Foto: EPADok je Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH danas u Vatikanu sa papom Franjom govorio “o vrednostima za koje se danas treba boriti“, a sa predstavnicima Vatikana o “neophodnosti pravne i društvene jednakosti svih građana”, tri hiljade kilometara dalje bilo je, takođe, vrlo zanimljivo. Vrh Hrvatske, države članice NATO-a i Evropske unije, simbolično se “klanjao” ruskom caru Vladimiru Putinu, piše Faruk Vele u svojoj analizi za radiosarajevo.ba.
Kako navodi dalje, tražeći odgovor na sve aktivniji angažman Zapada, “razvlačenje fronta” i smanjenje pritiska na svog protežea Milorada Dodika, lidera SNSD-a i člana Predsedništva BiH, koji posle američkih sankcija ne može meda – ruska diplomatija se ponovo prisetila uvek korisnog “hrvatskog pitanja”.
Treba napomenuti da je za ovu nedelju najavljen i dolazak američko-evropskog tandema – Metju Palmer i Angeline Ajhorst – u okviru novih nastojanja da se pregovora o izbornoj reformi u BiH nakon niza neuspeha pred kraj prošle godine.
Nakon današnjih razgovora sa svojim hrvatskim gostom Gordanom Grlićem Radmanom u Moskvi, tamošnji šef diplomatije Sergej Lavrov je kazao da i oni “vide očiglednu diskriminaciju bosanskohercegovačkih Hrvata, o čemu je govorio hrvatski ministar”.
Lavrov je naglasio i potrebu sprovođenja izborne reforme kako bi se ta diskriminacija okončala, u skladu s Dejtonskim sporazumom.
Pregovori o izbornoj reformi prekinuti su prošle godine na insisitiranje probosanskih stranaka u Sarajevu koje zahtevaju najpre da se zaustavi Dodik i njegove secesionističke težnje te odblokira rad institucija BiH.
Ofanziva ruskog ministra za „hrvatsku stvar“ u BiH ne iznenađuje ako se ima u vidu da Dragan Čović, lider HDZ BiH, gaji izuzetne odnose sa Kremljom i važi za ruskog čoveka na Balkanu podjednako kao i Milorad Dodik. I zato, kako se tumači, svaka izrada modela izbornih reformi po „ukusu HDZ-a“ ide u prilog spasavanju Dodika i jačanju njegovih secesionističkih težnji. Sve to bi, ocene su, dalje značilo udaljavanje BiH od evropske kao i NATO perspektive.
Treba napomenuti i da je politika koju zastupa Palmer u BiH više puta dovođenja u pitanje a, kako su ocenili brojni nezavisni posmatrači, ona se kosi sa politikom američkog predsednika Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entoni Blinkena koji su više puta istakli da žele napredak i jačanje suvereniteta BiH.
Po stavovima koje je Palmer iznosio tokom kruga pregovora prošle godine, ali i navodnom planu koji je procureo u javnost, jasno je da je cilj razdvojiti pregovore o Predsedništvu od pregovora o funkcionalnosti Federacije BiH.
Građanska struja u BiH smatra da dvojac Palmer-Ajhorts guraju recept koji sasvim sigurno vodi u pravcu teritorijalne, trodelne podele BiH, jačanju RS-a do nivoa kvazi države, a isto tako slabljenja kohezionih sila unutar Federacije BiH.
Pre nego što su jesen prošle godine američki izaslanik Palmer i predstavnica EU Ajhorst stigli u Sarajevu da okupe sve političke aktere i ponovno insistiraju na izmeni izbornog zakona u BiH, Palmer se najpre u Zagrebu susreo sa premijerom Andrejem Plenkovićem.
Kasnije tog dana hrvatski predsednik Zoran Milanović primio je Dodika na Pantovčaku, a predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović u Beogradu je razgovarao sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Sarajevski portal istraga.ba podsetio je u članku od prošle godine na susret Dragana Čovića u Moskvi u februaru 2020. sa visokim ruskim parlamentarnim zvaničnicima. U intervjuu za rusku Gazetu,podseća portal, predsednik HDZ-a BIH tada je kazao da je “uloga Ruske Federacije nezamenjiva i temeljna: da ona stvara ravnotežu snaga u svetu i ne može se izbeći u rešavanju bilo kog međunarodnog problema.
U isto vreme, BiH, za koju je privilegija da ima partnera Rusku Federaciju, želi da proširi sveobuhvatnu saradnju s Moskvom”, kazao je Čović dodajući da bi “ruski uticaj u BiH trebao biti mnogo veći”.
Je li i onda i proevropska vlada Andreja Plenkovića popustila tim malignim uticajima?, pita se Faruk Vele u svojoj analizi.
“Kako god, ruska diplomatija vešto je pred međunarodnom javnošću demaskirala hibridnu politiku Zagreba koji, s jedne strane, traži dijalog sa BiH, pa i Bošnjacima (mada sam krajnje uzdržan prema tom konceptu), a, s druge, očijuka sa Moskvom koja podržava separatizam Milorada Dodika?!”.
Zaključuje da “nakon što je vrh Srbije 9. januara poslao kompletan političkih, vojni i obaveštajni vrh 9. januara u Banjaluku i nakon ‘hiljada toplih poljubaca’ Zagreba velikom vođi u Moskvi, koja je Dodiku dala podršku kod obeležavanja neustavnog dana RS, možda je jasnije otkud ona nedavna ocena predsednika SrbijeAleksandra Vučića – da se Beograd i Zagreb 90 odsto slažu o BiH. To vrh RH, naravno, nije demantovao. Ili, što bi rekao Slobodan Milošević:’To smo se Franjo i ja odavno dogovorili’”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
