Zašto je u Sarajevu zabranjeno dizati tri prsta ispred institucija?

Azra Zornić, apelantica pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, usvajanje te deklaracije smatra populističkim činom, “jer deklaracija kao pisani dokument nema nikakav niti pravni niti obavezujući karakter”.

“Imamo mogo važnijih pitanja o kojima se trebaju Parlament BiH i sudovi pozabaviti. To su pitanja državne imovine, negiranja genocida, regulisanje granica sa susjedima, korupcija i kriminal i da ne nabrajam dalje. Dakle, pokazivanje tri prsta je najmanji problem za ovu napaćenu i osiromašenu zemlju. To je obična provokacija pojedinaca koju samo treba ignorisati. Što se mene lično tiče može da drži podignuta tri prsta sve dok ga ruka ne zaboli, ja to jednostavnom ne primjećujem”, ukazuje Danasova sagovornica.

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, ističe da novoizabrani ministar sigurnosti u Savetu ministara BiH Nenad Nešić kaže da ne razume zašto je podizati tri prsta u Sarajevu provokacija.

“Imajući u vidu njegov istorijat odnosa sa Miloradom Dodikom rekao bih da jako dobro zna da je to ozbiljna i bezdušna provokacija za Bošnjake koji su stradali pod tim simbolom tokom rata 90-ih. Ubijeno ih je oko 65 hiljada, prisilno raseljeno skoro milion. Rekao bih da baš zbog toga što sve to zna nastavlja da pokazuje tri prsta. Drugačiji zaključak nije moguć kada vidimo sa kavim žarom Dodik i on nastavljaju, nažalost neometano da rasturaju i obesmišljavaju BiH institucije. Ne propuštaju priliku da opstruiraju državu na čijem su čelu. Još je tužnija činjenica da sa tim zlokobnim simbolom pod kojim je srpska vojska počinila užasne zločine retko ko i u Srbiji ima problem, otud i ponosno slavljenje ratnih zločinaca, čuvanje murala Ratka Mladića…”, ukazuje Vuletić.

Kako dodaje, dok srpsko društvo ne bude raščistilo ove stvari neće moći da napreduje i da postane kompatibilno sa svojim okruženjem, posledično neće moći da se uskladi ni sa EU.

“Pod simbolom tri prsta smo vodili i rat na Kosovu, umesto da smo prihvatili mir u Rambujeu. Danas većina političara u Srbiji odbija najnoviji predlog plana EU za Kosovo, postavlja nekakve crvene linije, kažu da Kosovo ne može u UN i da nema nezavisnosti. Boris Tadić, Vuk Jeremić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Miloš Jovanović, Dragan Đilas su obnovili svoj konsenzus iz 2006. i nastavljaju da zaluđuju građane o odbrani Kosova u sastavu Srbije. Potpuno zanemaruju nedvosmislene poruke svih institucija EU koje su nam poručile da sa takvom politikom ne možemo u EU. Time čine dvostruku štetu, obaraju podršku građana EU integracijama i od Unije prave neprijatelja. Umesto da se svi oni odreknu Šešelja i Miloševića, samim tim i njihovog zlokobnog ratnog simbola i objasne Srbima zašto smo bombardovani oni su odlučili da amnestiraju Šešelja i Miloševića bez obzira što se time odričemo EU”, naglašava Vuletić.

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, usvajanje te deklaracije vidi kao izraz nemoći da se drugačije odgovori na ponašanje funkcionera iz Republike Srpske.

“S druge strane, ono što je dovelo do usvajanja deklaracije, koja nema nikakvo pravno dejstvo, pokazuje cinizam stava srpskih zvaničnika koji tobože nisu znali da ovaj gest nekog provocira. Tako se BiH vrti u začaranom krugu politika inata, histerije, verbalnih akcija i reakcija, gestikulacija, pri čemu niko ne haje za onog drugog već naglašava sopstveno stajalište koje se ne dovodi u pitanje. Tri raširena prsta korišćena kao zakletva Trećem rajhu i pozdrav koji su od nacista usvojile ustaše u Drugom svetskom ratu malo ko da uzima u raspravi”, ukazuje Topić.

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, kaže da vlasti u Sarajevu nastavljaju da provociraju srpski narod.

“Srbi se ne mešaju u to kako se oni pozdravljaju, kako se mole. Tri prsta su sveto trojstvo. To je hrišćanski znak, ne srpski, ali oni to ne znaju. Ni mnogi Srbi ne znaju to. Kako muslimanima može to da smeta? Smetao im je krst iznad Trebevića. Smetala im je i izgradnja hidroelektrana, zašto? Od toga bi imali korist svi – i Srbi, i muslimani i Hrvati”, istiće Šešelj.