„Zapad napravio grešku, Srbija ima direktan uticaj na sve aspekte života građana u susednoj državi“: Sagovornici Danasa o izborima u Crnoj Gori

„O Jakovu Milatoviću ne znamo mnogo. Pojavio se na političkoj sceni Crne Gore pre nešto više od dve godine, nakon promena 30. avgusta 2020. On je tada postao jedan od 12 ministara „apostola“ u Vladi Zdravka Krivokapića i bio je jedan od nosilaca politike te Vlade“, opisao je novog predsednika Crne Gore Malik Kovačević, izvršni koordinator Asocijacije mladih GI „21. Maj“ dodavši da je Milatović došao na predlog Srpske pravoslavne crkve (SPC).

„Znamo i da je bio nosilac socijalno-populističkog programa Evropa sad“, kaže Kovačević.

Sagovornik Danasa ističe da Srbija koristi svaki mogući uticaj kako bi učestvovala u političkim i društvenim prilikama u Crnoj Gori.

„Na ruku joj ide to što u Crnoj Gori postoji jedna politička klasa koja je bezobzirna i kao takva podložna uticajima sa strane. Stara vlast nije uvidela svoje greške i on je ranjiva za populističku priču koju plasira Milatović. Nemam dilema da je Milatović podržan od strane Beograda, ali isto tako mislim da će biti podložan uticajima sa Zapada. Prema tome ti uticaji zvaničnog Beograda, a posredno Moskve, dolaze u sukob sa uticajima sa Zapada“, kaže Kovačević.

Dalje, Kovačević skreće pažnju na to da je ovo bio referendum o Milu Đukanoviću a ne o Crnoj Gori. Kako kaže, ko god da se kandidovao protiv Đukanovića pobedio bi, ne ključno Milatović.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, saglasan je sa Kovačevićem kada je reč o Đukanovićem porazu. On smatra da je došlo do zasićenosti biračkog tela jednim čovekom.

„S druge strane, Milatović je nudio nešto drugo“, kaže Popov za Danas objašnjavajući da je Đukanovićev pad počeo pokretanjem pitanja Zakona o slobodi veroispevosti.

„On (Đukanović) je to pokušao 2016. godine, ali kad je video na kakavu reakciju to nailazi, odustao ne. Ipak, 2019. godine je to pokrenuo“, priča Popov podsećajući na litije koje su održavane u Crnoj Gori u koje je bila umešana SPC.

S obzirom na glas koji prati Jakova Milatovića, da je čovek SPC – a, direktor Centra za regionalizam kaže da ne mora da znači da će Milatović, kada se suoči sa političkom realnošću, izrazito voditi prosrpsku politiku.

„To se očekivalo i od Krivokapića. Naišao je na bes Beograda, i on i njegova porodica, kada to nije uradio. Milatović je u intervjuu na Novoj S već dao pomirljive izjave, da on želi da bude predsednik svih građana Crne Gore, da ne želi da se produbljuju podele u društvu. Time je već nagovestio da ne želi da bude predstavljen kao prosrpski čovek“, smatra Popov.

S druge strane, negde nedostaje reakcija Evropske unije.

„EU je mirne duše gledala kako se ruši izvršna vlast DPS – a. Kad je reč o litijama i rušenju Đukanovića, Zapad je napravio sličnu grešku kao sa Jugoslavijom. Mislili su da je on poslednji komunistički eksponent kog treba rušiti svim sredstvima“, govori Popov, zaključivši da nije samo Srpska napredna stranka ta koja vrši uticaj na Crnu Goru, podsetivši na Vojislava Koštunicu koji je ovu zemlju nazivao kvazidržavom.