Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 1foto: EPA/DEAN LEWINS AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

Doniranje organa, a potom i transplatacija, predstavljaju novu šansu za nečiji život.

Neko dete će se, zahvaljujući donoru, sećati i odrastati sa mamom ili tatom, neko drugo će preživeti. Zato bismo svi, ukoliko se pozivamo na religiju ma koju i duhovno – moralan život, trebali biti donori.

Veća je šansa da nama zatreba nečiji organ nego da budemo ti koji će ga dati.

Transplatacija organa može se vršiti sa živog donora i sa donora kome je konstatovana moždana smrt.

Moždana smrt, kaže struka, znači da je neko umro. Baš tako. On više ne poseduje funkcije koje bi ga vratile u život.

Iako njegovo srce kuca, njegov mozak je mrtav, a samim tim i ta osoba.

Prema našim zakonima, a isto tako i zakonima u regionu, doktor koji konstatuje moždanu smrt ne sudeluje u transplataciji, a samom konstatovanju moždane smrti se pristupa profesionalno, sa više stručnjaka.

Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 2
foto: EPA/BALAZS MOHAI HUNGARY OUT ****Patient’s face has been digitally obscured to comply with Hungarian regulations.***

Od cele bivše SFR Jugoslavije samo su Hrvatska i Slovenija članice Eurotransplata (ET). To je neprofitabilna organizacija koja se bavi povezivanjem između donora i primaoca organa.

Hrvatska

U Hrvatskoj, prema njihovom zakonu, svaka osoba koja se nije izjasnila za života da neće da bude donor, pri konstataciji smrti može postati isti.

Porodica o tome ne odlučuje. To stoji na njihovom sajtu e – građana, mada i sami kažu da je praksa malo drugačija i da se poštuje stav porodice.

Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 3
foto: Prinscreen/gov.hr

Tamo se moždana smrt konstatuje u dva uzastopna klinička pregleda tročlanog sastava.

Lekar koji je učestvovao u konstataciji moždane smrti ne učestvuje u eventualnoj transplataciji organa.

Kao neka vrsta olakšice, ukoliko je pokojni preminuo van mesta boravišta, a donor je organa, porodica ima pravo da refundira troškove prevoza tela do mesta na kom će biti sahranjen.

Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 4
foto: Printscreen/Eurotransplant

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa (RSE) u 2021. godini sa umrlih donora transplatirana su: 124 bubrega, 104 jetre, 36 srca, šest gušterača, devet pluća.

Crna Gora

Kako je Danas pisao, u Crnoj Gori je 2019. godine donesen zakon kao i u Hrvatskoj, vezan za izjašnjavanje u toku života da li je osoba protiv toga da bude donor.

Za Crnu Goru nema mnogo podataka, ali se zna da je ove godine za 14 osoba više na listi čekanja nego 2021.

Sada čeka 58 osoba, od kojih su petoro deca, pisale su crnogorske Vjesti, u aprilu ove godine.

Bosna i Hercegovina

Kao i svuda, pandemija kovida 19 zaustavila je transplataciju organa, pa je prema podacima uzetim sa N1 u BiH 300 osoba na listi čekanja ove godine.

Prema podacima Centra za transplantaciju medicine, iz Donorske mreže BiH, od 2014. godine do 2020. urađeno je 179 transplantacija, prenela je RSE.

Slovenija

Slovenija je kao i Hrvatska članica Eurotransplata. Pored dve države iz našeg regiona, članice ove neprofitabilne organizacije su još Nemačka, Mađarska, Luksemburg, Austrija, Belgija i Holandija.

Ovo su podaci preuzeti sa ET.

Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 5
foto: Printscreen/Eurotransplant

Severna Makedonija

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev uključio se danas u kampanju povećanja svesti o važnosti darivanja organa i objavio da je porodici ostavio u amanet da želi da donira organe, preneo je Novi magazine 2021. godine.

Očigledna je politička volja makedonsog zvaničnika da svojoj zajednici predstavi doniranje organa hao najeći humani čin.

„Ne postoji ništa humanije od toga da nekome produžite život“ rekao je Zaev.

Pred kraj maja 2020. godine, Politika je prenela da je urađena prva transplatacija srca u Severnoj Makedoniji.

Srbija

Naša zemlja je sa razlogom na poslednjem mestu.

U Srbiji danas 2.000 osoba se nalazi na listi čekanja i njima je potreban organ.

Zaključno sa šestim mesecom ove godine, nije urađena nijedna transplatacija.

Nekada smo bili ugovorene strane sa Italijom, od koje su mnogi ljudi iz naše zemlje dobili organ koji im je bio potreban da bi nastavili sa životom. Međutim, taj ugovor je Italija prekinula jer mi njima nismo donirali niti jedan organ.

Ranije je u Srbiji rađeno oko 60 transplantacija godišnje.

U susednoj Hrvatskoj, koja ima manje stanovnika, , pre kovid pandemije radilo se preko 300 transplantacija godišnje. Pri tome, u našoj zemlji oko 2.000 osoba čeka da dobije organ, a uz to 30 dece ide na dijalizu, pisao je Danas ove godine.

Kod nas postoje porodice koje bi dale saglasnost da se presadi organ, ali postoji „prepreka“ kada je zakon u pitanju.

Odnosno, 2018. godine, težili smo istom zakonu kao i u Hrvata. Međutim, neke stranke su podnele pritužbu Ustavnom sudu da oceni ovaj zakon, i sud ga je ocenio neustavnim.

Pored prepreka u samom zakonu, postoje pojedinci koji negoduju i neodobravaju transplataciju organa.

U poređenju sa zemljama u regionu, pogotovo sa Hrvatskom i Slovenijom, kod nas se umesto struke pita politika i crkva.

S jedne strane, crkva se usaglašava da je to dobar čin, ukoliko je u pitanju transplatacija bubrega, jer, kako kažu, to se može uraditi i sa živog donora. Oni, s druge strane, dovode u sumnju transplataciju srca, jer kažu da se konstataciji moždane smrti mora pristupiti oprezno.

Kod nas postoje i politički kao i verski otpori kada se spomene donacija organa.

Milorad Mirčić, potpredsednik Srpske radikalne stranke 2018. godine, oglasio se u ime iste protiv Predloga zakona o presađivanju organa i tražio je smenu tadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Vojislav Šešelj, predsednik gorepomenute stranke i osuđeni ratni zločinac, za kog je Milomir Marić rekao da gde god da je Šešelj branio Srbe tu Srba više nema, gostujući na Pinku kod Amidžića 2017. godine, ilustrovao je kako bi postupio kada bi njegove bubrege neko presadio Biljani Kovačević Vučo: „ja bih iz groba skočio, trčao i jurio je da joj to otmem nazad“.

Kako je doniranje organa regulisano u regionu? 6

Otac Rafailo, pravoslavni duhovnik, poznat po rečenici „voda skupa, preskupa, heroin loš i nikakav“ kaže za transplataciju organa da je to trgovanje i nehrišćanski čin, ukoliko se organ ne donira bratu ili prijatelju. Po njemu, poenta nije biti živ već naučiti se umeću umiranja. „Kupovina rezervnih organa“ za ovog duhovnika predstavlja transplatacija.

Kako u javnosti transplatacija i dalje prestavlja određenu vrstu tabua, očigledno ne postoji ni politička volja da se, širim narodnim masama objasni značaj doniranja organa. Iako za Severnu Makedoniju ne postoje dostupni podaci o tačnom broju pacijenata koji su na listi čekanja, o izvršenim transplatacijama, postoji trag da je premijer te zemlje u javnost izašao kao osoba koja će biti donor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari