Relevantnost G20 na testu zbog nedolaska predsednika Kine

Svi se pitaju zašto Si Đinping neće doći, piše Dojče vele.

Odluka kineskog predsednika Sija Đinpinga da ne prisustvuje samitu G20 u Nju Delhiju ovog vikenda verovatno je iznervirala indijske lidere, bez obzira na to što oni o tome ćute i ne žele da se izjasne. To što umesto Sija dolazi premijer Li Ćijang neki analitičari vide kao dokaz da Peking ipak nešto radi kako bi otoplili odnosi između dve azijske sile, Kine i Indije.

Jedan visokorangirani član vladajuće stranke indijskog premijera Narendre Modija zapitao se da li takvi potezi Kine ukazuju na ogorčenost Pekinga zbog indijskog ekonomskog uspona. Drugi opet nagađaju da je razlog što kineski predsednik po prvi put od 2008. ne prisustvuje samitu G20 leži u samom skupu. Si je uostalom prošlog meseca prisustvovao konferenciji zemalja BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici.

Kinesko odbijanje kao upozorenje Zapadu

„To što Si preskače dolazak na sastanak zapadnog kluba G20, nakon što je neposredno pre toga prisustvovao samitu BRIKS-a, moglo bi da bude zbog želje da se naglasi njegov narativ: Istok se diže, Zapad pada“, ocenjuje Ven-Ti Sung, politikolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta.

„Peking jasno poručuje: Potrebni smo vam da biste ostali relevantni“, kaže za DW Holger Gerg sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu. „Si je zainteresovan da učestvuje samo dok Kina igra vodeću ulogu, što nije slučaj sa G20.“

Grupa G20 osnovana je 1999. godine i okuplja 19 najvećih svetskih ekonomija plus Evropsku uniju. Njene članice su i Kina i Indija. Samit G20 se od svetske finansijske krize 2008. godine održava svake godine. Smatra se da razgovori pomažu u rešavanju kratkoročnih globalnih ekonomskih problema, a održavali su se i u vreme pandemije kovida. G20 se, međutim, suočava s velikim izazovima u rešavanju dugoročnih pitanja kao što su klimatske promene.

Šansa za Indiju da zablista

Uprkos nedolasku na samit kineskog predsednika Sija, skup je prilika za Indiju da pokaže da je pouzdana svetska sila koja zna da balansira. Ona, naime, tradicionalno održava odnose sa Zapadom, ali i ulazi u nove grupacije kao što je BRIKS.

„Ovo je trenutak kada se multilateralna diplomatija ponovo osmišljava, a tu je Nju Delhi posebno jak“, kaže za DW Jan Leser, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda sa sedištem u Briselu.

Leser ipak ne očekuje da će razgovori doneti mnogo efikasnih političkih inicijativa, ali smatra da će ton zajedničkog saopštenja „otkriti mnogo o tome da li je međunarodni i dalje u znaku moći i uticaja“.

Samitu u Nju Delhiju prisustvovaće svetski lideri, uključujući i američkog predsednika Džozefa Bajdena, kao i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Rusiju neće predstavljati Vladimir Putin, već ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Očekuje se da će se razgovori fokusirati na izglede za globalni ekonomski rast, s obzirom na to da se u mnogim zemljama nazire recesija, između ostalog i u Nemačkoj – a sve to nakon što je dosadašnji oporavak Kine nakon pandemije razočarao.

Klimatske promene, smanjenje duga i razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija takođe će se naći na dnevnom redu, kao i ruski rat u Ukrajini, koji izaziva nesuglasice između država-članica G20.

Bez zajedničkog stava o Ukrajini

Lideri G20 nisu uspeli da postignu konsenzus kada je u pitanju tekst završnog saopštenja u kojem bi se osudila agresija Rusije na Ukrajinu. Uprkos tome što je Indija ostala neutralna po pitanju tog sukoba, a ujedno je i najveći kupac ruske nafte, Nju Delhi je predložio oštriju izjavu, u kojoj bi se navelo da rat prouzrokuje „ogromnu ljudsku patnju“ i „pogoršava postojeće slabosti u globalnoj ekonomiji“. To su, međutim, blokirale Rusija i Kina, ostavljajući indijskim pregovaračima da, ili ublaže izjavu, ili dozvole da se indijsko predsedavanje samitu G20 okonča bez zajedničkog saopštenja – po prvi put od 2008. godine.

Duboke podele ostaju i oko postupnog ukidanja fosilnih goriva, uprkos sve gorim efektima klimatskih promena. Na energetskom samitu G20 u julu, ministri nisu ni spomenuli ugalj kao prljavo gorivo. Taj energent ostaje ključni izvor energije za ekonomije poput Indije i Kine. Te dve sile su među najvećim globalnim zagađivačima, a istovremeno tvrde da Zapad, koji je „istorijski doprineo“ klimatskoj krizi mora da preuzme „mnogo veću odgovornost“.

Indija poziva na jaču ulogu Afrike

Indija se u poslednje vreme ponosi ulogom glasnika „Globalnog juga“, što je termin koji podrazumeva siromašne nacije u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, koje su često nedovoljno zastupljene na globalnim skupovima. Nju Delhi veruje da može da bude most i spona između razvijenih i siromašnih zemalja.

Indija se takođe zalaže da Afrička unija (55 afričkih nacija) postane punopravna članica G20. Taj plan ima široku podršku, pa i od strane američkog predsednika Bajdena, koji je u decembru izjavio da se na taj potez „dugo čekalo“. Međutim, neke postojeće članice G20 su uzdržane, među njima i Australija i Indonezija.

„Afrika postaje sve važnija i ekonomski i geopolitički, ali mnoge članice G20 imaju svoje sopstvene interese i postaviće pitanje treba li G20 da bude format i za predstavljanje Afrike“, kaže Jan Leser.

Holger Gerg smatra da članstvo u G20 ne bi donelo „stvarnu političku moć“ za afričke države i da bi one tako mogle još više da potpadnu pod uticaj Kine i Rusije, zemalja koje poslednjih godina igraju vodeću ulogu u razvoju Afrike.

U pokušaju da nadoknade ono što je svojim dugogodišnjim angažmanom u Africi ostvarila Kina, lideri Evropske unije planiraju da pojačaju svoje aktivnosti u afričkim zemljama, o čemu će biti reči na marginama susreta u Nju Delhiju, najavljuje portal „Blumberg“. Pozivajući se na izvore iz Brisela, „Blumberg“ navodi da je cilj Brisela da pokaže kako ozbiljno misli u pogledu redefinisanja svog partnerstva sa Afrikom, uprkos kolonijalnom nasleđu.