Reka Dnjepar već pamti jedno rušenje brane: Zašto je Staljin naredio da se digne u vazduh „simbol sovjetske industrijske civilizacije“?

Veliki deo leve obale Dnjepra kod Hersona trenutno je poplavljen, a nakon rušenja brane došlo je do oslobađanja velike akumulacije vode koja doprinosi porastu vodostaja.

Osim što je na ovom delu leva obala Dnjepra poplavljena, rušenje brane stvoriće i niz drugih problema.

Krim će ostati bez vode za piće, a stručnjaci ocenjuju da je ovim potezom ugrožena i Zaporoška nuklearna elektrana koja se nalazi iznad brane, koja je koristila ovaj rezervoar za hlađenje reaktora.

„Sada je nivo porastao za deset metara. Maksimalna visina vode može da dostigne i do 12 metara. Ljudi se evakuišu iz priobalnih poplavljenih područja“, rekao je proruski zvaničnik Vladimir Leontjev.

Dok će se posledice rušenja brane Kahovka utvrđivati danima, sličan događaj dogodio se 1941. godine kada su pripadnici Crvene armije digli u vazduh branu „Dnjepar“ na reci Dnjepar, tačnije u regionu Zaporožja, koja je u to vreme snabdevala najveću hidroelektranu u Evropi.

„Brana je snabdevala velike poljoprivredne i industrijske površine sa obe strane Dnjepra i bila je izuzetan simbol sovjetske industrijske civilizacije. Brana je bila jezgro elektrificiranog industrijskog regiona Dnjepra i izvor energije za Dnjeparsku elektranu na zapadnoj obali reke“, piše Gradijan, prenosi Klix.ba.

Pre samog uništenja brane, portparol Sovjetskog Saveza se obratio javnosti i rekao da su vlada, kao i svi sovjetski građani, odlučni da ratuju na način da nemačka snaga svakim danom slabi.

„Nemci ovde neće dobiti sirovine, hranu ili mašineriju“, rekao je on.

Nekoliko dana nakon toga, vrhovni komandant armije, a potom i prvi čovek SSSR, Josif Staljin, izdao je u avgustu naređenje vojnicima i članovima Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova (NKVD) da dignu branu u vazduh sa 20 tona TNT-a.

„Mi smo digli u vazduh branu Dnjepar kako ne bismo dozvolili da ovo prvo dete sovjetskog petogodišnjeg plana padne u ruke Hitlerovih bandita. Preduzete su sve mere da se Nemci spreče da koriste branu i mašineriju“, rekli su Sovjeti. .

Eksplozija na brani poplavila je sela duž obala reke Dnjepar, a procenjuje se da je sa obe strane poginulo 2.000 vojnika.

„Većina istoričara procenjuje da je broj mrtvih među civilima bio i do 100.000“, navodi se.

Ova odluka tadašnjih sovjetskih vlasti za mnoge je bila opravdana, s obzirom da su u tom trenutku nacističke trupe neumitno napredovale na istočnom frontu.

„U to vreme nije bilo ko da brani Zaporožje. Imali smo vrlo malo vojnika. Gotovo da nije bilo trupa NKVD-a koje bi mogle da zaustave Nemce. Zbog toga je dizanje brane u vazduh omogućilo nastavak evakuacije“, rekao je Aleksij Baburin, šef bivšeg regionalnog ogranka Komunističke partije Ukrajine.

O rušenju ove brane izveštavali su mnogi mediji širom sveta, a posebno se izdvaja jedan od izveštaja američkih medija.

„Rusi su sada dokazali uništavanjem velike brane na Dnjepru da zaista žele da spale zemlju pre nego što Hitler dođe, čak i ako to znači da unište njihovu najdragoceniju imovinu. Dnjepar je bio predmet obožavanja među sovjetskim ljudima. Njegovo uništenje pokazuje volja za otporom koja prevazilazi sve što smo mislili. Staljinova naredba da se uništi brana Rusima je značila više emocionalno nego što bi nama značila Ruzveltova naredba da se uništi Panamski kanal“, navodi se u tom izveštaju.