Regionalni izbori u Rusiji: Šta je ostalo od demokratije?

Za Nemačku ti izbori „nisu ni slobodni, ni pošteni“, a one na teritoriji Ukrajine u potpunosti ne priznaje, piše Dojče vele.

Rezultati regionalnih i lokalnih izbora koji su održani proteklog vikenda u Rusiji i na ukrajinskim teritorijama koje je Moskva okupirala, mogli bi se posmatrati kao demonstracija snage Kremlja i stranke Jedinstvena Rusija. Uprkos ratu i zapadnim sankcijama, vladajuća stranka Jedinstvena Rusija pobedila je na svim izborima za guvernere provincija na kojima je učestvovala. Partija koja snažno podržava ruskog predsednika Vladimira Putina, osvojila je takođe najmanje 70 odsto glasova u okupiranim regionima Ukrajine, za koje Kremlj tvrdi da su ruska teritorija. U glavnom gradu Rusije, Moskvi, aktuelni gradonačelnik i Putinov saveznik Sergej Sobjanjin osvojio je više od 76 odsto glasova.

Rezultati su „najslikovitije potvrdili apsolutnu konsolidaciju društva oko rukovodstva zemlje“, ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ali, mnogi u Rusiji i van nje nisu u to ubeđeni. Oni kažu da je Kremlj uticao na ishod glasanja isključivanjem opozicionih kandidata i opstruiranjem rada izbornih posmatrača.

„Suluda situacija“

Iz nezavisne organizacije za kontrolu izbora „Golos“ kažu za DW da su dobili oko 1.100 prijava o nepravilnostima, među kojima su i problemi sa ozloglašenim ruskim onlajn-sistemom glasanje. Prema rečima predstavnika „Golosa“ Stanislava Andrejčuka, u najmanje jednom slučaju izbornim posmatračima opozicije uručeni su pozivi za regrutaciju.

Andrejčuk takođe navodi da je bilo nasilja nad kandidatima, posmatračima izbora, novinarima, pa i samim biračima. „U tome je učestvovala policija“, rekao je on za DW. „Posmatrač ili izveštač se žali da su na biračkom mestu nelegalno ubacivani glasački listići […] ili da je zabeležen neki drugi prekršaj – a onda ga policija privodi na zahtev predsednika iste te komisije na koju se žalio. To je suluda situacija.“

Nema slobode – nema slobodnih izbora

Andrejčuk je takođe osudio falsifikovanje glasačkih listića od strane zvaničnika, uključujući i onih u Moskvu, i ukazao da oni postaju sve drskiji, „jer shvataju da, generalno, neće biti posledica, da nema sankcija, osim ako baš, baš nemaju sreće.“

Predstavnik „Golosa“ ukazao je i na probleme s elektronskim glasanjem u Rusiji, opisujući taj sistem kao „crnu kutiju“ koja daje rezultate koje je nemoguće proveriti. On je rekao da su kvarovi na tom sistemu na nekim biračkim mestima u Moskvi rezultirali razlikom između broja izdatih i broja primljenih glasačkih listića, što je izbornu komisiju navelo da protokole „jednostavno falsifikuje“ i da brojke koriguje.

I dok predsednica izborne komisije Rusije Ela Pamfilova ocenjuje da je kampanja bila „dostojanstvena i čista“, Andrejčuk kaže da okruženje u Rusiji ne dozvoljava slobodne izbore: „Nemamo slobodu okupljanja, nemamo slobodu udruživanja, slobodu govora. Kandidatima se izdaju zabrane, hapse se, i tako dalje. U takvoj situaciji jednostavno ne može biti demokratskih izbora“, rekao je on za DW.

Nemačka kritikuje „lažne izbore“ pod ruskom okupacijom

Nemačka vlada takođe je kritikovala izbore, navevši da oni „nisu bili ni slobodni, ni pošteni“.

„Ruski režim je poslednjih godina sistematski, korak po korak, ukidao slobodu govora, štampe i okupljanja, a još više od početka invazije na Ukrajinu“, rekao je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Sebastijan Fišer.

„Javnim prostorom u Rusiji dominiraju cenzura, propaganda i dezinformacije, a mnogim kandidatima koji kritikuju politiku vlade ili čak invaziju na Ukrajinu nije bilo dozvoljeno da učestvuju na izborima“, rekao je on odgovarajući na pitanje DW.

Nemački zvaničnik takođe je potpuno odbacio rezultate glasanja u oblastima Ukrajine pod ruskom okupacijom, rekavši da Berlin nikada neće priznati „lažne izbore“ na ukrajinskom tlu.

„Sistemskoj opoziciji“ zabranjeno da kritikuje vlast

Politikolog Nikolaj Petrov, gostujući naučni istraživač na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da iz ovih zbora tek treba izvući pouke. On je za DW ukazao da su podršku glasača izgubile „sistemske opozicione stranke“, poput Pravedne Rusije i Komunističke partije Ruske Federacije. Te stranke zvanično nisu na vlasti, ali u velikoj meri podržavaju predsednika Vladimira Putina i njegovu spoljnu politiku.

Pošto Putin suzbija sve one koji se njim ne slažu, te stranke su „izgubile svoj značaj u očima velikog dela birača, jer im je zabranjeno da na bilo koji način kritikuju Kremlj“.

„A ako izađu u javnost sa istim parolama kao i Kremlj, onda se postavlja pitanje zašto je uopšte potrebna takva opozicija?“

Petrov je takođe ukazao da je Jedinstvena Rusija doživela i neuspeh u trci sa Komunističkom partijom u sibirskom regionu Hakasiji, gde je 35-godišnji guverner Valentin Konovalov uspeo da osvoji još jedan mandat, uprkos kampanji koju je Kremlja vodio protiv njega. Njegov rival, kandidat Jedinstvene Rusije, povukao se u poslednjem trenutku, navodeći kao razlog zdravstvene probleme i tako omogućio Kremlju da sačuva obraz, kaže Petrov.

On za DW ocenjuje da je strategija vlasti očigledno bila da „izbegne skandale na svaki mogući način“, a i da diskretno proveri raspoloženje građana uoči izbora sledeće godine.

Očekuje se da će se Putin ponovo kandidovati

Očekuje se da će se Putin, koji sada ima skoro 71 godinu, ponovo kandidovati i da će iskoristiti to što je na vlasti da obezbedi još jedan šestogodišnji mandat na mestu predsednika.

On je prvi put postao predsednik 2000. i služio je dva uzastopna četvorogodišnja mandata, pre nego što ga je nasledio Dmitrij Medvedev. Ostao je, međutim, na vlasti kao premijer, a pravila o ograničenjima mandata brzo su promenjena kako bi mu se omogućilo da se 2012. ponovo kandiduje za predsednika. Kontroverzna ustavna reforma iz 2020. godine „resetovala je“ ograničenja mandata – omogućavajući mu da potencijalno ostane na vlasti sve do 2036.

Po vremenu provedenom na vlasti kao šef Kremlja Vladimir Putin je drugi na listi. Prvi je Josif Staljin koji je tri decenije vladao bivšim Sovjetskim Savezom.