži problema koje Srbija ima u odnosu sa svojim susjedima iz kruga bivše Jugoslavije – odbija ih prihvatiti kao suverene i ravnopravne i na tim osnovama razvijati kvalitetne odnose za zajedničku budućnost“, kaže Džananović.

Prema njenim rečima, svi su, i u BiH, i susedstvu, imali priliku tokom proteklih decenija naučiti osnovne činjenice o kompleksnom političkom sistemu unutar BiH – procedure su kompleksne, uključuju više nivoa nadležnosti i nisu i ne mogu biti u rukama jednog čoveka.

„Režim u entitetu Republika Srpska decenijama pokušava stvoriti tu iluziju privremenosti BiH i svoje tobožnje neovisnosti od Sarajeva. Beograd ih, nažalost, u tome podržava, počesto ohrabruje i sudjeluje u toj simulaciji, ali utoliko su ovakve situacije ponekad i dobar podsjetnik da u stvarnom životu, nasuprot propagandi režima, put za intenzivniju saradnju Beograda i Banja Luke vodi preko Sarajeva“, kaže Džananović.

Čak i ako se ostavi po strani potreba za velikim, simboličnim gestovima, dodaje ona, i ako se ostave, nepravedno i neopravdano, kao zadatak nove generacije, jasno je da je danas politika provokacija, uvreda i intenziviranja aktivnosti koje pokušavaju da relativizuju granice, potkopaju suverenitet ili ravnopravnost suseda ne mogu poboljšati međusobne odnose, niti doprineti boljem razumevanju i izgradnji poverenja i pristojnih odnosa.

„Vulin je, danas, politička maskota te užasne politike. Moram podsjetiti da su takvu ulogu u režimu Slobodana Miloševića imali Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić“, naglašava profesorka Džananović.

„Vulin najeksponiraniji promoter „srpskog sveta““

„Početak avgusta, kako je Aleksandar Vučić rekao u Loznici povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji ‘Oluja’, ‘su dani naše tuge, naše muke zbog izgubljenih ljudi, kuća, ognjišta, zbog izgubljene dece koje nikada nećemo moći vratiti. Tako se već 29 godina obeležava ‘Oluja’ odnosno organizovani egzodus Srba iz Hrvatske 1995 godine“, podseća Sonja Biserko.

Prema njenim rečima, izložba u Pribilovcima o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu je takođe poslužila za podsećanje na srpske žrtve, a sarajevsko uskraćivanje dozvole Aleksandru Vulinu da ode helikopterom izazvalo je žestoku reakciju srpskog rukovodstva.

„Međutim, jos je važnije da je ministar Konaković i dodatno pojasnio da mu je dozvola uskraćena zbog negiranja genocida, vređanja žrtva i njihovih porodica, podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, zbog „srpskog sveta“ i velikosrpske ideje i promovisanja malignog ruskog uticaja. Vulin se ipak pojavio u Pribilovcima“, kaže Biserko.

Kako dodaje, Vulin je najeksponiraniji promoter „srpskog sveta“ što je u suštini ratna opcija i zbog toga zaslužuje svaku osudu, a kao negator genocida trebao bi biti osuđen prema Zakonu o zabrani negiranja genocida koji je BiH usvojila pre par godina.

„Činjenica je da su sve ove reakcije Beograda na Oluju, Pribilovce, između ostalog i reakcija na Rezoluciju o Srebrenici a cilj je pokazati da su Srbi ti koji su najveće žrtve na šta je svet navodno neosetljiv. Samoviktimizacija koja traje decenijama sprečava Srbiju da objektivno sagleda svoiju istoriju i da se prema svojim i tuđim žrtvama ponaša sa poštovanjem i dignitetom. To ujedno sprečava i njenu modernizaciju“, ističe Biserko.

Radikalizacija srpskog nacionalizma je, nastavlja naša sagovornica, proporcionalna sve većem nezadovoljstvu grđana u Srbiji, poslednjih meseci zbog rudarenja litijuma, sve lošijeg standarda, siromaštva…

„Međutim, nacionalistička retorika ima sve manji mobilizatorski potencijal jer većina građana je suočena sa egzistencijalnim ptoblemima“, zaključuje Biserko.