Nakon što su birači na referendumu odbacili plan ustavnih reformi italijanskog premijera Matea Rencija, te je on najavio ostavku na funkciju, Italija se suočava s političkom i ekonomskom nestabilnošću.
Renci se sastao sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom da bi mu predao ostavku. Matarela treba da odluči da li će imenovati novog premijera ili će raspisati izbore. Strahuje se da će nastala nestabilnost u zemlji, piše Bi-Bi-Si, biti okidač za krizu u inače slabom bankarskom sektoru Italije. Danas je zasedao konzorcijum koji organizuje potencijalni paket pomoći za vodeću Banka Monte dei Paski di Siena.
Na referendum je izašlo 70 odsto birača. Rezultati nakon većeg dela prebrojanih glasova pokazuju da je opcija „ne“ dobila podršku od 60 odsto, a opcija „da“ 40 odsto. Renci je rizikovao svoju političku budućnost zbog nastojanja da izmeni neefikasan politički sistem Italije. On je želeo da učvrsti centralnu vlast, a oslabi Senat, gornji dom parlamenta. NJegovi protivnici, uključujući čak i neke članove njegove stranke, rekli su da će reformama premijer dobiti previše ovlašćenja s čime se očito složilo i biračko telo.
Referendum je, međutim, bio više od ustavnih reformi, odnosno smatralo se da on predstavlja priliku da se odbaci politika „establišmenta“. Rezultat predstavlja veliku pobedu za tabor koji je promovisao opciju „ne“, odnosno za skup populističkih partija pod rukovodstvom pokreta Pet zvezdica, koji je iskoristio pad Rencijeve popularnosti i godine ekonomske stagnacije. „Pobeda“ tog pokreta je čak veća nego što su prognozirale ankete u novembru. Pokret Pet zvezdica je saopštio da je spreman da vodi Italiju. NJegov lider Bepe Grilo je izjavio da izbore treba raspisati „za nedelju dana“. Još jedan opozicioni lider, Mateo Salvini iz Severne lige koja se protivi migraciji nazvao je referendum „pobedom naroda protiv snažnih sila tri četvrtine sveta“.
Renci će predati ostavku Matareli nakon poslednjeg zasedanja kabineta. Predsednik može da mu zatraži da ostane na funkciji bar dok Parlament ne usvoji zakon o budžetu. Uprkos pritisku opozicije, mala je verovatnoća da će biti raspisani novi izbori, piše Bi-Bi-Si. Predsednik može i da imenuje prelaznu administraciju s Rencijevom Demokratskom strankom na čelu, koja bi zemlju predvodila do izbora na proleće 2018. Favorit za naslednika Rencija na premijerskoj funkciji je ministar finansija Pjer Karlo Padoan.
Rezultat referenduma se ocenjuje kao udarac za EU iako nije bilo govora da Italija krene stopama Ujedinjenog Kraljevstva i napusti Uniju. I pokret Pet zvezdica i Severna liga se protive evrozoni, ali ne i članstvu u EU. Jeroen Dijselblom, predsednik Evrogrupe, međutim, negira da nastupa kriza.
„Ekonomska situacija u Italiji ili u italijanskim bankama se ne menja. Problemi koje imamo danas su problemi koje smo imali i juče“, rekao je Dijselblom.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je rekao da nema razloga za krizu evra, ali je naglasio da je Italiji hitno potrebna funkcionalna vlada. U međuvremenu, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel je rekao da je ona vest o Rencijevoj ostavci „primila k znanju sa žaljenjem“. On je, međutim, dodao da će Nemačka ponuditi blisku saradnju sledećoj italijanskoj vladi. S druge strane, liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen je na Tviteru napisala da su se „Italijani distancirali od EU i Rencija. Moramo da slušamo tu žeđ nacija za slobodom.“
Akcije i evro su zabeležili pad na berzama u Aziji, ali nije bilo znakova panike, budući da se već računalo na mogućnost Rencijeve ostavke. Međutim, dobri poznavaoci prilika ocenjuju da bi rezultati referenduma mogli da imaju dugoročnije posledice. Sve se više strahuje za finansijsku stabilnost u trećoj najvećoj ekonomiji u evrozoni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.