EU kao „kasica prasica“: Kako i kojom brzinom zemlje regiona napreduju ka Evropskoj uniji?

Sve političke garniture u zemljama regiona iskazale su „životnu zainteresovanost“ za ulazak u ovaj povlašćeni krug država koje povezuju politički, ekonomski i kulturni interesi.

Ipak, političari ovih pobrojanih zemalja regiona se javno zalažu za ulazak u ovaj ekskluzivni krug država, ali se s druge strane, u svemu onome što rade, zapravo opiru bilo kakvim promenama, naročito promenama u državnoj administraciji i odnosu prema građanima i medijima, ljudskim pravima, borbi protiv korupcije.

Deluje kao da se Evropska unija posmatra kao „kasica prasica“ koja će da finansira sve projekte koji se predlože, dok političari u svim svojim javnim istupima zastupaju potpuno drugačije vrednosti od onih na kojima je zasnovana Evropska unija.

Dosta političkog licemerja razotkrila je i ukrajinska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, jer su neke države, pre svih Srbija, odbile i još uvek odbijaju da se priključe sankcijama EU protiv Rusije, ali i da je osude za agresiju na suverenu državu Ukrajinu.

U suštini, deluje da su sve zemlje koje žele članstvo u EU izgubile fokus na ključnim EU reformama, naročito u pogledu vladavine prava i slobode medija.

Srbija nastavlja stagniranje

U iščekivanju novog izveštaja iz Brisela, put Srbije ka članstvu može se okarakterisati kao zamrznut, iako je napredak u evrointegracijama faktički usporen u celom regionu, s obzirom da je pažnja Evropske unije čitave prošle ali i u prvoj polovini ove godine na Ukrajini i posledicama koji taj rat ostavlja. Još jedna tačka koja usporava napredovanje jesu i nerešeni konflikt sa Kosovom, a budući izbori mogu samo još da uspore oskudne korake koji se preduzimaju u tom pravcu.

Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo, ne vidi u narednim mesecima neki veći napredak kada je reč o ulasku u EU.

– Imaćemo izbore najverovatnije tokom 2024, kada će svi oni procesi koji i sada teku veoma sporo biti još više usporeni i koji će nam nekako pojesti još jednu godinu života. Ako gledate iz političkog ugla, ovde se očekuje veliki napredak u oblasti vladavine prava, zatim potpuni zaokret u odnosu na medijsku politiku, odnosno politiku države prema medijima, i stvaranje okvira za slobodu medija i evo to se ne dobija koliko godina, i dok se to ne otkloni ne možemo da očekujemo da nam članice Evropske unije daju zeleno svetlo za otvaranje bilo kog poglavlja. Treba ozbiljno čitati taj izveštaj, sa njim se ne treba svađati, ako gledate kako izgledaju mediji u danima nakon usvajanja tog izveštaja u Briselu, vi imate više svađe sa tim izveštajem i to namenjenih domaćoj publici, a nemate ozbiljnu analizu kako da se iz te situacije izađe. Dakle, dokle god ne vidimo napredak u svakoj od tih oblasti imaćemo jedan ovakav zamrznuti napredak, kaže Antonijević i dodaje da se poruke Brisela ne čitaju dovoljno ozbiljno, iako izveštaj predstavlja mapu puta kojim treba ići.

Nataša Dragojlović, nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, napominje da je u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije koji se odnosio na 2021. godinu naglašeno da je Srbija ostvarila izvestan napredak u brojnim poglavljima, ali je u nekim važnim oblastima bilo stagnacije, pa i nazadovanja.

– Nadamo se da će ovogodišnje ocene koju daju institucije Evropske unije ali i svaka država članica biti pozitivnije, ali treba uzeti u obzir i izveštaj koji svake godine daje i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. Pogled iznutra je jednako važan, kao i ocene koje dolaze spolja. Sigurno je da će najpozitivnije ocene doći zbog izmena Ustava i donošenja seta pravosudnih zakona, uglavnom su pozitivno ocenjivana dostignuća u oblasti ekonomskih kriterijuma, a to čini dve trećine pregovora sa EU, kaže Dragojlović.

Ona dodaje da postoje brojne prepreke putu integracije.

– Na početku pregovora o članstvu otvara se pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom i to postaje vrlo značajna prepreka i uslov za dalje napredovanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Odnos sa Ruskom Federacijom i usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom bila je oduvek tačka spoticanja, a od ruske agresije na Ukrajinu to već postaje ozbiljna prepreka. Na unutrašnjem planu najsporije se ispunjavaju kriterijumi iz prvog i osnovnog klastera. Da bi se ispunili ostali kriterijumi, osnovni uslov je da se obezbedi vladavina prava. Izmenama Ustava i usvajanjem seta pravosudnih zakona, načinjen je prvi korak ka ispunjavanju osnovnog kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji. Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 predviđene su mere kojima se ide ka zatvaranju ovih poglavlja i otvara mogućnost za ispunjavanje ostalih uslova za članstvo. S obzirom na činjenicu da Srbiju očekuju redovni izbori na proleće, pitanje je kojom dinamikom možemo napredovati u narednom periodu, smatra Dragojlović.

Ona podseća da je Ministarstvo za evropske integracije podnelo izveštaj Odboru za evropske integracije Narodne skupštine i da je to najsvežija informacija koju imamo o tome šta se radi na polju integracije Srbije u EU i to dok čekamo Izveštaj Evropske komisije i Godišnju knjigu preporuka Konventa za 2022. i deo 2023. godine, koji će biti objavljeni na jesen.

BiH: Pregovori do kraja godine?

Evropski put BiH, 14 prioriteta, te preuzimanje evropskog zakonodavstva najčešće su napisani i izgovoreni pojmovi kada se govori o budućnosti naše države u evropskoj porodici (još jedan pojam).

Prije nekoliko sedmica grupa novinara iz BiH (među njima i autor ovog teksta) boravila je u radnoj posjeti Briselu – sjedištu EU institucija, mjestu gdje se odlučuje budućnost zemalja koje imaju aspiraciju da postanu članice Unije.

Razgovarali smo sa brojnim visokim dužnosnicima kako Evropske komisije, tako i Evropskog parlamenta. Dobili smo priliku da otvoreno pitamo i dobijemo otvorene odgovore, puno jasnije i direktnije nego je to slučaj kada istim tim zvaničnicima postavimo ista ta pitanja na zvaničnim konferencijama za javnost.

Razlog je naravno taj što ti isti zvaničnici u medijima neće biti imenovani kao izvori informacija. Saznali smo tako da smo, kao država, spremniji danas za članstvo u EU nego su to, recimo, bile Rumunija i Bugarska 2007. godine, pa čak i danas, nakon 16 godina njihovog punopravnog članstva.

Saznali smo i to da će, na ovaj ili onaj način, gotovo sigurno sa BiH biti otvoreni pregovori o članstvu u EU do kraja ove godine, makar i ništa značajno vlasti u našoj zemlji ne uradile na ispunjavanju potrebnih kriterija. I to uopće ne treba da čudi. A kada se pregovori otvore, što radom institucija, što novom politikom Unije, punopravno članstvo je daleko pet-šest godina. Evropska, često troma i neefikasna birokratija „progledala“ je 24. februara 2022. godine – kada je ruska vojna čizma kročila na teritorij međunarodno priznate, suverene i susjedne države, „hraniteljice svijeta“ – Ukrajine.

Iako je to evropsko „otvaranje očiju“ bilo i više nego bolno, svakako je došlo u pravom trenutku, posebno za BiH, koja se nalazi pod otvorenom neoružanom agresijom unutrašnjih rusko-putinovskih trabanata, podržanih istočnim susjedom koji se svojski trudi sjediti na dvije stolice – prozapadnoj i proruskoj.

Upravo ta otvoreno antizapadna politika, prije svih Milorada Dodika, činila je i čini više na ubrzanju puta ka EU nego rad bilo koje državne institucije na ispunjavanju 14 prioriteta koje smo dobili kada nam je, ponovo gledajući kroz prste (bez i jednog jasnog povoda ili pomaka na ispunjavanju uvjeta) i ponovo zbog ruske agresije na Ukrajinu, dat kandidatski status koncem prošle godine.

Nova politika Brisela svakako će imati pozitivan uticaj na sve one političke i društvene snage u BiH koje teže da država postane punopravna članica Unije, ali i potpuno sigurno negativan uticaj ne samo po one koji sjede u Putinovom krilu, već i po građane i privredu entiteta Republika Srpska koji su već u prvih osam mjeseci ove godine ostali bez stotina miliona eura koji su bili namijenjeni razvoju privrede, infrastrukture i lakšem punjenju budžeta u RS-u.

Poruke koje smo čuli u Briselu su jasne i nedvosmislene – možda Unija kao organizacija, a zbog politika Dodikovih partnera – Mađarske i još jedne ili dvije članice EU, ne može uvesti sankcije pojedincima, ali svakako može preko finansijskih institucija kazniti secesionistički režim u BiH. To se do sada pokazalo vrlo učinkovito, jer niko iz SNSD-a se ne ismijava (kao u slučaju sankcija SAD-a) kada na račun ne legne nekoliko stotina miliona eura.

Crna Gora i EU: Jedanaest godina hoda na trulim daskama

Crna Gora o članstvu u EU pregovara već 11 godina, a sa evropskih adresa često kao razlog dugog perioda pregovaranja navode nedostatak političke volje za sprovođenje neophodnih reformi, prevenstveno u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava.

Smjena trodecenijske vlasti na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) ogolila je „trule daske“ u pravosuđu i potvrdila bojazni o snažnoj sprezi kriminalnih struktura sa tužiocima, sudijama, ali i visokim funkcionerima iz bezbjednosnog sektora.

Prošle godine su uhapšeni dugogodišnja bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić, zatim službenik Agencije za nacionalnu bezbjednost Petar Lazović, specijalni tužilac Saša Čađenović… Nedavno je iza rešetaka završio i nekadašnji direktor Uprave policije Veselin Veljović.

U neformalnom junskom dokumentu (non pejper) Evropska komisija je upozorila da je Crna Gora izgubila fokus na ključnim EU reformama, posebno u oblasti vladavine prava.

I pored toga, Crna Gora ostaje lider u evropskim integracijama, u odnosu na ostale zemlje kandidate, jer je otvorila sva pregovaračka poglavlja. Crna Gora je u decembru 2010. godine postala kandidat za članstvo, a pregovore sa EU je zvanično počela 29. juna 2012. godine.

Iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) kažu da je ključno dostignuće Crne Gore u dosadašnjem procesu evropske integracije uspostavljanje institucionalnog i zakonodavnog okvira koji su reformisani u skladu s evropskim standardima i najboljim praksama.

„U predstojećem periodu biće neophodna dodatna konsolidacija bilansa rezultata u svim oblastima od značaja kako bismo se približili članstvu u EU, što je prvorazredni vanjskopolitički cilj države. Iako je prethodni period karakterisala politička nestabilnost koja je nepovoljno uticala na dinamiku pristupnih pregovora, Crna Gora ostaje najnaprednija država kandidat koja je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena (25 – Nauka i istraživanje, 26 – Obrazovanje i kultura i 30 – Vanjski odnosi)“, rekli su iz MEP-a.

Navode da je u izazovnom političkom ambijentu, nastavljeno ispunjavanje redovnih obaveza iz evropske agende te organizacija sektorskih pododbora, a uporedo je dovršen proces rekonstrukcije pregovaračke strukture u skladu sa zahtjevima Revidirane metodologije proširenja, kroz donošenje novih odluka o pregovaračkom radnim grupama.

„Na ovaj način je u značajnoj mjeri racionalizovan sastav pregovaračke strukture, pri čemu su u pregovaračkim radnim grupama ostali zastupljeni i predstavnici nevladinih organizacija. Imajući u vidu primarni značaj oblasti vladavine prava za dalji napredak u pristupnim pregovorima te činjenicu da, shodno Revidiranoj metodologiji proširenja, ‘nijedno novo poglavlje neće biti zatvoreno prije ispunjenja privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24’, apsolutni prioritet ostaju reformske aktivnosti u ovoj oblasti i ispunjenje preostalih privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24“, rekli su iz MEP-a.

Crna Gora je 2020. godine prihvatila novu metodologiju pristupanja EU, prema kojoj nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno prije ispunjavanja mjerila u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava.

Iz MEP-a ukazuju da je ključni izazov u kontekstu intenziviranja pristupnih pregovora Crne Gore prevazilaženje institucionalne krize u oblasti pravosuđa i imenovanje nosilaca najviših pravosudnih funkcija (sedmi sudija Ustavnog suda, tri člana Sudskog savjeta iz reda uglednih pravnika, predsjednik Vrhovnog suda, vrhovni državni tužilac).

„Ovo pitanje je apsolutni prioritet ne samo u kontekstu konsolidacije vladavine prava i ispunjenja preostalih privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24 te, s tim u vezi, dobijanja završnih mjerila u ovim poglavljima, već i za otvaranje povoljne perspektive za privremeno zatvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja. Ključ za prevazilaženje ovog izazova je u odgovornosti političkih aktera u Skupštini Crne Gore i zavisiće od njihove posvećenosti konstruktivnom političkom dijalogu i iznalaženju dugoročnih rješenja“, kazali su.

Dodaju da su počeli proces samoprocjene interne spremnosti za zatvaranje pregovaračkih poglavlja koja do sada nijesu privremeno zatvorena.

„Ova samoprocjena će nam biti putokaz o tome za koja poglavlja možemo očekivati da budu privremeno zatvorena u trenutku kada se steknu uslovi za to tj. kada dobijemo završna mjerila u poglavljima 23 i 24. Ako politički akteri novog saziva Skupštine Crne Gore pokažu potrebnu dozu odgovornosti i svijest o značaju pitanja od opšteg interesa, a uz globalne političke okolnosti koje su vratile politiku proširenja u vrh agende EU, nije nerealno očekivati da se u relativno kratkom roku mogu steći uslovi za nastavak reformskih aktivnosti, dobijanje završnih mjerila u poglavljima 23 i 24 te privremeno zatvaranje novih pregovaračkih poglavlja“, poručili su iz MEP-a.