Zlatko Lagumdžija: Niko osim Srbije ne dovodi u pitanje da se u Srebrenici desio genocid

Lagumdžija je to napisao u pismu koje je danas uputio predsedniku Generalne skupštine UN i stalnim misijama svih drđava-članica UN.

Pismo je odgovor na ranije pismo otpravnika poslova u ime Stalne misije Srbije pri UN Saše Marta koji je ukazao da o tekstu rezolucije nije bilo nikakvih konsultacija u BiH i da o tom pitanju ne postoji odluka Predsedništva BiH.

Lagumdžija smatra da je proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom promišljanja i obeležavanja genocida u Srebrenici 1995. godine „samo mali znak za priznanje preživelim žrtvama i njihovim porodicama“.

„Utvrđivanje ovog dana pokazalo bi posvećenost pravdi i istini i priznalo ljudsko dostojanstvo žrtvama i preživelima genocida u Srebrenici, budući da oni svakodnevno nastavljaju da budu podvrgnuti besnom i nemilosrdnom poricanju genocida, istorijskom revizionizmu i pretnjama ponovnim nasiljem“ – naveo je Lagumdžija.

Napisao je da Dejtonski mirovni sporazum obavezuje sve strane, BiH, Hrvatsku i Srbiju, da poštuju i sarađuju „u istrazi i procesuiranju ratnih zločinaca i drugih kršenja međunarodnog humanitarnog prava“.

„Predsedništvo BiH, sa ili bez konsenzusa, ili bilo ko drugi, ministar ili ambasador BiH, ne može se upuštati u rasprave o Srebrenici koje potpuno negiraju genocid koji je tamo počinjen, niti ima ovlaštenja da dovodi u pitanje ili može biti iznad konačnih proklamacija pravosudnih institucija ove organizacije“ – piše Lagumdžija.

Po njegovim rečima, sve zemlje u regionu, osim Srbije, već su podržale nacrt rezolucije o Srebrenici, bilo kroz kosponzorstvo ili eksplicitno navodeći da će to učiniti, bez potrebe za bilo kakvim konsultacijama.

Lagumdžija je naveo da je misija Srbije pri UN, predlažući svoje razloge za povlačenje rezolucije, uglavnom govorila o konsenzusu i dogovoru u regionu, a da je, kako je ocenio, izostavila da kaže da u ovom slučaju „konsenzus“ znači „brisanje reference na genocid, čime se efektivno negiraju odgovarajuće presude Međunarodnog suda prave i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju“.

Konsenzus, kako je ocenio, „implicira apsolutnu poslušnost narativu koji postoji u Srbiji“.

Po njegovim rečima, sam tekst nacrta rezolucije „ni na koji način nije uvredljiv ni za jednu državu ili njen narod, niti se komemorativni dan može koristiti kao politički cilj bilo koje vrste“.

„Njegov osnovni cilj je podsticanje procesa pravde, istine i pomirenja u BiH i regionu Zapadnog Balkana. Tvrditi suprotno znači jednostavno skrenuti sa činjenica – poricanje je štetno za mir, pomirenje i pravdu“, smatra Lagumdžija.

Govoreći o upozorenjima da usvajanje rezolucije može dovesti do nestabilnosti u BiH, on je ocenio da to „nisu ništa drugo do slabo prikrivene pretnje onih kojima je jedini cilj da zadrže kontrolu nad istinom u regionu i nastave sa otvorenim veličanjem i nagrađivanjem osuđenih ratnih zločinaca bez posledica“.

„Da se žrtve još jednom izbrišu akcijom i delom poricanja. Da vas pitam: Šta u sadašnjem nacrtu poziva na nasilje? Ko će to podstaći? I zašto? Zato što se neko konačno suprotstavio revizionističkom narativu i za istinu“, zaključio je Lagumdžija.

Saša Mart je u pismu naveo da želi da sejoš jednom osvrne na čitav proces pokretanja i realizacije ove inicijative koja se, kako je rekao, odnosi na osetljivo pitanje rata u Bosni i Hercegovini, te zahteva konsultacije na svim nivoima vlasti u BiH kojih nije bilo.