„Zašto je Vučić ‘omiljeni lopov’ Amerike i EU“: Kolumnista iz Crne Gore za hrvatski Index

Pristalice srpskog predsednika Vučića su pobedili, što je očekivano. Opozicija je izgubila, takođe očekivano. Izbori su pokradeni, piše Boris Vukotić u kolumni za hrvatski portal Index.

Jedino što je, izgleda, bilo donekle neočekivano za regijske, osobito srpske posmatrače je dobar rezultat onog nesvakidašnjeg doktora koji tvrdi da je Zemlja ravna ploča.

Što se njega tiče, moje je mišljenje dijametralno suprotno od mišljenja eksperata. Gospodin bivši profesor je zaradio pošteno svaki glas. Doslovno zaradio.

Međutim, ako je neko imao vremena ovlaš pratiti izbornu kampanju u susedstvu ili nekoliko sati po zatvaranju biračkih mesta pogledati određene videouratke o izbornom danu, sigurno se ne bi složio s analizama eksperata.

Jer o brutalnoj izbornoj krađi u Srbiji, posebnou Beogradu, postoji bezbroj materijalnih dokaza. U svom izveštaju o njima govori i CRTA, uticajna srpska nevladina organizacija, koja je 2018. godine dobila nagradu Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) za izuzetan doprinos u unaptređenju demokratije i obrani ljudskih prava.

A šta na sve imaju reći Sjedinjene Države i Evropska unija?

Odnos Evropske unije prema Vučiću

U poslednjih nekoliko godina zcvaničnmici Evropske unije su temeljno potkopavali svoj kredibilitet tako što su, umesto podupiranja demokratskih principa i vrednosti u Srbiji, uvek optirali stabilnost regije.

Zapravo, ako je i bilo nekakvih mršavih i jadnih pomaka u pravcu dobrog upravljanja, vladavine prava, snaženja institucija te makar formalnog poštovanja osnovnih ljudskih prava, sva je ta dostignuća pomela autoritarna, nedemokratska, nekontrolirana i neograničena vladavina srpskog predsjednika Aleksandra Vučića.

Od njegovog povratka na vlast 2012. krhki, nedovoljno razvijeni demokratski koreni u Srbiji u potpunosti su zatrti.

Vučićeva vladajuća Srpska napredna stranka desnog centra uspostavila je apsolutnu kontrolu nad glavnim polugama vlasti, pre svega pravosuđem, sigurnosnim službama i medijima.

Upravo je do srži korumpirane medije Vučić iskoristio da se brutalno obračuna s političkih protivnicima, bilo da je reč o partijama, NGO sektoru, malom broju nezavisnih novinara ili običnim građanima.

U stvarnosti u Srbiji formalno postoje izbori, jednako pravo glasa, aktivno i pasivno biračko pravo, više ponuda na političkom tržištu, dakle pluralizam mišljenja, sloboda izražavanja ili, na primer, trodelna podela vlasti.

Međutim, suštinski je Srbija zarobljena u svojevrsnoj „mekoj autokratiji“ jer je Vučićeva kontrola nad srpskim centrima moći u potpunosti zaokružena, a demokratski procesi deformisani do nivoa bizarnosti.

Prema tome, ne postoji ni najmanja mogućnost jedan takav sistem okarakterisati kao objektivno demokratski.

Vučićevo ogavno prenemaganje

Ideja EU kreatora politike za regiju Zapadnog Balkana bila je do kraja iskoristiti Vučićevo ogavno prenemaganje i pretvaranje da je predan evropskim vrednostima, zanemarivanje brutalno evidentne štetnosti njegove ne samo unutarnje nego i spoljne politike te pokušaj da ga se mrkvom i samo mrkvom, bez pokazivanja štapa, prevede na drugu obalu reke koja deli „dobre“ od „loših“ momaka.

Evropski zvaničnmici su smatrali, a čini se da mnogi od njih i dalje smatraju, da bi Vučić, uprkos svom životopisu i politici koju vodi, u konačnici ipak mogao biti kritični i ključni igrač koji omogućuje Briselu da se približi svojim geostrateškim ciljevima na Balkanu.

Pre svega, reč je o kakvoj-takvoj stabilnosti nestabilne, siromašne i u krajnjem ne mnogo atraktivne regije koja je u istoriji uvek proizvodila samo nevolje.

Nadalje, radi se i o poslušnosti Balkana kada je u pitanju sprovođenje zaštitne agende EU u vezi tranzita nelegalnih migranata, čiji priliv umnogome komplikuje ionako složenu ekonomsko-političku situaciju u Evropi nakon ruske agresije na Ukrajinu.

I u konačnici, ali po važnosti nikako ne na poslednjem mjestu, uspostavi održivih relacija Srbije s Kosovom.

Upravo normaliziranje odnosa između Srbije i Kosova, što bi postavilo temelje za eventualno priznanje kosovske nezavisnosti, nedbvosmisleno je glavni prioritet EU na Balkanu, a gospodin Vučić je ranije često znao reći da „Srbi i Albanci moraju naučiti živeti i raditi zajedno“.

Njegove recentne izjave su dijametralno suprotnog karaktera od prethodno spomenutih.

I Amerikanci su reagovali suzdržano

Iako se u prvim saopštenjima američkih zvaničnika nakon izbora u Srbiji mogla osetiti suzdržanost, pa čak i neutralan stav u odnosu na očigledne neregularnosti izbornog procesa, mnogi prominentni delatnici na američkoj javnoj sceni te posmatrači do čijih se mišljenja drži u Beloj kući upozorili su na deficit demokratije u Beogradu te na Vučićev autoritarizam.

Američki posmatrači naglašavaju da je predsednik Bajden, kao dobar poznavalac prilika u regiji Balkana, nastojao gurati politiku sličnu agendama zamišljenim u Berlinu i Briselu, s idejom uspostavljanja autoriteta jedne (odabrane) osobe u Srbiji ili nedvosmileno lidera, koja bi mogla nametnuti ravnotežu između nacionalističkih (konzervativnih) i prodemokratskih snaga u zemlji te biti glavni kanal za komunikaciju sa Zapadom.

Time bi se eliminisala nepotrebna diversifikacija kontakata koja je u prošlosti vodila totalnom nerazumevanju pozicija američke administracije u odnosu na interese srpskog naroda.

A Bajdenov interes i glavna ideja vodilja njegovog predsedničkog mandata, koju je ponovio mnogo puta, bila je pobeda demokratije nad autokratijom.

Posledice su disparitet u tretiranju suseda u odnosu na samu Srbiju (susedi se tretiraju po mnogo oštrijim standardima), što je ohrabrilo Vučića, koji je, po svemu sudeći, stajao iza kriza u Bosni i Hercegovini, dva nasilna sukoba na Kosovu i umetanja proruskih elemenata unutar sistema vlasti u Crnoj Gori, inače članici NATO saveza.

Ćutnja je istovremeno pragmatična i cinična

Ćutnja Evrope i Sjedinjenih Država u vezi evidentne krađe na parlamentarnim i delomičnim lokalnim izborima u Srbiji može biti politički pragmatična, ali je i duboko cinična.

Spomenuti subjekti time potkopavaju vlastiti moralni autoritet. Postavlja se pitanje je li njihova ćutnja kratkoročno i opasna ako se ima u vidu regionalna sigurnost i stabilnost u kontekstu šire stabilnosti u Evropi.