Zoran Milanović – Robin Hud malog čoveka opsednutog teorijama zavere

Udbaš koji je oslobođen vojnog roka dok su drugi išli u vojsku i jeli blato, on je učio u Udbi kako da uči druge. To je ta ekipa… Kada gospodin hitno leti, dan ranije mu je hitno, da mu se ne ohladi janjetina, gde mu tata ima vikendicu… Koliko ima protivoklopnih raketa u Hrvatskoj? Koliko ima? Ajmo, Bane!…

Milanović je zlostavljač i nasilnik koji ne radi ništa, koji je svojim ponašanjem minirao borbu protiv korona virusa… Plenković je 50-godišnja narikača, herojski zec… Milanović je 54-godišnji šmrkavac, piroman koji se prerušio u vatrogasca… Ma ja sam zgrožen što je Plenković kralj lopova. Ruski čovjek? Pa nisam ja Rusima dao Agrokor! Ja sam delio državljanstvo neprijateljima Putina (Gariju Kasparovu,op.a.) još 2014….Milanović je putinofil, čovek je kazao da ne želi hrvatsko učešće u EU misiji pomoći Ukrajini…

Milanović: Ruska čizma gdje dođe ne odlazi. Nitko ih neće protjerati. To je moćna vojna sila… Sankcije Rusiji su katastrofa, totalna glupost. To ne funkcioniše i postavlja se samo pitanje koliko će štete nanijeti Evropi. Uz to, zbližili smo Rusiju i Kinu… Baćuška Milanović samo plagira Putina. Zato ga ruski mediji obožavaju… Milanović Kolindi: Te fotografije gde valjaš Putinu one majice, gde trčiš u mokroj majici po Lužnikiju, Moskva se još trese od toga. To kompromituje i onda to sad treba obrisati, ali nemoj to da brišeš mojim nosom…

Milanović: Amerikančići i Englezići žele da unište Dodika, kako bi na vlast doveli prave četnike…Ne vjerujem u pravdu visokih predstavnika…Dodik je srpski patriota nezavistan od Beograda, takvog komšiju želim u BiH… Ako neko iz Hrvatske bude glasao za sankcije Dodiku za mene je izdajnik… Visoki predstavnik Šmit je promenio krivični zakon prema kome ono što je Dodik uradio predstavlja krivično delo. To se zove kolonijalna uprava i to uništava tu zemlju… Odluka Evropskog suda za ljudska prava (jedan čovek – jedan glas, u BiH) je još jedna u nizu luđačkih presuda ovog suda. Svakih deset godina donesu presudu koja dobro da ne izazove rat u BiH.

EU zlostavlja zemlje Zapadnog Balkana… Borelj je opterećen takvim aferama da u mojoj Vladi ne bi mogao biti ministar, kao ni Ursula von der Lajen… Tko je izabrao Von der Lajen?… To su ovi mufljuzi iz Brisela, klika, kamarila, to je ono čemu dio HDZ pripada…

Gledamo i mi tebe, braco (Plenkoviću), odi u Ukrajinu pa se bori… Mi smo u ratu sa Rusijom. Ja to nisam znao… Ovo je američki rat…

Izrael je izgubio moje simpatije u roku 15 minuta… Pravo na odbranu ne uključuje pravo na osvetu i ubistva civila… Isticanje zastave Izraela u Hrvatskoj je čisti idiotizam…

Ovo je tek delić the best off-ova iz Milanovićevog verbalnog arsenala nasumično uzetih iz hrpe veličine kao nekada u tv nagradnim igrama, uz tek poneki odgovor drugih strana jer je, ovoga puta, Zoki junak našeg doba, piše novinar Momčilo Đurđić za hrvatski Index.

Naravno da su i mnogi citati istrgnuti iz konteksta, ali morate imati razumevanja za moju nameru da, samo ovoga puta, sadržaj i njegovu izbalansiranost podredim stilu političke komunikacije.

Ono što je počelo sa Tonijem Blerom u kolevci parlamentarne demokratije otvorenim rušenjem ideoloških i programskih zidova imeđu tradicionalne levice i desnice, u sinergiji sa talijanskim političkim cirkusom, dobilo je svoju ako ne konačnu ono bar zaokruženiju verziju u populizmu, suverenizmu i neobuzdanoj političkoj nekorektnosti Donalda Trampa.

Tako je te 2016. godine sinhronizovana pobeda pretežno anglosaksonskih protestantskih suverenista u Velikoj Britaniji (izlazak iz EU) i SAD (pobeda Trampa) i čvrsto utmeljila novi politički senzibilitet. Posle toga, evo svedočimo, više ništa nije ostalo isto. Novo utemeljenje je dodatno armirano neverovatnim dometima u sferi digitalnih tehnologija.

Zahvaljujući originalnim softverima koje je programirala famozna „Kembridž analitika“ u operaciji Brexit promovisano je „rudarenje“ miliona zaboravljenih i preskočenih duša koje su značajno doprinele neočekivanim preokretima. Takođe, u tom kompjuteraškom rušenju etablirane političke civilizacije stvorene nakon Drugog svetskog rata ne treba zaboraviti ni na ulogu Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena, koji su aktuelnom Zevsu i ostalim bogovima političkog Olimpa ukrali vatru novog doba – Top Secret.

Upravo u satima i danima kada poraženi Tramp čini poslednje, očajničke napore da i fizički ospori Bajdenovu pobedu napadom na Kapitol, potvrđuju se friška pobeda Zorana Milanovića na predsedničkim izborima. Teško je ko u tim trenucima mogao pretpostaviti da se na pisti pojavila nova modna ikona i jedan od budućih apostola evropskog suverenizma/populizma i političke nekorektnosti. Na tom talasu uspešno surfaju i druge kolege apostoli, mislim na Mileta Dodika, Viktora Orbana i Acu Srbina, a halju hodočasnika navlači i Slovak Fico…

Iako sa prezirom odbacuje svako poređenje sa uvredljivim sadržajima Trampovih nastupa, forma i stil njegove komunikacije neodoljivo podsećaju na američkog kolegu. Što bi rekao jedan moj prijatelj: “Kada se Milanović pojavi, i pre nego što progovori, već vidim aktiviranu ručnu bombu kako leti prema otvorenoj septičkoj jami i užasnuta lica hadezeovaca koji su je upravo svečano otvorili“.

Oni koji bi pomislili da bi ovakvo ponašanje Milanovića&kolege moglo na sledećim izborima udaljiti od novog mandata, grdno bi se prevarili. Što se samog Milanovića tiče on vrlo uspešno i vešto gradi svoj magnetizam u biračkom telu govoreći upravo ono što se ne sme, za razliku od birokratski ispranog Plenkovića. Mali čovek, zadojen teorijama zavere i zgažen pod gusenicama tzv. neoliberalizma krsti se i istovremeno uživa u Zokijevim vragolijama.

Ne zaboravimo da su „oriđinali“ sa gunjevima i kokardama doneli punu kiselost i masnoću Miloševićevoj pobedničkoj Jogurt revoluciji, kao što su slični njima ali sa bizonskim krznima i rogovima ustoličili Trampa i umalo srušili Kapitol. Takvih „Hudih tutleka“ po hrvatskim bircuzima i socijalnim periferijama ima sasvim dovoljno da pokažu svima srednji prst kao temeljni izraz hrvatske suverenosti. Tu onda na scenu stupa njihov Robin Hud.

Takvim ga čini i izdvaja prirodna usamljenost predsedničke pozicije, čime je u prednosti u odnosu na Plenkovića i skandalima sklonu Vladu, koja mu se često namešta kao čunjevi u kuglani. Milanovićeva politička zajapurenost čini ga daleko modernijim i svežijim u odnosu na uštogljeni i odrođeni HDZ. Držeći se Blerove maksime „mamci se ne biraju –lovi se sve!“ promućurni Milanović je odavno zabacio svoju mrežu daleko i u desničarske teritorijalne vode aktivno „ribareći duše“ razočarane u posustalu hrvatsku opoziciju – kojima je on jedina preostala nada – kao i sve ostale koji nisu u čvrstom klijentelističkom zagrljaju HDZ i Plenkovića.

Podele i političko posustajanje SDP nakon poslednjih parlamentarnih izbora, koje sluti na sudbinu Demokratske stranke u Srbiji, kao i ozbiljno nesnalaženje levo-zelenih snaga na vlasti u največim gradovima, čini opozicioni front donekle inferiornim i teško prilagodljivim na nove okolnosti.

Dok desetine miliona čekaju na „Drugi Trampov silazak“ ili,bar, na predsedničku izbornu kampanja u SAD, treba imati u vidu da će ona obeležiti celu izbornu 2024. i poklopiti se, u finišu, sa borbom Milanovića za sopstveni drugi mandat.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja su stabilna u kontinuitetu i jasno ukazuju da će hrvatski birači, ako se nešto radikalno ne promeni, glasati za nastavak kohabitacije. Ponovo će se na izborima „oženiti“ Plenkovićem i sačuvati ulogu političke ljubavnice za Zorana Milanovića. Malo divljeg (političkog) seksa nikada nije na odmet.