foto FoNet Marko DragoslavićIako se ulažu napori da se poboljša kvalitet vazduha, nivoi zagađenja u Evropi, a naročito u zemljama Balkana, i dalje su visoki. To je poseban problem za maloletnike, pokazuju podaci Agencije za životnu sredinu EU, prenosi Dojče vele.
Visok nivo zagađenja vazduha, pre svega česticama fine prašine, skoro svake godine uzrok je prerane smrti više od 1.200 dece i mladih u Evropi. To ujedno značajno povećava i rizik od bolesti kod adolescenata kasnije u životu, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Ta služba EU sa sedištem u Kopenhagenu naglašava da je potrebno učiniti više na zaštiti zdravlja dece od negativnih efekata zagađenja vazduha.
Uprkos poboljšanjima u poslednjih nekoliko godina, izloženost raznim zagađivačima u mnogim zemljama i dalje ostaje iznad granične dnevne vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je granica koju povlači Svetska zdravstvena organizacija. Problem je posebno uočljiv u Turskoj, zemljama Balkana, na istoku Evrope, ali i severu Italije.
Tako je prema tabeli EEA za 2020. godinu, najveće prosečno dnevno zagađenje beleženo u Severnoj Makedoniji (99 mikrograma po metru kubnom), a slede Bosna i Hercegovina (98), Turska (72), Kosovo (64), Srbija (62) i Bugarska (51).
Visoke prosečne vrednosti beleže i Poljska (41), Mađarska (40), Grčka (39), Hrvatska (39) i Italija (38).
Procenjuje se da je 2020. samo zbog čestica fine prašine u EU je prevremeno umrlo skoro 240.000 ljudi.
Prema podacima SZO, svake godine oko sedam miliona ljudi širom sveta prerano umre od posledica zagađenja vazduha.
„Zaštitimo decu“
Glavni razlog zagađenja česticama fine prašine jeste sagorevanje čvrstih goriva kao što su ugalj za grejanje i u industriji. Pored čestica prašine, i vrednosti za ozon i azotne okside i dalje su previsoke, navodi agencija za zaštitu životne sredine.
Pri tom su deca i mladi posebno ugroženi, jer se njihovi organi i imuni sistem još uvek razvijaju.
Svi Evropljani moraju biti zaštićeni od lošeg vazduha, a pre svega deca, zahteva izvršni direktor EEA Hans Brujninks. Mere na nivou EU, na nacionalnom i lokalnom nivou, potrebno je pod hitno dodatno ojačati „kako bismo zaštitili našu decu koja ne mogu da sama se zaštite“. Zato je put do zaista čistog vazduha još uvek dug.
Prema procenama EEA, zagađenje vazduha trenutno uzrokuje više od 1.200 prevremenih smrti maloletnika u 32 zemlje-članice agencije, uključujući i 27 zemalja EU, Švajcarsku, Norvešku, Island, Lihtenštajn i Tursku.
Smanjiti zagađenje na izvoru
„Kada su u pitanju rizici za životnu sredinu i zagađenje vazduha mi na decu ne možemo da gledamo kao na male odrasle ljude“, kaže stručnjak EEA Gerardo Sančez.
Deca, između ostalog, dišu većom brzinom, više dišu na usta, bliže su zemlji i imaju manju težinu. Njihova biologija je drugačija, ali i način na koji su izložena zagađenju vazduha. To potencijalno može da ima veoma ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući i smanjenje funkcije pluća, astmu i alergije.
Za bolju zaštitu dece najvažnije je smanjiti zagađenje vazduha na izvoru, odnosno u saobraćaju, industriji i kod grejanja, ukazuje Sančez. Dobra mera je i fokusiranje na poboljšanje kvaliteta vazduha oko škola i vrtića, na primer kroz više zelenih površina.
Problemi s previsokim nivoima zagađenja posebno su uočljivi u gradovima. Na nekim mestima, međutim, postoje i svetli primeri: gradovi s najčistijim vazduhom u Evropi, mereno po zagađenju česticama, jesu Faro u Portugaliji i Umeo i Upsala u Švedskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
