Zašto EU ne uspeva da uvede sankcije Miloradu Dodiku?

Donošenje odluka o uvođenju sankcija u Evropskoj uniji (EU) je komplikovan proces i zahteva jednoglasan odgovor država članica. Odnos Mađarske prema Miloradu Dodiku je dokaz koliko je nemoguće formalno uvesti sankcije protiv predsednika Republike Srpske (RS).

Međutim, kada postoji politička volja Brisel zna biti „kreativan“ i zaobići procedure. Slučaj Kosova je najbolji primer za to.

Kada su ga članovi Komiteta za spoljne poslove Zastupničkog doma Kongresa 18. jula na saslušanju upitali zašto Evropska unija ne uvodi sankcije za secesionističku politiku u Bosni i Hercegovini, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država Gabriel Escobar kratko je odgovorio: potreban je konsenzus svih država članica.

No, nemaju sve zemlje članice Evropske unije isto mišljenje o postupcima Milorada Dodika. Mađarska otvoreno podržava predsednika Republike Srpske i shodno tome odbija da se usaglasi oko sankcija. Odluku o sankcijama jednoglasno donosi 27 zemalja članica.

Tobi Vogel, stručnjak za spoljnu politiku EU u Centru za evropske političke studije smatra da nije problem samo u Mađarskoj. On smatra da postoje i neke druge članice EU koje se protive sankcijama, ali se prikrivaju iza otvorenog otpora Mađarske.

„Dodik ima snažnu podršku (mađarskog premijera) Viktora Orbana, ali postoje indicije da se i druge zemlje članice EU, Hrvatska i Austrija, a možda i Grčka i druge, takođe protive sankcijama EU. Politika razotkrivanja Orbanovog blokiranja restriktivnih mera protiv Dodika je stoga nezgodna“, navodi Vogel za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nalazi se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, ali ne i Evropske unije.

Portaprol EU Peter Stano ocenjuje da „sankcije drugih obično nisu smernica za EU jer je režim sankcija EU autonoman“, što znači da se evropske snakcije zasnivaju na pravnom okviru EU i za odluke o sankcijama potrebno je ispuniti niz kriterijuma koji odražavaju zakone, uključujući i koncenzus.

Jednoglasje kao prepreka

„Činjenica da neko lice ili entitet EU (još) nije sankcionisala znači da države članice do sada nisu osetile potrebu da počnu da raspravljaju o ovom pitanju ili nisu uspele da prikupe dovoljno pravnih dokaza za uvrštavanje na listu ili nisu uspele da postignu potreban konsenzus“, kaže Stano za RSE.

Međutim, Tobi Vogel kaže da postoje koraci koje EU može da preduzme, a koje nijedna država članica ne bi mogla da blokira. Najvažniji korak bi, prema njemu, bio značajno pojačanje EUFOR-a i raspoređivanje trupa EUFOR-a u Brčko, čime će se, prema njemu, RS prepoloviti.

Za razliku od entieta Federacije BiH, u Brčkom je prekinut kontinuitet Republike Srpske koja je tako teritorijalno „podeljena“ na severozapadni i istočni dio.

„To bi bio daleko jači znak da će se EU protiviti bilo kakvoj de fakto secesiji RS od uglavnom simboličnih sankcija“, mišljenja je Vogel.

Šta je do sada EU uradila da kazni Dodika?

EU je 2011. godine uspostavila takozvani okvir sankcija za BiH koji joj omogućava da uvede restriktivne mere protiv osoba koje ozbiljno ugrožavaju bezbjednosnu situaciju u BiH i podrivaju Dejtonski mirovni sporazum.

Radi se praktično o praznoj listi na koju se mogu dodavati imena ukoliko za to bude potrebe. Peter Stano, portparol EU, podvlači da je na državama članicama u Savetu EU da odluče kada će započeti razgovor o konkretnim listama.

Lista je i dalje prazna.

Evropska komisija je 2022. godine suspendovala finansiranje dva infrastrukturna projekta. Radi se o podršci EU za željezničke/drumske veze na Koridoru Vc, uključujući dva koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske, u vrednosti od 600 miliona evra.

„Dalje i slične mere mogu uslijediti ukoliko dođe do daljeg pogoršanja situacije u smislu narušavanja teritorijalnog integriteta, jedinstva i suvereniteta BiH i rada njenih institucija“, navodi Stano u odgovoru za RSE.

Stalni pozivi Evropskog parlamenta na uvođenje sankcija

Evropski parlament je u više navrata zatražio uvođenje sankcija protiv predsednika Republike Srpske.

Početkom jula upućeno je pismo nadležnima u evropskim institucijama. Pismo je između ostalog potpisao i predsednik spoljnopolitčkog komiteta.

Evropska komisija još uvek nije odgovorila na ove zahteve.

Pravno proceduralno EU nije obavezana da ispoštuje ovu vrstu zahteva Evropskog parlamenta, a Parlament ne prestaje sa zahtevom da se kazni Milorad Dodik.

Kad postoji politička volja, postoje i načini

Tobi Vogel smatra da postoje načini kako zaobići donošenje odluke u formalnom smislu.

„Visoki predstavnik EU Josep Borrell mogao bi predložiti takve mere koje bi primorale države članice da otvoreno pokažu na čijoj su strani. Nažalost, EU je toliko fiksirana na konsenzualno donošenje odluka da je malo verovatan takav hrabar pravac“, zaključuje Vogel.

Slučaj mera protiv kosovske vlade je nabolji primer da kad postoji politčka volja, postoje i načini da se uvedu kaznene mere.

Sredinom juna EU je sačinila paket mera protiv članova kosovske vlade jer nisu ispoštovali međunarodne zahteve o koracima ka smirivanju situacije na severu zemlje.

Paket predloga mera je prosleđen državama članicama, koje nisu obavezane da ih primene, ali se od njih svakako očekuje da to urade, što se i desilo.

Obustavljeni su svi bilateralni sastanci sa predstavnicima kosovske vlade, zamrznuti finacijski projekti i suspendovani sastanci u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja.

EU je zaobišla redovne procedure koje su neophodne za uvođenje sankcija, a kaznene mere se primenjuju.

U formalnom i proceduralnom smislu, mere protiv Kosova se ne smatraju klasičnim sankcijama. Međutim praktično, to je svakako slučaj.

Nakon sastanka sa BiH u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, evropski šef diplomatije Džozep Borelj 19. jula je izjavio da je EU „nedavno u regionu pokazala da će nekonstruktivno ponašanje dovesti do odlučnog delovanja sa evropske strane“.

Do sada se ova odlučnost nije pokazala u odnosu na Republiku Srpsku i njenog predsednika.