foto FoNet Ana PaunkovićO prevenciji pucnjave u školama i odgovarajućem reagovanju na njih, ekipa N1 Slovenija razgovarala je sa dr Džejsonom Silvom, profesorom na Katedri za sociologiju i krivično pravosuđe na Univerzitetu Vilijam Paterson u američkoj državi Nju Džersi, specijalistom za sprečavanje upotrebe vatrenog oružja.
On je upitan koje su mere najefikasnije, a koje najčešće greške, a osvrnuo se na nedavne pucnjave u Srbiji i reakciju srpskih vlasti na njih.
Masakri koji su se desili u Srbiji šokirali su ceo region. Nismo navikli na ovakvu vrstu nasilja u ovom delu sveta.
Mnogo je drugačije u SAD, gde su pucnjave, uključujući i one u školama, postale skoro redovne u poslednje dve decenije.
„Ne mogu da kažem da je pucnjava u američkim školama normalna pojava, svaki takav događaj ipak predstavlja izuzetan šok i izaziva mnogo besa. Ali istina je da u SAD kažemo sebi – ‘Opet se desilo’“, rekao je Džejson Silva, piše N1 Slovenija.
U SAD je mnogo više incidenata pucnjave nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Istraživanje dr Silve otkrilo je da se između 1998. i 2019. godine čak 73 odsto svih masovnih pucnjava u razvijenim zemljama dogodilo u Sjedinjenim Državama.
„Međutim, primećeno je da se u poslednje vreme takvi napadi sve češće dešavaju u drugim delovima sveta. Postoji zabrinutost da smo svedoci svojevrsne globalizacije američkih pucnjava, napadača koji pokušavaju da imitiraju američke ‘modele’“, upozorio je Džejson Silva.
Dok je srpski ministar prosvete za masakr okrivio „zapadne vrednosti“, mnogi u Srbiji podsećaju na kulturu nasilja i veličanje oružja i zločina u srpskom društvu i zemlji. Na primer, klinički psiholog je skrenuo pažnju na nivo političke kulture u Skupštini Srbije i rijaliti programima na srpskoj televiziji.
Da bi se sprečila pucnjava u školama, upozorava dr Džejson Silva, ključno je prepoznati rane znake da počinilac nešto sprema i pravovremeno preduzeti akciju.
„Mnogi napadači dugo planiraju svoj napad, a ovaj vremenski okvir je prilika da intervenišu i spreče napad“, naglašava on.
Ukoliko dođe do napada, prema njegovim rečima, najvažnije je da se odmah preduzmu mere i da se na taj način što više smanji broj žrtava.
Što se tiče policijske akcije, veoma je važno da što pre uđu u zgradu i pokušaju da odmah onesposobe napadača.
Ponekad je doktrina nalagala da je potrebno sačekati specijalne snage, što je prilično odlagalo intervenciju“, ističe on.
Kao odgovor na masakr u školi, srpske vlasti su odlučile da od sada u svim školama na nastavi budu prisutni policajci. Prema Džejsonu Silvi, naoružani ljudi u školama nisu dobra mera.
On smatra da je postavljanje brava na vrata učionica bolje rešenje od prisustva oružanog obezbeđenja.
„Kataci i brave su jeftini i mogu biti veoma efikasni, a takođe ne predstavljaju preteranu intervenciju u svakodnevnom životu učenika“, ističe on.
Uopšteno govoreći, kada se reaguje na šokantne i tragične događaje kao što je pucnjava u školi, rekao je, uvek postoji strah da će vlasti preterati, što može imati neželjene posledice.
„Pošto je beogradski ubica imao samo 13 godina, srpske vlasti sada raspravljaju da li da snize starosnu granicu za krivičnu odgovornost na 12 godina. Ali, naravno, to bi imalo ogromne nuspojave, jer bi se mnogi drugi maloletni prestupnici iznenada našli u kaznenom sistemu“, podseća on.
Silva je bio neprijatno iznenađen što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare govorio o identitetu počinilaca.
„Napadač iz Beograda ima mnoge karakteristike napadača koji žudi za slavom i popularnošću. Zato mi je zabrinjavajuće što su srpske vlasti posvetile toliku pažnju ubici. Korišćenje imena definitivno nije od pomoći. Naravno, stvari treba staviti u kontekst, neke informacije preneti javnosti, ali ne na način pompeznog obelodanjivanja, koje je napadač samo tražio“, smatra on.
On je ukazao na primer novozelandske premijerke Džasinde Ardern, koja je nakon masakra u dve džamije 2019. godine javno objavila da nikada neće imenovati napadača.
Međutim, on je bio pozitivno iznenađen rešenošću srpskih vlasti da pooštre zakone o posedovanju oružja.
„Izgleda da je Vlada Srbije nešto naučila od zemalja koje su na pucnjavu odgovorile pooštravanjem politike vatrenog oružja. To se desilo u Australiji nakon masakra u Port Arturu 1996. godine, kada su zakoni o oružju promenjeni za samo nekoliko nedelja. Ovo se dogodilo na Novom Zelandu nakon pucnjave. U oba slučaja novi, stroži zakon se pokazao kao izuzetno efikasan“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je „interesantna“, jer ima veoma visoku stopu posedovanja vatrenog oružja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
