„Razumevanje Rusije podrazumeva određenu dozu ironije“: Ksenija Kirilova o ruskom targetiranju nepravoslavaca

Razumevanje Rusije podrazumeva određenu dozu ironije, koja se može primeniti na razna polja, ali posebno na religiju.

Kremlj voli da građani Rusije i stranci koji su skloni uveravanju veruju da je Kremlj zaštitnik tradicionalnih vrednosti, antičkog sistema verovanja koji društvo drži na okupu.

Za Rusku federaciju, ovo znači podizanje uloge slepe odanosti pravoslavne crkve i naglašavanje vrlina poput braka, rađanje dece u okviru bračne zajednice, i invazije susednih država.

U međuvremenu, ruske vlasti intenziviraju gonjenje hrišćanskih vernika na zaposednutoj ukrajinskog teritoriji, kao i unutar same Rusije.

To je zato što oni idu u crkve za koje vlasti smatraju da su pogrešne, a radi se i o protestantima i o ukrajinskim pravoslavcima.

Kremlj je dugo i glasno naglašavao kroz rat da se pažnja treba posvetiti navodnom progonu Ruske pravoslavne crkve i njenih sledbenika u Ukrajini.

Ova retorika se zaoštrila nakon zvanične zabrane Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata ovog leta.

Ali ruska kampanja protiv sveštenstva i sledbenika koji pripadaju hrišćanskim grupama je u tom trenutku već uveliko bila u toku.

Prema izveštaju o verskim slobodama Stejt departmenta SAD za 2023, ruske vlasti su „istraživale, zadržavale, zatvarale, mučile i fizički napastvovale osobe i oduzimale im imovinu zbog njihovih verskih uverenja koja su označena kao „ekstermistička“, „teroristička“ ili „nepoželjna“. Pod tim su se podrazumevali Jehovini svedoci, Sajentološka crkva i različite jevanđelijske protestantske grupe, kao i nehrišćanske organizacije.

Najmanje pet sveštenika je ubijeno, navodi se u ruskom izveštaju, dok su drugi kidnapovani, a crkvena imovina uništena ili konfiskovana.

Jevanđelijski sveštenik, Jevgenij Peresvetov, rekao je da je FSB (Federalna služba bezbednosti u Rusiji) prvo pokušala da ga regrutuje 2010, ali da je tad mogao da se odupre pritiscima.

Bezbednosna agencija je bila zainteresovana za njega zbog njegovog ukrajinskog državljanstva i kontakata sa suvernicima u Ukrajini.

Nakon aneksije Krima 2014. i početka ruskog rata u Donbasu, pritisak na sveštenstvo je rastao.

Peresvetov je rekao da je pouzdani izvor preneo da kada je rat počeo, FSB je izdao nezvaničnu naredbu da se otarase svih aktivnih Ukrajinaca širom Rusije, primarno u Moskvi.

Nakon pokušaja da se pokrene krivični postupak protiv njega, on je deportovan i zabranjem mu je ulazak u Rusiju na 25 godina jer je „pretnja po bezbednosne kapacitete Ruske federacije“. Sam sveštenik navodi vezu sa svojom službom u crkvama na okupiranom Krimu.

Zašto juriti protestantsko sveštenstvo? Jednostavan odgovor je: zato što oni nisu pod kontrolom Kremlja.

U decembru 2015, okrugli sto državne Dume je osudio nešto što se opisuje kao „aktivnosti sekti koje potkopavaju državnost i civilizacijski identitet Rusije“.

Pripadnici okruglog stola navode da su sekte pretnja po nacionalnu bezbednost i otpužuju ih za organizovanje Evromajdana (obojene revolucije prim. prev.) u Ukrajini i početka rata u Donbasu. Posledice ovoga usledile su vrlo brzo, prvenstveno u okupiranom Donbasu.

Protestantski sveštenik Aleksandr Homčenko iz Donjecka uhapšen je u avgustu 2014. i brutalno mučen od strane takozvanih „bezbednosnih organa DPR-a (Donjecka narodna republika)“.

Homčenko tvrdi da se samo molio u miru u svojoj rodnoj zemlji i da je evakuisao ljude iz granatiranih zajednica.

Nakon njegovog hapšenja, brutalno je prebijen, u cilju njegovog nasilnog konvertovanja u pravoslavnu veru, te je bio podvrgnut lažnoj egzekuciji (psihološka turtura, uveravanje osobe da će biti ubijena, što se na kraju ne desi, prim. prev.).
Sledbenici Pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata takođe su bili targetirani.

Arhiepiskop Klement ili Krimska eparhija Ukrajinske pravoslavne crkve 2019. je objavila da je usled konfiskacije crkvene imovine vernicima, Ukrajinska pravoslavna crkva uništena. Nekoliko godina kasnije, jedina ukrajinska crkva u Rusiji je sravnjena sa zemljom.

Situacija nije ništa bolja za druge vernike, pa čak i one koji se smatraju tradicionalnim u Rusiji.

Većina onih koji su 2018. bili strapni u zatvore zbog verskih uverenja (njih ukupno 177) bili su muslimani, najviše Krimski tatari, koji su se protivili aneksiji poluostrva.

Ruski sudovi su 2017. proglasili Jehovine svedoke kao ekstremističku organizaciju.

U isto vreme, Vrhovni sud je izdao presudu da se likvidiraju Administrativni centar i približno 400 regionalnih zajednica širom države.
Krivični postupci su 2018. bili pokrenuti protiv pripadnika zajednica različitih religija zbog umešanosti u aktivnosti ekstremističkih organizacija; prvi su pokrenuti na Krimu, a potom su se proširili i u Rusiji.

Prema sajtu Jehovinih svedoka u Rusiji, 792 vernika je krivično gonjeno od januara 2024. Kažnjavanje podrazumeva različiti spektar mera, od novčanih kazni do kazni zatvora.

Situacija se pogoršala otkako je otpočela ruska invazija na Ukrajinu 2022. Vernici su češće dobijali stvarne zatvorske kazne i stavljani su u samnice.

Jehovin svedok Aleksander Lubin preminuo je u Kurganskoj oblasti 11. novembra. Njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo nakon privremenog boravka u istražnom zatvoru.

Represija protestanskih crkava na teritoriji okupirane Ukrajine je takođe povećana.

Centar za nacionalni otpor navodi da su „okupatori konfiskovali imovinu protestantskih crkava i da su sprovodili ispitivanja vernika, optužujući ih za potencijalnu kolaboraciju sa ukrajinskim odbrambenim snagama. Poznati su i slučajevi nestanaka tih ljudi nakon ispitivanja“.

Kako su preneli nemački novinari, mogli su se videti protestantski sveštenici kako nose šlemove sa ruskom zastavom, te izgleda da je za ruske protestante jedini način da izbegnu zatvor taj da javno podržavaju rat ili prihvate regrutaciju.