Zašto albanska opozicija baca dimne bombe?

Vatra u poslaničkim klupama, barikade od stolica ispred govornice i dim toliko gust da se premijer Edi Rama jedva vidi. Tako haotični su bili prizori iz albanskog parlamenta u ponedeljak 20. novembra, tokom pregovora o budžetu za sledeću godinu.

Odgovorni za nered su poslanici opozicione Demokratske partije koje je na to podstakao i koje je vodio bivši premijer Salji Beriša. Takvi incidenti ponavljaju se već nedeljama. Poslanici bacaju dimne bombe, a i tuku se. A kad su izgrednici početkom novembra izbačeni iz parlamenta, brzo su se kroz prozor vratili nazad u zgradu.

Sam bivši premijer Beriša rekao je u ponedeljak da je cilj parlamentarne blokade „vratiti ustavna prava opoziciji i opozicionarima koja je u parlamentu prekršila većinska Socijalistička partija“. Ali, zašto?

Za ustav – ili za porodično bogatstvo?

Demokratska stranka je početkom novembra pokrenula kampanju pod sloganom „Borba u parlamentu, dijalog sa građanima“. Kao jedna od dve najveće albanske stranke, Demokratska partija dominira zajedno sa vladajućom Socijalističkom partijom premijera Edija Rame.

Salji Beriša je decenijama vodio Demokratsku partiju, koju je i osnovao 1990. sa studentima, intelektualcima i mladim radnicima. Izabran je 1992. za prvog nekomunističkog predsednik nakon diktature Envera Hodže, a od 2005. bio je i premijer u dva mandata.

Krajem oktobra 2023. Berišu i njegovog zeta albanska Specijalna istražna jedinica za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) optužila je za „pasivnu komunalnu korupciju“. Navodno je bilo nezakonitih dogovora prilikom privatizacije terena za trening jednog sportskog kluba u Tirani. Na tim nekadašnjim sportskim terenima u međuvremenu su izgrađene višespratnice.

Zet bivšeg premijera uhapšen je u oktobru, a Beriši, koji ima poslanički imunitet, naloženo je da se dva puta mesečno javlja vlastima. Osim toga, on više ne sme ni da napusti zemlju. Beriša tvrdi da su nalozi SPAK protivustavni i zato se novembru dva puta nije javljao vlastima.

Umesto toga, pozvao je na proteste u parlamentu. Njegovi protivnici unutar stranke tvrde da Beriša, kroz parlamentarnu blokadu i građanske dijaloge, koristi partiju za sopstvene interese, odnosno da bi zaštitio porodičnu imovinu od daljih istraga SPAK.

Kriza u Demokratskoj partiji

Aktuelne političke napetosti i haos u parlamentu poklapaju se, međutim, ne samo sa istragom protiv Beriše, već i sa sve dubljom krizom u njegovoj partiji.

„Apsurdna situacija u parlamentu nastala je zbog duboke krize unutar Demokratske partije, najveće opozicione stranke u Albaniji, koja se trenutno de fakto raspada. A glavni protagonista te krize je Beriša“, objašnjava za DW Aleksander Čipa, predsednik Udruženja albanskih novinara.

Opozita në Kuvendin e Shqipërisë kërkoi komisione hetimore dhe protestoi me tymuese dhe përmbysje karrigesh, kur parlamenti miratoi buxhetin e shtetit për 2024.#Albania #Tirana #Shqiperia @IamRashela pic.twitter.com/BVGObXKoWO

— DW Shqip (@dw_shqip) November 20, 2023

Sve je počelo pre dve godine kada je Beriša izbačen iz frakcije Albanske demokratske partije, nakon što su ga SAD optužile za korupciju i zabranile mu ulazak u zemlju. Demokratska partija se tada podelila na pristalice bivšeg premijera i njegove protivnike.

Oko rukovođenja strankom izbila je ružna svađa koju je Beriša želeo da dobije između ostalog i tako što je upao u centralu stranke u januaru 2022. godine. Od 2021. godine dve rascepljene grupe ne uspevaju da se ponovo ujedine i umesto toga nastavljaju međusobno da se uništavaju.

„Beriša uzima za taoce i stranku i stranačku bazu. Njegovi postupci pokazuju da Demokratska partija može da se okupi samo pod jednim uslovom: ili da se on vrati na vlast ili da je on sam poveri nekom drugom“, kaže Čipa.

Fatos Tarifa, profesor sociologije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu „Njujork“ u Tirani, smatra: „Jedino rešenje za Demokratsku partiju je da se reši Beriše jednom zauvek, da se otvoreno suoči s kritikama, restrukturira se, stane iza nepristranog i istinskog demokratskog lidera i aktivno učestvuje u radu parlamenta i političkom životu zemlje.“

Autoritarno rukovodstvo Socijalističke partije

Ali, Beriša nije jedini odgovoran za nasilne incidente i tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazi albanska demokratija.

„Aktuelni opozicioni protesti poklapaju se s raznim krizama u Albaniji“, ukazuje Ljutfi Derviši, politikolog i bivši direktor albanskog ogranka organizacije „Transparensi internešenal“. „Parlament ne funkcioniše kako treba i to zbog bahatosti i namernog ignorisanja ustava od strane Socijalističke partije koja tamo ima većinu“, kaže on. Na primer, Socijalistička partija odbacila je zahtev Demokratske partije za osnivanjem istražne komisije koja bi trebalo da proveri istragu protiv Beriše. „To je ustavno pravo, a Socijalistička partija ga uskraćuje opoziciji“, kaže Derviši.

On nabraja i čitav niz drugih problema koji, prema njegovom mišljenju, pokazuju da Socijalistička partija vlada sve autoritarnije.

„Pojedinci imaju veliku moć i uopšte nema dogovaranja oko nekih kontroverznih odluka“, kaže Derviši. „To je nedavno postalo jasno recimo kada je reč o sporazumu između albanskog premijera Edija Rame i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Dogovorili su se da se u Albaniji uspostave dva azilantska centra za smeštaj hiljada migranata iz Severne Afrike i Bliskog istoka koji beže preko Sredozemnog mora u Italiju. Ostali političari su bili potpuno neobavešteni o tom sporazumu, nije bilo nikakve transparentnosti“, kaže Derviši.

Raskol u Demokratskoj partiji znači da Albanija ostaje bez snažne opozicije. Stručnjaci se slažu da u tri decenije postkomunizma albanska opozicija nikada nije bila toliko slaba kao sada. Ni na haotičnoj sednici ovog ponedeljka Demokratska partija nije uspela čak ni sa dimnim bombama i barikadama od stolica da spreči Socijalističku partiju da uz pomoć svoje parlamentarne većine usvoji budžet za 2024. godinu.

„U Albaniji trenutno nema političkih alternativa, a premijer Edi Rama jači je nego ikada. Jedina opozicija koja se protivi njegovoj vladi u stvari je SPAK“, kaže politikolog Derviši.

Socijalistička partija premijera Rame sada je treći put za redom u vladi. To ne samo da izaziva nezadovoljstvo opozicije, već i glavobolje u Evropskoj uniji. U izveštaju Evropske komisije o napretku Albanije prema članstvu u EU objavljenom u oktobru 2023, izražena je „zabrinutost zbog neograničene moći vlade i nedostatka ograničenja te moći od strane parlamenta, pravosuđa i albanskog društva“.

Kao rezultat približavanja Albanije Uniji, zemlja je proteklih godina prošla kroz razne reforme pravosuđa kako bi otvorila put za članstvo u EU. Neki Albanci sada se nadaju da takav reformisani pravosudni sistem više neće dozvoljavati da korumpirani političari prođu nekažnjeno u budućnosti.

Ali, za to je potrebni vreme, ukazuje politikolog Ljutfi Derviši. „Reformisani pravosudni sistem još uvek je u ranoj fazi. Biće potrebno vreme dok Albanija ne dobije pravosudni sistem koji dobro funkcioniše i sa sudijama koji su izvan svake sumnje. U ovom trenutku, pravi heroji su tužioci i organi za sprovođenje zakona. SPAK je uspeo u tome da se zvaničnici po prvi put plaše“, naglašava Derviši.

On kaže da postoje znakovi da Specijalna istražna jedinica uspeva u borbi protiv široko rasprostranjene kulture nekažnjivosti. „Ali, protiv korupcije ne mogu da se bore samo SPAK i tužioci. Vlada, mediji, društvo, sveštenstvo, svi oni moraju da se bore protiv korupcije, jer tužioci pokreću istrage tek kada je kriminal već počinjen“, kaže Derviši.

Slučaj Saljija Beriše biće prvi veliki test za reformisani pravosudni sistem. Politikolog Fatos Tarifa oprezno je optimističan: „Mislim da reforma pravosuđa napreduje. Nadamo se da će istrage protiv Beriše i njegove porodice to dokazati.“