Reportaža Rajniše posta: Zašto Nemci ne dovedu Rio Tinto u svoju zemlju?

„Užareno sunce visoko je nad pašnjacima i njivama sela Gornje Nedeljice. S brda koje krasi Crkva Svetog Đorđa, predsednik mesne zajednice Dragan Karajčić zamišljeno gleda u široku ravnicu doline Jadra.

I baš od svih mesta, ‘jedan od najplodnijih predela’ i s najvećim rezervama podzemnih voda u Srbiji, treba da bude pretvoren u rudnik, kaže poljoprivrednik odmahujući glavom: ‘Evropa želi da nas pretvori u deponiju i da nas žrtvuje za potrebe svoje industrije. Ali, mi to nećemo dozvoliti. Čak i ako pri tom izgubimo živote'“, piše Rajniše post.

U reportaži autora Tomasa Rozera, zatim se ukazuje da bi, „prema želji Brisela i Berlina“, deo potražnje zalitijumom trebalo da pokrije kandidat za EU, Srbija, a da je cilj, ujedno, da se smanji zavisnost od uvoza te sirovine iz Kine.

Podseća se i da je nemački kancelar Olaf Šolc u julu u Beogradu uveravao da će iskopavanje litijuma „stvoriti radna mesta, prosperitet i dodatnu vrednost“, da će se odvijati po „najvišim ekološkim standardima“, a i da je ujedno čestitao domaćinu Vučiću na „hrabrosti“.

„Zašto Nemci sami ne dovedu Rio Tinto u svoju zemlju?“

„Iz perspektive onih koji su pogođeni, stvari izgledaju drugačije“, piše Rajniše post. „Hiljadu radnih mesta koja bi se otvorila u rudniku stoji naprema dvadesetak hiljada ljudi u okolnim selima, ‘od kojih skoro svi žive od poljoprivrede’, kaže povrtar Živko Petković.“

Nemački list podseća na reči državne sekretarke iz redova nemačkih Zelenih Franciske Brantner, kojima je ona opravdala podršku Berlina rudniku: „Rio Tinto je revidirao svoj koncept rada i obavezao se da će poštovati zahteve EU.“ Ali, „dok je rudarenje litijuma u Srbiji naišlo na skepticizam kod većine, Brantner lobiranje Berlina objašnjava i geopolitičkim razlozima: ‘Sprečavamo kineski uticaj na važne evropske izvore sirovina ovog retkog metala.'“

„U litijuma gladnoj automobilskoj naciji Nemačkoj čuva se 3,6 odsto svetskih resursa, a kod nas ima samo 1,2 odsto“, ističe proizvođač mleka Zlatko Kokanović dok sedi u hladu seoskog hrasta: ‘Zašto Nemci sami ne dovedu Rio Tinto u svoju zemljuako misle da su ti planovi tako lepi?’

Na to predsednik mesne zajednice Karajčić iznervirano frkne: ‘Evropa treba da postane zelena sa električnim automobilima, a nama da ostanu deponije, kancer i zagađene podzemne vode.'“

Srebrna Škoda s BG-tablama: „Oni su iz službe“

„I nije samo crni eko-imidž rudarskog giganta Rio Tinta, koji je decenijama na meti oštrih kritika ekologa, taj koji izaziva skepsu kod poljoprivrednika iz doline Jadra. Muškarci okupljeni ispod seoskog hrasta smatraju da je sprdnja to što srpska država treba da bude garant poštovanja ekoloških propisa EU. U Srbiji, kažu, ne postoji ustavna država koja funkcioniše, ali zato postoje ‘korumpirani donosioci odluka’ koji se lako mogu potkupiti i podmititi, kaže Kokanović: ‘Postoje neki zakoni, ali se slabo primenjuju, a sve je prepušteno velikim investitorima.'“

„Kukurikanje petla prekida podnevnu tišinu. Škoda srebrne boje s beogradskim tablicama polako se kotrlja selom. ‘Oni su iz tajne službe’, kaže mlekar Kokanović i sleže ramenima: „Vlada nas ocrnjuje kao izdajnike i eko-teroriste. Crta nam svaki dan nove mete na čelo.“

„Predsednik Vučić ih je, kaže, u početku opisivao kao ‘petoricu pijanica’. Poljoprivrednici iz doline Jadra ismevani su kao ‘Cirkus Monti Pajtona’ i bili ‘totalno potcenjeni’, kaže Kokanović. Ali, prvobitnih pet poljoprivrednika koji su 2021. osnovali građansku inicijativu ‘Ne damo Jadar’, prerasli su ustotine hiljada ljudi koji su od juna demonstrirali protiv rudnika litijuma u više od 50 mesta širom zemlje, kaže taj otac petoro dece. Nebrojene televizijske ekipe ‘iz celog sveta’ našle su put do Gornjih Nedeljica: ‘Probili smo medijsku blokadu – i našu borbu pokazali međunarodnoj javnosti. Zato nas režim sada gađa svim svojim medijima.'“

„Mi smo planove Rio Tinta jednom već uspeli da odložimo“

Rajniše post dalje piše da litijumski savez Berlina s „političkim kameleonom“ Vučićem nije samo gorko razočarao proevropske reformske snage u toj balkanskoj državi, već je „probudio i antinemačka osećanja“ u dolini Jadra u kojoj su se u Prvom i Drugom svetskom ratu vodile žestoke borbe:

„Maslačak raste između ploča ispred Spomen-obeležja masakru u Dragincu, kojim se obeležava sećanje na streljanje više od 2.600 civila od strane nemačkog Vermahta u oktobru 1941. godine. ‘Uvek kad nam Nemci nešto garantuju, nas posle ima 25 odsto manje’, ogorčeno kaže Karajčić u sedam kilometara udaljenim Gornjim Nedeljicama, dok crveni traktor polako promiče pored seoskog hrasta.“

„Litijumski memorandum koji je Beograd u julu potpisao sa EU ne obavezuje ‘ni na šta’, kaže Kokanović, proizvođač mleka koji je postao ekološki aktivista. Ali, kaže, „Šolc nam je mnogo pomogao. Otkako je došao u Beograd da podrži rudarenje litijuma, mnogo više ljudi je izašlo na ulice protiv rudnika.'“

„Predsednici mesnih zajednica svih 17 sela na području na kojem je planiran veliki rudnik već su 2021. godine potpisali deklaraciju protiv eksploatacije litijuma, samouvereno tvrdi Dragan Karajčić: ‘Mi smo planove Rio Tinta već uspeli da odložimo na četiri godine – i nastavićemo to da radimo'“, navodi se u reportaži Tomasa Rozera za list Rajniše post. I na kraju:

„Kroz lišće hrasta pirka letnji vetar. ‘Voda je život. A tamo gde više nema vode, život nestaje’, filozofski kaže povrtar Živko Petković: ‘Ako bi rudnik došao, mogli bismo, naravno, u prodavnici da kupimo flašu vode za piće. Ali, gde da uzmemo vodu za naše njive, našu stoku i naše njive?’ Njegovi preci su, kao i on, živeli od poljoprivrede, kaže na rastanku stočar Slavoljub Nenadović: ‘A od toga će živeti i moji unuci.'“