Željka Cvijanović: EU opteretila proces integracija zemalja regiona traženjem nemogućeg

Cvijanovićeva je navela da su netačne teze nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Annalena Baerbock) da Republika Srpska radi na otcepljenu i da je to razlog što Bih ne može da dobije kandidatski status za EU.

„Republika Srpska ne radi na otcepljenju. Tačno je da njene institucije rade na očuvanju autonomije i nadležnosti kojima po Ustavu raspolažu“, kazala je predsednica RS za agenciju Srna.

Prema njenim rečima, „priča o separatistima je inače izmišljena da bi služila kao pokriće za intervencionizam stranog faktora i izgovor za delovanje stranaca umjesto domaćih institucija“.

„Ovde je i izgovor za nedodeljivanje kandidatskog statusa BiH. Da nije to, bilo bi nešto drugo“, ocenila je Cvijanović.

Komentarišući tvrdnje Berbokove o uticaju Rusije i Kine na području Zapadnog Balkana, predsednica RS je navela da i se tu može dodati i Turska, ističuči da, ako taj uticaj i postoji, onda je to rezultat „rigidnog pristupa Evropske unije u prethodnih 20-30 godina i propuštenih šansi“.

„Nije dovoljno samo reći da postoji evropska perspektiva, a onda zalediti evropski put svake od tih zemalja Zapadnog Balkana, postavljanjem zahteva koji zadiru u srž nesredjenih odnosa. U BiH se traži centralizacija i ustavna reorganizacija, bez ustavnih izmena koje imaju podršku sva tri naroda“, naglasila je Cvijanović.

Prema njenim rečima, EU je trebalo da BiH pomogne na jačanju unutrašnjeg poverenja, umesto „svrstavanja na jednu stranu i etiketiranja krivaca“.

Prema njenim rečima, tragičniji primer od BiH je Severna Makedonija, koja je prva od zemalja regiona potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a već 17 godina u statusu kandidata čeka da dobije datum za pregovore, a ispunila je sve, čak promenila i naziv države.

„Tamo nema, kako vole da kažu, separatista, pa čemu onda tolika nepravda prema toj državi“, kazala je Cvijanovićeva.