Rekordan broj žena učestvuje na izborima u SAD

Na izborima 6. novembra kandidati se bore za 435 mesta u Predstavničkom domu SAD-a i 35 u Senatu. U 33 savezne države biraće se guverneri, a zakonodavci u većini saveznih država. Samo za Kongres, broj žena kandidatkinja značajno je povećan u 2017. godini, prema podacima Centra za američke žene i politiku na Ruteger Univerzitetu u Nju Džerziju. Za ulazak u Predstavnički dom bori se 239 žena, dok je 23 njih u trci za Senat.

U ovo ne spada porast broja žena koje su učestvovale u trci za stranačke nominacije ranije ove godine da bi predstavljale jednu ili drugu stranku, uglavnom demokrate ili republikance.

Iako su obe glavne stranke zabeležile porast ženskih kandidata, Demokratska stranka beleži pravi ustanak: više žena učestvuje kao demokratski kandidati ove godine, nego sve žene kandidati koje su učestvovale na izborima 2014. iz obje stranke.

„Ovo je godina rušenja rekorda, nema sumnji u to“, kaže Jean Sinzdak, pomoćnica direktora Centra za američke žene i politiku.

„U smislu čistih brojki, mi smo ispred svake ranije godine do sada.“

Među kandidatima u 46 saveznih država, gdje će se održati izbori za zakonodavce u novembru, 3.381 su žene, značajno više od rekorda postavljenog na izborima 2016. godine kada je broj žena u trci bio 2.694.

Zajedno sa kandidatkinjama za Kongres, dominantna većina njih su iz Demokratske stranke.

Entuzijazam među ženama reflektuje se na druge načine u političkim utrkama, kaže Sinzdak. Više žena se prijavilo za obučavanje u tome kako da vode političko agitovanje ili da nauče različite zakone i pravila o kampanji.

Sve se takođe odrazilo na obezbjeđivanju finansija za kampanju. Među individualnim donatorima stranačkih kampanja za nominacije za Predstavnički dom, žene su prilikom doniranja dale prednost demokratama ispred republikanaca, a za podršku ženama demokratskim kandidatima, pokazuju podaci projekta Otvorena tajna – Centra za odgovornu politiku.

Istraživanje Pew research centra objavljeno u avgustu pokazalo je da većina Amerikanaca smatra da je dobra stvar to što se u političku utrku za izbore našlo više žena.

Na republikanskoj strani, žene kandidati takođe su uspjele da sakupe više novaca od muškaraca, tokom unutarstranačkih izbora za nominacije i stručnjaci to objašnjavaju refleksijom ukupnog entuzijazma među ženama u 2018.

Kao dodatak obezbjeđivanju novca, porast žena koje se bore za javnu funkciju uticao je na to i koliko je i kakvih političkih kampanja vođeno, kaže Sinzdak.

„Ženski kandidati se bore za sebe i ne pokušavaju da se uklope u bilo čije kalupe.“

„Oni govore o stvarima kao što je njihovo sopstveno iskustvo sa seksualnim napadima. Govore o materinstvu i zašto ih činjenica da su majke kvalifikuje za dobre zakonodavce ili će im pomoći da budu dobri donosioci odluka“, pojašnjava Sinzdak.

Ima mnogo razloga za veliki porast broja ženskih kanadidata u ovom izbornom ciklusu, uključujući izbor Donalda Trumpa za predsjednika.

Tokom kampanje 2016. godine, svjetlost dana ugledao je video iz 2006. godine na kojem se Trump hvalio kako zgrabiti ženu za genitalije bez njenog pristanka. I pored toga je pobijedio i porazio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton.

Dan nakon Trampove inauguracije 20. januara 2017. godine, milioni ljudi, među njima mnogobrojne žene, održali su masovne proteste u Vašingtonu i drugim američkim gradovima, protiv Trampa.

Sinzdak takođe navodi da su žene bile galvanizovane na političku akciju zahvaljujući pokretu #MeToo (Ja isto), kada su istaknute glumice i druge žene progovorile o tome da su bile žrtve seksualnog uznemiravanja i napada od muškaraca na moćnim pozicijama.

Pokret je za rezultat imao javno sramoćenje te prisiljavanje na ostavke i otkaze, čak i kriminalne optužbe protiv političara, medijskih magnata, holivudskih producenata te drugih javnih ličnosti.

Drugi događaji koji su podstakli žene na veću političku akciju u 2018. su, prema riječima Sinzdak, one poput kontroverzne odluke Trumpove administracije da na granici razdvajaju roditelje koji su ilegalno ušli u SAD od njihove dece i da ih potom smeste u metalne kaveze.

Još bliži događaj je saslušanje u Senatu Trampovog kandidata za sudiju Vrhovnog suda Breta Kavanaugha. Sa republikancima koji kontrolišu Senat, potvrda Kavanaugha je bila izvesna, sve dok ga jedna žena, dr. Christine Blasey Ford, nije optužila za seksualni napad prije više od tri decenije, kada su oboje bili tinejdžeri.

To je uzrokovalo vanredno javno saslušanje u senatskom komitetu za pravosuđe 27. septembra na kojem je Ford svedočila pod zakletvom, a nakon nje, Kavanaugh je snažno odbacivao optužbe.

Milioni Amerikanaca uživo su pratili saslušanje.

„Sve ovo je stvorilo politički i kulturni pokret koji je definisan ženskom frustracijom zbog načina na koji ih tretiraju muškarci koji imaju moć“, kaže Sinzdak.

Konfrontacija sa Kavanoughom bila je eho sličnog saslušanja u Senatu koje se dogodilo prije 27 godina, kada je nominacija Clarencea Thomasa za Vrhovni sud bila obeležena optužbama za seksualno uznemiravanje Anite Hill. To saslušanje takođe je privuklo pažnju kompletnog javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama.

Godina koja je nakon toga usledila zabeležila je porast broja kandidatkinja za javne dužnosti i uočljivo povećanje broja žena u američkom Senatu. Ta 1992. godina u Americi je postala popularna kao „Godina žena“.