Zagreb domaćin parlamentarnog samita Krimske platforme, Srbija ne učestvuje

Na samitu će učestvovati oko 50 delegacija iz tridesetak država, kao i parlamentarnih skupština međunarodnih organizacija, a 11 zemalja potvrdilo je učešće videovezom. Iz Sabora su potvrdili da je pozvana i Srbija, ali da iz te zemlje niko ne dolazi.

Predsednik Sabora Gordan Jandroković izjavio je u subotu da je „Srbija pozvana, ali da očito ima druge planove“.

Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi danas poslepodne, po dolasku u Zagreb, odvojeno će se sastati s premijerom Andrejom Plenkovićem i predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem, a predvidjene su i izjave za novinare.

Zbog dolaska stranih delegacija, u Zagrebu su pojačane mere bezbednosti, grad je pun policije, a danas i sutra očekuje se obustava saobraćaja u pojedinim delovima grada.

Skup će u utorak otvoriti zajedno predsednik Sabora Gordan Jandroković i predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk. Učesnicima će se zatim obratiti hrvatski premijer Andrej Plenković i videovezom ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Predvidjeno je da učesnici samita na kraju skupa usvoje zajedničku izjavu u kojoj će izraziti podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

Kako je saopšteno u Zagrebu, samit će se baviti mnogostrukim aspektima aktuelne bezbednosne situacije u Ukrajini, kao i mogućnostima doprinosa nacionalnih parlamenata i međunarodnih parlamentarnih institucija.

Hrvatska je suorganizator skupa na poziv Ukrajine zbog ratnog stanja u toj zemlji, što, kako je saopšteno, pokazuje partnerstvo i prijateljstvo Kijeva i Zagreba.

U saopštenju Sabora ističe se da je, kao žrtva brutalne agresije devedesetih godina prošlog veka, Hrvatska odmah po početku ruske agresije Ukrajini pružila konkretnu podršku koju će nastaviti na političkom, humanitarnom, ekonomskom, tehničkom, finansijskom i diplomatskom nivou.

Zagrebačkim samitom inauguriše se parlamentarna dimenzija tog međunarodnog mehanizma. Još u avgustu 2021. u Kijevu je održan inauguracijski samit na nivou predsednika država ili vlada kao odgovor na anekciju Krima i druge bezbednosne izazove, a ponovo je održan u virtuelnom obliku u avgustu ove godine.

Zanimljivo je da na zagrebački samit nije pozvan predsednik Hrvatske Zoran Milanović uz objašnjenje da je reč o parlamentarnom skupu.

Predsednici države i vlade su već dugo u sukobu, ne sastaju se, a često iznose različite stavove, pa i kada je reč o ruskoj agresiji na Ukrajini.

Milanović se nedavno oštro usprotivio mogućoj vojnoj obuci ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, dok je Plenković osudio njegove stavove ocenivši ih kao proruske. Milanović je rekao da „hrvatski vojnici nisu školovani da vode tuđe ratove“ i da „neće dopustiti da šačica šarlatana, kojima su samo njihovi interesi bitni, Hrvatsku uvlači u bilo šta osim u ono što je potrebno“.