„Srpski faktor na Balkanu nema one kapacitete iz devedesetih“: Kakav je značaj Rezolucije o Srebrenici za BiH i Balkan?

Razdruživanje – prazno slovo na papiru

Tanja Topić, politička analitičarka, ističe da je građanima ispinovana teza o pokušaju da se čitav srpski narod označi genocidnim, pri čemu su ti isti akteri etikete genocidnog naroda delili drugim kolektivitetima.

„Potencirana je priča o slobodarskom srpskom narodu koji nikom nikad loše nije uradio dok su istovremeno, prevencije radi, izvedena oklopna vozila, snajperisti i specijalne jedinice MUP-a RS na ulice Srebrenice“, podseća Topić.

Kako kaže, u prvom trenutku rasprave o Rezoluciji najavljeno je osamostaljivanje bosansko-hercegovačkog entiteta RS, potom je predložena izrada plana o mirnom razlazu koja će biti ponuđena Federaciji.

„Podsjećanja radi, Narodna skupstina je 2021. usvojila zaključke koji sadrže plan razdruživanja. I ostali su prazno slovo na papiru. Tako da ni ovog puta plan neće biti realizovan, neće ga prihvatiti druga strana, a istovremeno je kršenje Dejtonskog sporazuma ako se izvede jednostrano. Tog istog sporazuma u koji se zaklinju isti kreatori ovakvih planova“, kaže Topić.

Prema njenom mišljenju, međunarodna zajednica je odlučna da spreči svaki čin koji bi išao u pravcu rušenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta u BiH.

„I to je američka Ambasada vrlo jasno stavila do znanja. Posljedice ovakvih politika su pogubne posebno za stanje duha, svijesti i mentalnog zdravlja građana“, kaže Topić.

Moralna pobeda

Odmah nakon usvojanja Rezolcuije počele su spekulacije u srpskoj javnosti o tome koliko je bilo za, koliko protiv a koliko uzdržanih, te da li je to poraz ili pobeda Srbije.

Sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih, GS UN usvojila je nacrt Rezolucije o Srebrenici, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu kaže da se glasanje može na više načina objasniti.

Muhasilović pravi podelu, te kaže da su zemlje Zapada i muslimanske zemlje podržale Rezoluciju, dok su autokratske, one koje preferiraju rusko-kinesku osovinu, glasale protiv Rezolucije.

„Dok su zemlje, a to je jedan dobar dio zemalja, koje jednostavno nemaju nekakav generalni opći stav po pitanju onoga što se desilo u Srebrenici ili im to nije toliko važno, su odlučile da budu suzdržane iz razloga da ne bi remetile svoje odnose sa tom rusko-kineskom osovinom, odnosno kako bi vodili nekakvu politiku, uslovno rečeno, balansiranja ili geopolitičkog pragmatizma“, primećuje Muhasilović

Međutim, on kaže da je bilo takvih zemalja i sa muslimanskom većinom.

„Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i zemlje Zaljevske, koje evidentno traže sebi prostora između ta dva nekakva geopolitička bloka. Sveukupno gledano, mislim da kvalitet zemalja koje su glasale za Rezoluciju je mnogo viši od onih koje su glasale protiv, jer ove zemlje koje su izrečito bile protiv Rezolucije su autokratske zemlje, zemlje sa vrlo niskim stepenom ekonomskog i ukupno kulturološkog razvoja, zemlje poput Sjeverne Koreje, Kube, Eritreje, Rusije, Kine. To su zemlje za koje je jasno da su se blokovski svrstale na tu stranu i zemlje koje na neki način šuruju sa kineskim i ruskim režimom i zemlje koje su čak i više autokratski nastrojene od same Rusije i Kine“, kaže.

Prema njegovom mišljenju, u pitanju je i moralna pobeda.

„Kvalitet je više na strani Rezolucije bio i to je jedan od razloga zašto mislim da je ovo i moralna pobjeda“, kaže.

Muhasilović dodaje da je i svet na neki način prolaskom ove Rezolucije i izglasavanjem Rezolucije potvrdio istorijsku istinu i ostaće zabeleženo da se u Srebrenici desio genocid i ono što je dobro što može proizaći iz ovoga, a sada će to zavisiti od aktivnog lobiranja najviše je bosanske diplomatije, ali i neke druge zemlje, je što će ovo ući u udžbenike kao nekakva istorijska fakta.

„Isto kao što danas, osim malog broja luđaka, niko ne negira da se desio holokaust, tako će biti i za Srebrenicu. Svako ko bude negirao u budućnosti da se Srebrenica desila, uvijek se može podsjetiti na Rezoluciju ujedinjenih nacija i vratit se na te početne postavke koje govore da se genocid jeste desio. Tako da je istina pobjedila i ovo je moralna pobjeda“, kaže Muhasilović.

Deklaracija se ne može koristiti na sudovima, ima deklarativni karakter

Muhasilović kaže da je Rezolucija deklarativnog karaktera, te da nije obavezujuća.

„Ono što se može koristiti na sudovima i kao najjači pravni argument je činjenica da je to presuđeno od strane međunarodnih sudova kao genocid. Stoga ono jeste jedan pravni argument na koji se svako može pozvati i na koji je svako dužan po međunarodnom pravu da ga poštuje. A sa druge strane mi imamo jasne zakone visokog predstavnika u BiH koji zabranjuju negiranje genocida i svako ko negira genocid se može krivično goniti“, podseća Muhasilović.

Sada, kaže on, srpska politika će reći da oni ne priznaju visokog predstavnika.

„Međutim, niko ne objašnjava šta je i ko je visoki predstavnik. On je, naime, izvršni organ Vijeća za implementaciju mira u BiH, što je jedna dejtonska institucija. A u toj instituciji, odnosno na toj međunarodnoj platformi sjede sve velike sile – od Sjedinjenih Država, Rusije, Njemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Turske i tako dalje. I tako da je to zapravo stav najjačeg dijela čovječanstva, odnosno najvećeg, najjačeg, najutjecajnijeg dijela, onoga koji mi zovemo međunarodni sistem“, objašnjava profesor Muhasilović i dodaje da to ne može biti stav, odnosno zakon samo jednog čovjeka.

„Već je to zakon koji su velike sile nametnule, između ostalog i njihova Rusija, koju toliko vole i u zvijezde ukivaju. Srpska politika pokušava, naročito Dodikova, pokušava da se bori protiv vjetrenjača. Sad jedna mala Srbija plus RS, sa jedne strane, sa druge strane jedna velika većina čovječanstva, jedan međunarodni sistem kojeg se i velike sile vrlo često moraju pridržavati“, ukazuje Muhasilović.

On dodaje da je uzaludna borba koju oni pokušavaju da vode i jedna borba u kojoj u suštini ništa drugo ne rade nego što lažu svoju naciju, predstavljaju to kao da su se oni borili protiv nekog zla, a sami ne mogu da se pogledaju u ogledalo i da pogledaju svoju skoru istoriju.

„Niz dokumenata i činjenica koje su bile razlog da se dođe do takvog zaključka da se tu genocid desilo. Naime, to su eksperti, pravni eksperti i istoričari iz raznih oblasti, godinama analizirali, pa su došli do zaključka da se tu desio genocid“, kaže naš sagovornik.

Cilj im je popraviti imidž u nacionalističkim krugovima

Nakon usvajanja Rezolcuije, mada i pre, vlasti Srbije i Srpske obraćale su se naciji govoreći im kako je u pitanju udar na ceo srpski narod – da se proglasi genocidnim. Zatim, čim se pojavila vest da je Rezolucija usvojena, ulice u gradovima širom Srbije, ali i Crne Gore, okupirali su automobili sa srpskim zastavama kao i bilbordi na kojima stoji „Mi nismo genocidan narod“. U svemu tome, umesto satisfakcije žrtvama genocida, zbog kojih je pokrenuta i usvojena Rezolucija, u prvi plan je izašla borba za srpstvo, dok su same žrtve ostale u senci.

Muhasilović kaže da je srpskim vlastima bio cilj da gurnu u drugi plan istinu i one koje bi zapravo trebalo najviše da profitiraju iz ovog, a to su žrtve, kako bi oni pojačali svoj imidž u nacionalističkim krugovima u Srbiji i entitetu RS. Kako kaže, oni su taj cilj doneko i postigli.

Rezolucija neće promeniti ništa bitno u bilateralnim odnosima

„Za BiH ne treba biti previše entuzijastičan. Ovo je rezolucija koja je obavezujuća na Generalnoj skupštini – ona je više deklarativnog, simboličkog karaktera. Neće ništa bitno promijeniti u bilateralnim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije ili u međunarodnoj politici. Tako da ne treba od nje previše očekivati. Oni koriste momentum kako bi digli tenzije, kako bi eventualno isprovocirali nekakvu reakciju sa bošnjačke strane. Kako bi to njima poslužilo kao alibi da eventualno međunarodna zajednica razgraniči Federaciju od entiteta RS“, kaže Muhasilović i primećuje da je situacija slična kao pokušaj eksalacije sukoba u Banjskoj sa kraja prošle godine.

„Kada su oni u jednoj propaloj akciji planirali da stvore nekakav međuetnički sukob sa Albancima i da to sada KFOR razgraniči da bi onda mogli proglasiti Zajednicu srpskih opština. Otprilike to je bio nekakav njihov masterplan. Oni eventualno nešto tako mogu probati u entitetu RS i njihovi kapaciteti ne mogu dalje od toga“, kaže.

Prema njegovom mišljenju, Bošnjaci neće reagovati, te ne vjeruje da će doći do radikalizacije Bošnjaka.

„Tako da oni to vjerovatno ne mogu sprovesti. A i da bi sproveli, morali bi imati aminovanje međunarodne zajednice – vrlo uputno koliko i do koje mjere oni imaju podršku međunarodne zajednice za nešto tako. Tako da se u suštini to sve samo svodi na jeftini populizam Milorada Dodika i Aleksandra Vučića kao i na nekakav pokušaj da oni ostanu na vlasti“, kaže Muhasilović.

Prema njegovim rečima, srpski faktor na Balkanu nema one kapacitete iz 90-ih godina.

„Kad već nemaju te kapacitete, a potrebno im je da dižu tenzije, onda to rade na ovom nekakvom retoričkom nivou“, kaže Muhasilović.

Žele da pošalju signal da nisu protiv muslimanskog sveta

Takođe, kada je reč o predlagačima Rezolucije, ali i kosponzorima, postavlja se pitanje da li je ovo pokušaj „UN da se opere“ zbog toga što je genocid počinjen dok su Bošnjaci bili pod zaštitom samih Ujedinjenih nacija.

Kako Muhasilović kaže, jedan od razloga jeste upravo da se UN opere. Međutim, kaže naš sagovornik, ima tu i popravljanja imidža same Nemačke, s obzirom na to da oni još uvek nose tu stigmu Holokausta, od koje još uvek ne mogu da se oslobode.

„S druge strane, mislim da je zemlje kolektivnog zapada, uključujući zemlje koje su kasnije kosponzoririrale ovu rezoluciju, da one žele poslati signal da oni nisu protiv muslimana, protiv islamskog svijeta, s obzirom na to da je njihov imidž dosta narušen zbog onoga što se dešava u Gazi. Njima je ovako nešto bilo potrebno kako bi oprali svoju i savjest, ali i popravili relativno svoj imidž u islamskom svijetu koji je dosta nepopularan upravo zbog licemjerne politike kako vode prema Gazi“, kaže Muhasilović.

Kako kaže, većina muslimana je svesna da Izrael ne bi mogao raditi ono što radi da nema podršku Zapada.

„Tako da njima je to iz tog razloga odlično poslužilo. E sada, koliko će to imati efekta, to je sada druga priča. Ja lično mislim da to neće ništa bitno promijeniti stav muslimanskih zajednica u svijetu po pitanju zapadne i imperijalne politike“, zaključuje Muhasilović.