foto Project syndicateReligija i čuda često idu ruku pod ruku tako da ne treba da čudi da je jevrejska država, koja je upravo obeležila 75.rođendan, nešto kao čudo. Na neki način, samo postojanje Izraela je čudesno jer je novorođena država samo za dlaku izbegla da je zadave u krevetiću mnogo veće armije njenih arapskih suseda koje su izvršile invaziju u maju 1948.
Od tada Izrael je preživeo mnogo više ratova zajedno sa nizom manjih napada.
Ali veća priča je da je Izrael ne samo preživeo već i napredovao.
Danas je to zemlja od skoro 10 miliona ljudi.
To je demokratija u delu sveta kojim dominiraju autoritarni režimi. Uprkos tome što Izrael nema nikakvih prirodnih resursa o kojima bi se govorilo, njegova ekonomija, koja se može pohvaliti tehnološkim sektorom svetske klase, cveta.
Godišnji BDP po glavi stanovnika je oko 55.000 dolara što ga stavlja među 20 najboljih zemalja na svetu ispred Kanade, Japana i većeg dela Evrope.
Izuzetna dostignuća Izraela su jedan od razloga zašto su mnogi arapski susedi Izraela prihvatili njegovo postojanje.
Izrael sada uživa formalni mir sa Egiptom i Jordanom, kao i sa Marokom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom.
Ima neformalne i veze u usponu sa drugim arapskim državama uključujući Saudijsku Arabiju, pošto se fokus regiona prilagođava smanjenom američkom prisustvu i sa Izraelom koji se smatra važnim partnerom u naporima da se suprostavi pretnjama koje predstavlja Iran.
Ali budućnost Izraela ostaje nelagodna i neizvesna.
Prvo, to su kontinuirane spoljne pretnje.
To uključuje Siriju, koja je postala sigurno utočište za iranske zastupnike usred građanskog rata i Liban gde je Hezbolah uspostavio ono što je zapravo država, koju podržava Iran, u državi koja se nalazi odmah preko severne granice Izraela sa više od 100.000 raketa uperenih na jug.
Što se tiče samog Irana, Islamska Republika sada može da proizvede za nekoliko nedelja dovoljno obogaćenog uranijuma za nekoliko nuklearnih bombi što znači da se bliži sposobnosti da zapreti Izraelu napadom.
Ogroman problem za Izrael ostaje nerešeno palestinsko pitanje.
Ovo je u velikoj meri rezultat Šestodnevnog rata iz 1967. sukoba koji je promenio putanju Izraela. Sada oko pet miliona Palestinaca živi u zemljama koje je okupirao Izrael.
Pregovori o stvaranju zasebne države bili su blizu uspeha u nekoliko navrata.
Tvrdio bih da je odbijanje Palestinaca da prihvate ono što je ponuđeno (ma koliko nesavršeno) održavalo kolosalan neuspeh vođstva.
Ali kako god da smo došli do ove tačke jasno je da su izgledi za rešenje o postojanju dve države sve dalje s obzirom na izraelsku i palestinsku politiku.
Ovo je očigledno loše za Palestince ali je takođe loše za demokratiju i bezbednost Izraela.
Nastavak okupacije će zahtevati veliko i trajno vojno prisustvo i oslabiti položaj Izraela u svetu.
Treći izazov je unutrašnji.
Izrael su uglavnom osnovale jevrejske izbeglice iz Evrope.
Kasniji veliki talasi emigranata došli su sa Bliskog istoka i bivšeg Sovjetskog Saveza.
Današnji Izrael čine ovi emigranti i njihovi potomci zajedno sa hrišćanima i muslimanskim arapima (koji se često nazivaju izraelskim Arapima ili Izraelcima arapskog porekla)i njihovim potomcima koji su živeli u modernim granicama Izraela pre i posle 1948.
Rezultat je da se Izrael približava fundamentalnim izborima u svezi sa svojim identitetom.
Ako želi da ostane demokratska država ne može zauvek vladati nad pet miliona Palestinaca i uskratiti im državljanstvo i prava koja to prate.
Ali, ako želi da ostane jevrejska država ne može vladati zemljom koja dodaje pet miliona Palestinaca svojoj postojećoj populaciji od dva miliona izraelskih Arapa. Nešto mora dati.
Postoji još jedna dinamika: brzi rast ultraortodoksne jevrejske populacije koja sada uključuje oko 1,3 miliona ili 14 odsto Izraelaca.
Njihovi religiozni stavovi vrše veliki uticaj na njihove stvavove o tome kako Izrael treba da bude organizovan i vođen.
Dok je vojna služba obavezna za Izraelce, postoji izuzetak za ultraortodoksne od kojih većina odlučuje da ne služi.
Mnogi od njih uče i mole se radije nego da rade ili na drugi način doprinose ekonomiji.
Kroz politički proces oni nastoje da stvore društvo u kojem verski interesi, kako ih oni vide, imaju prednost nad željama sekularnih Izraelaca. Demografski trendovi sugerišu da bi oni na kraju mogli uspeti.
Rezultat je da Izrael ima 75 lica koja nisu ništa manje egzistencijalna od onih koje su predstavljale invazione vojske tokom njegove rane istorije.
Nedavni protesti zbog predloženih promena koje bi povećale političku kontrolu nad onim što je bilo veoma nezavisno pravosuđe ističu da je Izrael polarizovana demokratska zemlja.
Mnogo lakše je opisati probleme nego predložiti kako bi oni mogli biti rešeni.
Sve ovo je stvorilo novo pitanje.
Izrael je postigao većinu onoga što je postigao sopstvenim naporima ali mu je tokom većeg dela istorije pomagala značajna ekonomska, vojna i diplomatska podrška Sjedinjenih Država kao i filantropija američkih Jevreja.
Sve je nejasnije da li će takva podrška biti toliko izražena ako se Izrael posmatra kao nedemokratski i prihvata verski ekstremizam.
Sve ovo će zabrinuti brojne prijatelje Izraela širom sveta koji se dive dostignućima zemlje i žele joj dobro.
Manje je izvesno da li će Izraelce to dovoljno zabrinuti da donesu neke teške ali neophodne izbore.
Autor je predsednik Saveta za spoljne poslove. Nedavno je objavio knjigu: “Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana” (Penguin Press, 2023).
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
