Reizbor Trampa bio bi geopolitički zemljotres

Naročito ako se uzme u obzir da je Tramp sklon hirovitim potezima, da jednim tvitom „spreči“ ciljeve jedne zemlje, da optuži nekog za nešto…, piše evropski portal politico.eu.

Diplomatska zajednica u Vašingtonu, navodi se dalje, uveliko razglaba šta će se dogoditi ukoliko Tramp „preživi“ impičment i bude reizabran 2020? Opšti zaključak je: bio bi to geopolitički zemljotres.

Na osnovu razgovora sa više evropskih diplomata i zvaničnika Stejt departmenta, vezano za eventualnu mogućnost drugog Trampovog mandata, evropski portal navodi da iako niko ne želi javno da iznese svoje mišljenje, iz straha da bi njihov eventualni stav izazvao bes Bele kuće, svi su jednoglasni u svom predviđanju da bi još četiri godine Trampa predstavljalo zaokret prema Rihterovoj skali, pri čemu bi se protekle četiri godine činile kao lagani tremor u poređenju sa onim što bi nastupilo.

Ohrabren reizborom, tvrde dalje, Tramp bi bio praktično nesputan bilo kojim pravilom ili savetom. Drugi mandat imao bi „definitivno nesrazmeran efekat“ na globalnu politiku, upućuje jedan evropski diplomata. Kako navodi dalje, multilateralni sistemi bi verovatno propali, pojavio bi se novi geopolitički poredak.

„Preživeti još četiri godine zahtevaće sasvim drugačiju strategiju“, smatra jedan severnoevropski diplomata. „Moramo biti spremni za dugotrajni period odstupanja“ od Sjedinjenih Država, dodao je on.

Na globalnom nivou, drugi Trampov mandat mogao bi da znači nagli kolaps institucija poput Svetske trgovinske organizacije (STO) i ekonomsko razdvajanje od Kine. Na transatlantskom nivou, aktuelni sporovi oko trgovine i odbrane vrlo verovatno bi eskalirali što bi zauvek promenilo odnose između SAD i Evrope.

Mnoge evropske diplomate se, takođe, plaše da bi Tramp dodatno „udaljio“ Veliku Britaniju od Evrope čak više nego što bi to želeli pojedini Bregziteri. Ove zabrinutosti ne dele samo strani izaslanici.

„Kao neko ko se diplomatskim poslovima bavi više od 50 godina u Vašingtonu, ne mogu vam reći koliko me muči ta perspektiva izvesnosti da se cela struktura vladinog sistema kroz koju je funkcionisao moj životni vek i verovatno vek pre toga raspada “, kaže Filip Alen Lakovara, bivši tužilac u aferi Votergejt čiji je “pobednički argument” iznet u jednoglasnoj odluci Vrhovnog suda 1974.  doprineo ostavci tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona.

Poseta Beloj kući dugo je smatrana najvećom nagradom za nekog državnika. Ipak, za pojedine je to sada nešto što treba izbeći.

„Pogledajte šta se dogodilo s finskim predsednikom“, naveo je jedan evropski diplomata, misleći na oktobarsku posetu Beloj kući predsednika Finske Sauli Niinistea, kada je Tramp pretvorio zajedničku konferenciju za štampu u tiradu protiv afere vezane za Ukrajinu i protiv medija, čime je svog finskog gosta doveo u neugodnu poziciju.

„Ko želi da se to dogodi njihovom lideru?“, pita se ovaj diplomata.

Prema jednom zvaničniku Stejt departmenta koji sarađuje sa stranim ambasadama i liderima tokom posete Sjedinjenih Država, iz Bele kuće „neretko izlaze razočarani“.

Mnoge države sada sve češće svoje diplomatske napore fokusiraju na Kongres ili na pojedinačne američke države.

Prisustvo guvernera Kalifornije, Havaja, Merilenda, Masačusetsa i Vašingtona na samitu UN o klimatskim promenama 2018. bio je primer kako se lokalni ili državni lideri sve više ponašaju kao „novi ambasadori SAD“. Ovakav trend, kažu diplomate, biće sve češći ukoliko Tramp bude reizabran.

Za Evropljane to znači ulaganje više novca u investicione agencije i promotivne političke kampanje.

„Svi žele da budu u Teksasu“, kaže jedan skandinavski zvaničnik.

U međuvremenu, Velika Britanija se fokusira na velike države poput Kalifornije i poslala je svoju poznatu Crvenu strelicu – aerobatski tim Kraljevskih vazdušnih snaga na 11.-nedeljnu turneju po 18 američkih gradova. Ovaj napor nudi „jedinstvenu priliku za jačanje naših partnerskih odnosa“, smatra Mark Lankaster, britanski ministar za oružane snage.

EU, sa svoje strane, realizuje svoj kalendar državnih prijema. Na prijemu u EU u Kentakiju u septembru, bilo je kažu „jedva dovoljno burbona za smirivanje krhkih nerava okupljenih izvršnih direktora i lobista koji trpe posledice Trampovih trgovinskih sukoba sa EU.

„Biznis može da se suoči sa složenošću, ali se ne može dobro nositi sa nesigurnošću“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Svi su zabrinuti da se nećemo moći vratiti u predvidivo okruženje sa funkcionalnim multilateralnim pravilima.

“Uprkos svemu, rašireno je mišljenje da, ukoliko Tramp „ne ubije” institucije poput STO-a ili EU, onda bi ih to možda ojačalo jer će ostale članice uložiti više truda u njihovo spasavanje i jačanje. Evropske diplomate ukazuju na svoje aktivnosti na spasavanju Pariskog klimatskog sporazuma i iranskog nuklearnog sporazuma, produbljenoj saradnji na evropskoj odbrani i većoj izlaznosti zabeleženoj na izborima za Evropski parlament 2019. kao dokaz tome kako neizvesnost koju širi Tramp u stvari menja EU na bolje.