Zašto je teško razumeti činjenice o državnoj imovini BiH?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik entiteta Republika Srpska Milorad Dodik su nakon Svesrpskog sabora održanog proteklog vikenda ustvrdili da imovina pripada entitetima, a ne državi Bosni i Hercegovini.

Pri tome su Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u BiH optužili za izazivanje kriza, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Kako, gde i od kada negde piše da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima“, upitao je Vučić Ambasadu SAD-a. Iz Ambasade su odgovorili da nema potrebe za ponovnim razmatranjem dobro dokumentovane pravne istorije i sudskih presuda u vezi s državnom imovinom u BiH.

Dodik je nakon toga saopštio da je „jedino relevantno šta piše u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a u njemu piše da imovina pripada entitetima“.

Dodik je za Ustavni sud BiH naveo da „nije ustavopisac, već tumač Ustava“ koji je deo Dejtonskog sporazuma.

U nastavku su pojašnjenja o tome zašto je ponekad teško razumeti činjenice o državnoj imovini.

Šta piše u Ustavu BiH?

Politički predstavnici iz Republike Srpske godinama tvrde da je „u nadležnosti entiteta“ sva nepokretna imovina – kao što su reke, jezera, šume, planine ili poljoprivredno zemljište.

Dalje tvrde da entitetima pripadaju i zgrade i drugi objekti, među kojima su kasarne bivše Jugoslavenske narodne armije od kojih danas one „perspektivne“ koriste Oružane snage BiH, a „neperspektivne“ stoje neiskorišćene ili su date na korišćenje drugim nivoima vlasti ili institucijama.

Sad se vlastima RS-a u tome pridružio i predsednik Srbije.

Pri tome i jedni i drugi pozivaju na član 3. 3. Ustava BiH. U tom članu piše da „sve vladine funkcije i ovlašćenja koja nisu ovim Ustavom izričito poverena institucijama BiH pripadaju entitetima“.

U tvrdnjama se referiraju na prethodni član 3.1. u kojem je pobrojano deset nadležnosti institucija BiH među kojima su, pored ostalih, spoljna i monetarna politika.

Koji delovi Ustava BiH se pri tome prećutkuju?

Ovaj argument da „u Ustavu BiH ne piše da je imovina u vlasništvu države“ bio bi tačan ako ne bi postojali drugi članovi.

U prvom članu Ustava BiH se navodi da „Republika Bosna i Hercegovina, čije je zvanično ime od sada ‘Bosna i Hercegovina’, nastavlja svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa postojećim međunarodno priznatim granicama“.

Time se u delu koji je nazvan „Kontinuitet“ potvrđuje i važenje svih ranijih zakona, propisa i ugovora.

Pod „modificiranom unutrašnjom strukturom“ se podrazumeva da se „BiH sastoji od dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske“.

Predstavnici vlasti iz RS-a, na čelu s entitetskim predsednikom Miloradom Dodikom, koriste termin da je „sastavljena“ od dva entiteta, navodeći da bi „jednog dana jednako tako mogla biti i ‘rastavljena'“.

Vlasti Republike Srpske, a odnedavno i predsednik Srbije, prešćutali su i član 4.4. Ustava BiH u kojem se izričito navodi da se dodeljuje „Parlamentarnoj skupštini nadležnost u ostalim pitanjima koja su potrebna za sprovođenje dužnosti države“.

Ustavni sud BiH je u više odluka kojima je poništio zakone o rekama, šumama, poljoprivrednom zemljištu ili nepokretnoj imovini koje je izglasala Narodna skupština Republike Srpske naglasio da se „radi o isključivoj nadležnosti BiH da reguliše pitanja ‘državne imovine“.

Sud je naglasak stavio isključivo na to da se „ovo pitanje ima rešiti na državnom nivou“, odnosno da Parlamentarna skupština BiH treba da donese poseban zakon o državnoj imovini.

Ustavni sud BiH, pri tome, nije nikada rekao kako bi se pitanje državne imovine trebalo rešiti, odnosno što bi trebalo da piše u državnom zakonu o državnoj imovini.

Ustavni sud je dodatno naglasio da „činjenica da zakon o državnoj imovini još nije donesen, ne znači da entiteti mogu svojim zakonima regulisati to pitanje“.

Donošenju zakona o državnoj imovini protive se politički predstavnici iz Republike Srpske koji su četiri puta pokušali doneti entitetske zakone koje su poništili Ustavni sud BiH ili Ured visokog predstavnika (OHR) međunarodne zajednice u BiH.

Šta je ‘državna imovina’ BiH?

Ustavni sud BiH je odlukom iz 2012. godine poništio „Zakon o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske“.

U toj odluci je pojasnio i šta se podrazumeva pod pojmom „državna imovina“.

Pored ostalog, Ustavni sud BiH, čije su odluke konačne i obvezujuće, naveo je da „državna imovina“ obuhvata, s jedne strane, pokretne i nepokretne stvari koje su u rukama javne vlasti i koje joj služe radi vršenja te vlasti. Na primer, zgrada u Sarajevu u kojoj su smešteni Parlament i Vijeće ministara, uknjižena je kao vlasništvo Bosne i Hercegovine.

Imovina u inostranstvu, poput zgrada ambasada BiH, takođe je uknjižena kao državna imovina.

S druge strane, Ustavni sud BiH je naglasio „državna imovina“ može obuhvatiti „javno dobro“ pri čemu su navedeni morska voda i morsko dno, rečna voda i riječna korita, jezera, planine i druga prirodna bogatstva, javna saobraćajna mreža, saobraćajna infrastruktura, itd.

„Ono, po svojoj prirodi, prioritetno služi svim ljudima u državi. Kao takvo, ‘javno dobro’ može biti res extra commercium (izuzeto iz pravnog prometa, ne može se prodati ili kupiti) zbog svoga značaja, jer je to jedini način da bude sačuvano i zaštićeno“, naveo je Ustavni sud BiH.

U odluci je precizirano i da se pod „državnom imovinom“ podrazumeva i „nepokretna imovina koja je pripala BiH na osnovu međunarodnog Sporazuma o pitanjima sukcesije“.

Ovaj sporazum između bivših republika, a danas nezavisnih država, odnosi se, pored ostalog, na „nekretnine koje su bile državno vlasništvo bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije“.

Prema tom sporazumu su između bivših republika podieljene, na primer, zgrade ambasada i rezidencije bivše SFRJ. Neke od tih nekretnina dobijenih sukcesijom prodate su odlukom Veća ministara BiH, a novac je uplaćen u državni budžet.

Ustavni sud je precizirao i da je „državna imovina“ sva „nepokretna imovina na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika BiH“.

Zašto pitanje državne imovine nije rešeno?

Odlukom Veća ministara BiH, odnosno državne vlade, iz decembra 2004. godine formirana je Komisija za državnu imovinu.
Ona danas ne postoji.

Komisija je trebalo da izradi kriterije po kojima bi se utvrdilo koja imovina je u vlasništvu države, a koja u vlasništvu entiteta i Brčko distrikta, treće administrativne jedinice u BiH.

Komisija je u skladu s tim kriterijima trebalo da da smernice za donošenje državnog zakona, ali i zakona na nižim nivoima gde spadaju entiteti.

Zakonima bi se definisalo i pravo vlasništva i pravo upravljanja tom imovinom.

Ured visokog predstavnika (OHR) u BiH nadležan je za sprovođenje civilnog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Koristeći Bonska ovlašćenja, koje mu omogućuju izmene ili poništavanje postojećih ili nametanje novih zakona te smenu zvaničnika, OHR je nametnuo zakone o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom kako bi potpomogao taj proces.

OHR je 2009. godine objavio i popis oko 1.000 jedinica državne imovine u zemlji i inostranstbu, od čega je oko trećine vojna imovina.

Međutim, ovo pitanje nije rešeno, ne od dana formiranja navedene komisije, već još od dana stupanja na snagu Ustava BiH 14. decembra 1995. godine.

Više je mišljenja kako bi se pitanje državne imovine moglo regulisati državnim zakonom.

Dosadašnji predlozi bili su da ona ostaje u vlasništvu države BiH i da se daje na korišćenje drugim nivoima – entitetima, kantonima ili općinama – u skladu s njihovim nadležnostima i potrebama.

Na tome je krajem 2023. i početkom 2024. godine radila i posebna grupa koju je okupio OHR. Visoki predstavnik je najavljivao da će predlog rešenja poslati na diskusiju i usvajanje državnim parlamentarcima, iako ima mogućnost nametanja zakona. Predlog se još nije našao u Parlamentu BiH.

Vlasti RS-a na čelu s entitetskim predsednikom Miloradom Dodikom je eventualno OHR-ovo nametanje zakona o državnoj imovini nazvao „crvenom linijom“ nakon koje bi Republika Srpska proglasila „otcepljenje“ od BiH.

Ko može prodati državnu imovinu?

Pred Ustavnim sudom su se našli brojni predmeti gde su entiteti ili opštine knjižili na sebe, prenamenile u građevinsko te „prodale“ šumsko ili poljoprivredno zemljište privatnicima kako bi tim novcem finansirale svoje budžetske potrebe. Sud je većinu osporio.

Pri tome se Ustavni sud BiH pozvao na ranije presude u predmetima koji se tiču državne imovine te na važeće zakone o zabrani raspolaganja tom imovinom.

Kao model zakonite prodaje državne imovine koja nije osporavana navodi se prodaja dela zemljišta bivše kasarne Jugoslavenske narodne armije „Maršal Tito“ američkoj vladi.

Američka vlada se pre 20 godina, preko Kancelarije za izgradnju u inostranstvu Stejt departmenta, prvo obratila Veću ministara BiH.

Državna vlada je 2004. godine zadužila državno Pravobranilaštvo BiH, koje je nadležno i za čuvanje državne imovine, da predstavlja državu i nadgleda proces. BiH koju je zastupalo Pravobranilaštvo je s američkim vlastima sačinilo Memorandum o razumevanju između BiH i SAD-a, odnosno ugovor o prodaji.

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine je na sednicama oba doma, Zastupničkog i Doma naroda, usvojila odluku kojom BiH prodaje svoje nepokretnosti Sjedinjenim Američkim Državama.

Državni parlament je tako proveo ustavnu nadležnost „u ostalim pitanjima koja su potrebna za provođenje dužnosti države“.

Ugovor je potpisan 21. juna 2005. godine, a američka strana je na namjenski račun kod Centralne banke BiH uplatila oko 13 miliona dolara. Taj novac se dalje raspodelio u budžete institucija.