Reke širom sveta opasno zagađene antibioticima

Zagađenje antibioticima jedna je od ključnih putanja preko kojih bakterije razvijaju otpornost na lekove, čime oni postaju neefikasni u ljudskoj upotrebi.

„Ogroman deo rezistentnih gena koje primećujemo u ljudskim patogenima potekli su od bakterija iz životne sredine“, rekao je profesor Vilijam Gejz, ekolog specijalizovan za mikrobiologiju sa Univerziteta Egziter. On proučava antimikrobnu otpornost, odnosno otpornost na lekove, ali nije učestvovao u studiji. Povećanje otpornosti bakterija na antibiotike predstavlja opasnost po globalno zdravlje jer bi do 2050. moglo da uzrokuje smrt deset miliona ljudi, saopštile su prošlog meseca UN.

Lekovi do reka i zemljišta dolaze putem ljudskih i životinjskih fekalija, kao i iz industrijskih voda fabrika i objekata u kojima se proizvode lekovi. „To je prilično zastrašujuće i deprimirajuće. Ogromni deo životne sredine bi mogao da sadrži antibiotike u dovoljnim količinama da utiču na otpornost“, rekao je Alister Boksal, ekolog na Univerzitetu Jork i jedan od učesnika studije.

Rezultati istraživanja koji su juče predstavljeni na konferenciji u Helsinkiju pokazuju da su neke od najpoznatijih reka na svetu, uključujući Temzu, zagađeni antibioticima koji su klasifikovani kao izuzetno važni za lečenje ozbiljnih infekcija. U velikom broju slučajeva je primećena njihova prisutnost u nebezbednim količinama, što znači da postoji mnogo veća verovatnoća za razvoj i širenje rezistentnosti.

Uzorci uzeti iz Dunava u Austriji sadržali su sedam antibiotika, uključujući klaritromicin, koji se koristi za lečenje infekcija respiratornog trakta, kao što su upala pluća i bronhitis, i to u gotovo četiri puta većim količinama od onih koji se smatraju bezbednim. Dunav, druga reka po veličini u Evropi, najzagađenija je na evropskom kontinentu.

Temza, koja se generalno smatra jednom od najčistijih u Evropi, zajedno s nekim pritokama je zagađena mešavinom pet antibiotika. Jedna lokacija na reci i tri na njenim pritokama su zagađeni iznad bezbednih nivoa. Ciprofloksacin, koji služi za lečenje infekcija kože i urinarnog trakta, pronađen je u više od tri puta većim količinama od onih koji se smatraju bezbednim.

Gejz je rekao da su opasnost čak i reke zagađene najnižim nivoima antibiotika. „Čak male koncentracije koje su primećene u Evropi mogu da izazovu razvoj otpornosti i povećaju verovatnoću da se rezistentni geni prenesu na ljudske patogene“, rekao je on.

Istražitelji su obavili testiranja na 711 lokaciji u 72 zemlje i pronašli su antibiotike u 65 odsto njih. Koncentracije antibiotika su prevazilazile bezbedne nivoe na 111 lokacija, a u najgorim slučajevima su pronađene čak 300 puta veće količine od onih koje se smatraju bezbednim.

Veće koncentracije antibiotika generalno su pronađene u rekama u zemljama s nižim prihodima, a najgori slučajevi su zabeleženi u Africi i Aziji. Najveće količine su pronađene u Bangladešu, gde su pronađene više od 300 puta veće količine metronidazola, koji se koristi za lečenje vaginalnih infekcija, od bezbednih. Tragovi leka su pronađeni u blizini objekta sa industrijskom vodom, a u zemljama s nižim prihodima uglavnom nema tehnologije za otklanjanje lekova.

Tim istražitelja sada planira da proceni uticaj zagađenja životne sredine antibioticima na divlji svet, uključujući ribu, beskičmenjake i alge, a očekuju se izuzetno negativni rezultati. U pojedinim rekama u Keniji je pronađeno toliko lekova da riba ni ne može da preživi.