Zirojević za Danas: Abazović u SAD nikom nije mogao da zamaže oči, opravdan strah od destabilizacije u Crnoj Gori

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović dostavio je u subotu Skupštini dopunjeni predlog odluke za skraćenje mandata Skupštini, nakon što mu ga je predsednica parlamenta Danijela Đurović „vratila na doradu“.

Premijer Dritan Abazović i lider URA juče je poručio “da nema tog rešenja koje bi tu partiju ostavilo izvan vlasti”.

*Kako vidite ovu situaciju?

Predsjednik je, dakle, obavio konsultacije sa parlamentranim partijama i niko od partija koje broje 41 poslanika nije se odazvao pozivu za konsultacije. Nakon toga smo u medijima imali jedan opšti haos njihovih izjava u kojim se, u razmaku od tri sata, kandidat za mandatara gospodin Miodrag Lekić naziva zamkom od strane gospodina Dritana Abazovića, a ponavljam nakon tri sata je on prihvatljiv kandidat.

U konačnom taj poslednji dan kada je shodno Ustavu isticao vremenski rok za imenovanje mandatara oni nijesu imali dovoljan broj potpisa koji bi predali predsjedniku države. Odnosno jedan od lidera DF Andrija Mandić mu se obratio pismom, iako su, kada su odbili da dođu na konsultacije kod predsednika, najavili da će predsednik od njih dobiti ime mandatara sa 41 potpisom.

*URA ih je, čini se, praktično izigrala stavljanjem potpisa za Lekića naredni dan i time produžila tehnički mandat Abazovića u nedogled. Igrokaz na relaciji URA i DF se nastavlja koji deluju čas kao jedno biće, čas kao zaraćene strane?

Ja sam već rekao krivca ne treba tražiti u predsedniku Đukanoviuću, on je djelovao shodno svojim ustavnim ovlašćenjima. Ukoliko žele tražiti krivca onda ga trebaju tražiti u koaliciji “Crno na bijelo” odnosno URI koja nije bila spremna da stavi potpise na kandidaturu Lekića.

To je jasna situacija. Sad mi ulazimo u jednu prazninu gdje predsednik shodno svojim ustavnim ovlašćenjima predlaže skraćenje mandata Skupštine, međutim, to skraćenje mandata mora izglasati ta ista Skupština.

*Šta ako se ne izglasa skraćenje mandata Skupštini?

Ukoliko u Skupštini, s obzirom na to da se ta odluka donosi većinom od ukupnog broja poslanika, dakle, ukoliko njih 41 ne glasaju za skraćenje mandata mi ulazimo u jednu situaciju u kojoj bi, tehnički gledano, gospodin Abazović sa svojom vladom mogao da nastavi da radi tehničkom mandatu do 2024.

*Demokrate su sada ključ?

Oni su negdje ključ da prelome da li će u toj situaciji glasati za skraćenje mandata Skupštine. Njima definitivno nije lako oni su se našli u veoma nezgodnoj situaciji s obzirom na to da su dali podršku gospodunu Lekiću a sada se desilo ovo.

Glasanjem za skraćenje mandata Skupštine vjerovatno bi ih osudilo na konstante napade od strane DF, SNP i URA – kako su oni izdali izbornu volju birača od 30. avgusta 2020.

Međutim, ukoliko se neizglasa skraćenje mandata Skupštine to će držati Crnu Goru u blokadi i pitanje je do kada.

Interesantna je i ova inicijativa DF-a za pokretanje smjene predsednika države. Međutim, Ustav je i tu vrlo jasan bez obzira na to što oni imaju 41 potpis poslanika za inicijativu za smjenu, predsjednik tek može biti smijenjen nakon odluke Ustavnog suda koji od sedam sudija ima samo troje tako da ne postoji kvorum za odlučivanje.

I oni ne mogu smijeniti predsednika države to je gotovo nemoguće po tom članu Ustava tako da je i ta inicijativa u potpunosti bezvrijedna i beznačajna.

* ”SAD imaju pravo na stavove o DF-u, mi imamo parvo da uređujemo stvari u svojoj državi”. Kako tumačite ovu izjavu Abazovića izrečenu u Sjedinjenim Državama?

Kad god govorim o Abazoviću ja ga posmatram kao čovjeka Aleksandra Vučića jer on to suštinski jeste i ako se posmatraju koraci koje on pravi, način na koji on vodi politiku uz Crnoj Gori to je potpuno isti način Aleksandra Vučića kada je došao na vlast u Srbiji. Tako da mene uopšte taj njegov stav ne iznenađuje.

Djeluje mi da je međunarodna zajednica zbilja razočarana onim što su dobili kao rezultat Abazovićeve vlade, i generalno, onim kako se on pokazao. On je definitivno otišao u Ameriku pokušavajući da popravi tu štetu, međutim, toliko je očigledno to njegovo djelovanje da on tamo više nikom nije mogao da zamaže oči i da se predstavi kao neko ko želi građansku, evropsku i evroatlanstku Crnu Goru.

Već je sasvim jasno šta radi i očigledno je da je tamo dobio “hladan tuš”. E nakon što je dobio “hladan tuš” onda je okrenuo priču na tu drugu stranu upravo kao što Vučić radi: oni imaju pravo na svoje mišljenje ali mi imamo pravo da donosimo odluke o svojoj državi.

Ako mene pitate onako u zavijenoj formi rečeno je – ne interesuje me šta misle naši međunarodni partneri osim kada oni dolaze iz Beograda.

* URA bi sutra, dakle, bez problema sastavila vlast sa DF-om?

U političkom smislu ja više ne pravim razliku između DF i URA. Zapravo, pravim je jer DF sprovodi jednu politiku na osnovu koje je dobio glasove što je, bez obzira šta ja mislio o njhovoj politici, pošteno a Abazović je na osnovu prevare crnogorskih birača dobio glasove a sada sprovodi politiku DF-a. Tako da razlika postoji DF je koliko toliko bolji i pošteniji od URA.

*DF je već 2016. pokušao izvesti državni udar. Postoji li bojazan od pokušaja nove destabilizacije prilika u njihovoj režiji?

Apsolutno postoji ta bojazan koja je danas mnogo veća zbog toga što smo mi 2016. imali operativan bezbjednosni sektor. Danas je sve to u jednom ogromnom haosu. Mogli ste, pretpostavljam, da ispratite i koliki je upliv organizovanog kriminala i dešifrovane Sky aplikacije, poslednje informacije govore i da su pripadnici kriminalnih klanova kadrirali u vrhu Uprave policije.

Utoliko je sada opasnost veća jer se ne zna kako bi bezbjednosni sektor reagovao gdje očigledno postoje takođe velike podjele. Rekao bih da bilo kakav vid takvog djelovanja bi mogao da nanese trajnu štetu i po građanski mir u CG ne samo po političku situaciju. Nama je važnije da sačuvamo mir da se od Crne Gore ne napravi Bosna 1990.tih ili Ukrajina trenutno.

*Šta, po vašem mišljenju, mogao biti najbolji institucionalni odgovor na trenutnu krizu?

Ako govorimo o odgovoru Skupštine rekao bih da je najbolji odgovor i jedino rešenja za ovu situaciju skraćenje mandata Skupštini i raspisivanje vanrednih izbora.
Nije mi negdje jasno s obzirom da su i predstavnici DF-a, Demokrata i URA tražili izbore. Oni govore kako su partije koje su bile vlast prije 30. avgusta 2020, gdje spadamo i mi, u konstantnom padu, kako ćemo doživjeti još veći poraz a kada se pomenu izbori oni od tih izbora bježe.
Jasno je negdje, i rekao bih da su i oni toga svjesni, koliko je zapravo evidentno i kod običnog građanina koji ovlaž prati politiku, koliko su ove dvije vlade neuspješne. Naravno, budimo realni, situacija nije bila sjajna i dok smo mi bili vlast bilo je tu dosta stvari koje je trebalo popravljati, dosta stvari koje su bil veoma loše, ali to koliko smo nazadovali u svakom smislu u protekle dvije godine je nešto nevjerovatno.
Da me je iko pitao te 2020. da li to može da se desi na taj način za ovako kratko vrijeme sigurno bi moj odgovor bio ne.

*Lokalni izbori u oktobru se bliže. Gledajući sa strane kao da na izborima ne učestvuje niko sem koalicije “Svi za naš grad”. Šta je sa DF-om, da li su im, shodno nedavnom izveštaju američkih obaveštajaca, strani finansijeri “zavrnuli česmu”?

Veoma je interesantno i rekao bih da se oni više bave dominatno državnom krizom pa ne posvećuju toliko pažnju lokalnom nivou. Ne bih rekao da im je zavrnuta slavina zbog toga što je ozbiljan interes u pitanju i to su za neke regionalne centre kao što je Beograd i ako idemo dalje Moskva vrlo mala sredstva koja oni treba da ulože u Crnu Goru kako bi politički nešto ostvarili.

Mene iznenađuje ne samo DF, već i koalicija okupljena oko Demokrata. Oni su tek neki dan objavili ko je nosilac liste i tek startuju sa kampanjom. URA je tek skoro objavila liste i njihova kampanja je vrlo neprimjetna, gotovo da je nema. Negdje se stiče utisak da samo naš građanski i evropski blok imamo kampanju u Podgorici.
Kampanja je krenula prililčno lijepo, građani veoma, veoma pozitivno reaguju, ulažu se maksimalni napori da se sačuva vlast u Podgorici, i u ostalim opštinama.

Crna Gora i BiH primer kako bi države regiona trebalo da sarađuju

*Fudbalska utakmica između reprezentacija Bosne i Hercegorine i Crne Gore je pozdravljena kao primer pravih susedskih odnosa u regionu.

Što se tiče generalno te dvije utakmice između Crne Gore i Bosne i Hercegovine odnosno Bosne i Hercegovine i Crne Gore to je zaista jedna jako lijepa slika Balkana koju, rekao bih, svi mi želimo. Mi smo imali tu jednu situaciju nažalost neko je pred prvi meč u Podgorici pokušao da naruši te odnose paljenjem kombija ali srećom većinska Crna Gora je zaista reagovala za nevjerovatno kratko vrijeme i pokazala je zaista ono što mi jesmo.

“ KO NE SKAČE MRZI BOSNU „, ORILO SE SINOĆ U ZENICI. SKAKALI SU ONI KOJI VOLE OVU ZEMLJU. SAMO OVAJ PUT, NISU SKAKALI BOSANCI, SKAKALI SU CRNOGORCI. OVO SAM VIDIO U ZORU, KADA ME NIJE IMAO KO PITATI ZAŠTO MI SUZE OČI I GRLO STEŽE…PIŠEM OVO VELIKIM SLOVIMA, JER PIŠEM O ČASNOJ🇲🇪! pic.twitter.com/352GZNGQNZ

— Emin Gradaščević (@GradascevicEmin) September 24, 2022

Rekao bih da su ljudi u BiH do 2020, inako opterećini političkim i društvenim problemima u svojoj državi, Crnu Goru vidjeli kao tračak nade odnosno kako bi trebalo da izgleda. I onda kada se srušilo sve ovo u Crnoj Gori tog 30.avgusta 2020. godine srušilo se nešto i u BiH, njihova nada koju su imali. Rekao da je zbog toga ta naša veza sa BiH još jača.

Svakako i ovaj doček naših navijača u BiH je primjer prije svega pravog domaćina, iskrenih prijatelja. Negdje vjerujem, polazeći iz ličnog iskustva, u bilo kojoj državi regiona uključujući i Srbiju, sam uvijek dočekan na jedan takav način. I mislim da bi to trebalo da bude primjer svima kako možemo da živimo i sarađujemo.

Koliko god se politički razlikovali, upućeni smo jedni na druge. Crna Gora i BiH su primjer kako bi države regiona trebalo da sarađuju i kakve bi odnose trebalo da imaju.

Bojim se da će građani Srbije postati taoci litija koje će dodatno unazaditi društvo

*U nedelju 2.oktobra su najavljene nove litije u Beogradu. Kako gledate na to?

Izgleda da su se litije vratile kući ali su se čini mi se vratile kao bumerang jer su se litije koristile da se u političkom smislu stvori jedan pritisak na tadašnje vlasti u Crnoj Gori i tada je bilo lijepo vidjeti litije, tada su svi bili ponosni na litije, pojedini političari iz Srbije i BiH dolazili su, davali podršku litijama.

Danas već vidimo neke druge poruke, kad te litije dođu pred vaša vrata one više nisu toliko lijepe.

Mogu da kažem da mi je žao građanki i građana Srbije što će, bojim se, postati taoci tih litija kao što mi bili 2020. jer to dodatno negdje unazađuje društvo u Srbiji koje je rekao bih u proteklih par godina itekako nazadovalo.