„Spirala nasilja kojoj se ne vidi kraj“: Reporter N1 iz Tel Aviva za Danas godinu dana od početka rata u Gazi

Šovljanski je mišljenja da je do velike promene došlo posle napada koji je Iran izveo kao osvetu za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha početkom oktobra ove godine.

„Svi sa kojima smo pričali kada smo stigli pred deset dana, su rekli da su stvarno po prvi put uplašeni od kako je sve ovo počelo (7. oktobra 2023. godine), zato što su rakete padale u različite delove Izraela, padale su i ovde u blizini Tel Aviva, ti iranski balistički projektili koji su probili gozdenu kupolu“, kaže Šovljanski.

Kažu, dodaje, da im se treslo tlo pod nogama, da su pucala stakla na zgradama, da su se tresla vrata, izlozi, da su proveli nekoliko sati u skloništima tog dana.

„Nakon prvog oktobra, postali su svesni da nisu toliko zaštićeni, da te rakete sada padaju i po njihovim gradovima“, objašnjava Šovljanski.

Kako dodaje, sa druge strane, u odnosu na prošlu godinu, čitav taj sukob proširen i na Liban.

„Izraelska vojska ušla je u južni Liban i čisti sela u južnom Libanu, sve, naravno, kaže IDF (Izraelske odbrambene snage), kako bi uništili, odnosno, smanjili kapacitete Hezbolaha, koji je od prošlog 8. oktobra, počeo da ispaljuje rakete na severna sela i gradove u Izraelu“, kaže Šovljanski.

On dodaje da je iz severnog Izraela raseljeno oko 60.000 ljudi.

„I onda je Izrael pre neke tri nedelje počeo kopljenu ofanzivu u južnom Libanu. Tvrde da hoće da vrate svoje stanovništvo i da hoće da se to stanovništvo oseća bezbedno. I sad se ta čitava situacija dodatno usložnjava svaki dan“, kaže i dodaje da je Izrael ušao u treći sukob sa mirovnim snagama Ujendinjenih nacija (UN).

„Poslednja dva dana su izraelski tenkovi pucali u blizini baza koje koriste mirovne snage UN, takozvani ‚plavi šlemovi‘, još od 2006. godine posle rata između Izraela i Libana“, kaže Šovljanski i podsćeća da su mirovne snage UN tamo po Rezoluciji 1701 kada je potpisano primirje između Libana i Izraela.

Sad, kaže reporter N1, izraelska vojska je nekoliko puta pucala, ima četiri povređena vojnika, dva su iz Indonezija dva iz Šri Lanke, te sada redom stižu osude iz čitavog sveta.

„Mnoge evrpske zemlje Italija, Španija, Francuska, pa i sama Indonezija, i američki predsednik Džo Bajden je pozvao Izrael da ne otvara vatru na mirovne snage UN koje su tamo“, kaže.

Šovljanski podseća da je Izrael mirovnim snagama rekao da se povuku, postavio ultimatum da će tamo dejstvovati, te da su oni to odbili.

„Izrael, sa druge strane, tvrdi da Hezbolah koristi okolinu tih baza da odatle ispaljuju rakete i onda se premeštaju na druga mesta. I zbog toga kažu da im je cilj da ih u tome spreče kako bi zaštitili svoje stanovništvo“, kaže Šovljanski.

On dodaje da sada, godinu dana nakon izbijanja rata u Gazi, imamo potpunu katastrofu.

„Ti ljudi su prošli najveću patnju u ovih godinu dana, bez sumnje. Tamo imamo sada preko 42.000 mrtvih i preko 100.000 ranjenih, od toga je preko 14.000-15.000 dece koja su stradala. Imamo Izrael koji ne odustaje, koji nastavlja. Pre dva dana počela je treća kopnena ofanziva na severu Gaze. I danas imamo vesti da tamo ima mrtvih civila i to u izbegličkom kampu. Oni se sklone u taj izbeglički kamp, izraelska vojska onda dejstvuje u okolini kampa i onda opet imamo žrtve. Imamo i taj podatak, koji je neko uspeo da izračuna, koliko šuta je napravljeno u Gazi za ovih godinu dana konstantnog granatiranja. Tamo se nalazi 42 miliona tona šuta. Pretvorili su u prah i pepeo Gazu. Prema proračunima, biće im potrebno osam godina samo da taj šut raščiste, da bi uopšte moglo da krene bilo kakva obnova“, naglašava Šovljanski.

Šovljanski ukazuje da, drugi novinari koji se nalaze u Izraelu, koji prate situaciju, kažu da je najveći problem u tome što Izrael zapravo nema strategiju kako da izađe iz rata u Gazi.

„Šta se dešava kada se izraelska vojska povuče? Oni sada pokušavaju da odugovlače to što više. Neki podaci govore, kao i neke informacije i izvori, da im je sada ideja da pokušavaju da, pošto još uvek u Gazi negde ima 60 izraelskih talaca za koje se veruje da su živi, da izgladnjuju Hamas. Na primer, od 1. oktobra ove godine nijedan kamion sa hranom nije ušao u Gazu. U avgustu ih je bilo oko 700, u septembru je bilo oko 400 kamiona humanitarne pomoći koji su nosili hranu, a sada od početka oktobra, to je izveštaj Ujedinjenih nacija, nije ušao nijedan kamion. Tamo, kažu podaci UN, je oko milion ljudi na ivici smrti od gladi. Oni nemaju šta da jedu, nemaju medicinskih sredstava. To je jedna potpuna humanitarna katastrofa. Sve to dolazi u trenutku kada se pojavljuje izveštaj UN koji ozbiljno optužuje Izrael da je počinio ratne zločine, zločine protiv čovečosti, da je sistematski uništavao njihov medicinski i zdravstveni sistem, da su namerno gađali bolnice kako ne bi mogli da leče ljude. I koriste se i reči poput ‚istrebljenje‘, da je to ono što je Izrael pokušao da uradi, da istrebi Palestince iz Pojasa Gaze. I to su optužbe koje za sada Izrael ovde ne komentariše, niko od zvaničnika iz Izraela, političara, predstavnika vlasti, apsolutno to ne komentariše“, govori reportet N1.

Osim u Tel Avivu, Šovljanski kaže da su nekoliko puta smo išli na sever Izraela.

„Ovog puta smo išli na sever, tamo gde su borbe između Hezbolaha i izranske vojske. Bili smo u mestu koje je postalo simbol granatiranja. Zove se Kirijat Šamona. Mesto, na dva kilometra od granice sa Libanom, koje je pretvoreno u grad duhova. Tamo je stanovništvo evakuisano, ali Hezbolah svaki dan ispaljuje rakete na taj grad. Evo, pre dva dana su tamo dve osobe poginule, ostalo je negde oko 10 odsto ljudi tamo. Većina njih su oni koji rade u hitnim službama vatrogasici, policajci, koji tamo čuvaju kuće koje su sada prazne da ne bi neko došao da nešto ukrade, ili kada padne neka raketa na kuću, nešto se zapali, kako bi mogli da ugase vatru i da reaguju. Zastrašujuće su slike te koje smo tamo videli. Videli smo nekoliko mesta gde su rakete pale i tamo ne možemo puno da se zadržavamo. Imaš 10 sekundi od kako se oglasi sirena. Samo da legneš na zemlju, imaš šlem, pancir, pokriješ glavu rukama, i ležiš na zemlji“, objašnjava reporter N1.

Šovljanski dodaje da, kad su išli na sever, stali su u mesto, grad, koji se zove Safed.

„I to je mesto u kom je dosta siromašno stanovništvo i većina njih su vernici. To mesto je stalno na meti napada Hezbolaha. Dan nakon što smo mi napustili jedno i drugo mesto, u Safedu je raketa pala u jednu kuću, u dečju sobu. Srećom tamo nije bilo dece, nije bilo nikoga, nema povređenih, a u ovom mestu Kirjat Šamona, je dvoje ljudi stradalo dan nakon što smo bili tamo“, kaže Šovljasnki.

Sledeći dan, nastavlja, smo isto išli na sever, prema Haifi, koja je strateški važna jer se tamo nalaze rafinerije, brojna energetska postrojenja koja koristi čitav Izrael.

„Tamo je velika luka, i Haifa je stalno na meti granatiranja sa teritorije Libana. Hezbolah ispaljuje rakete i na Haifu, neke su tamo i pale, probile gvozdenu kupolu. Bilo je štete, bilo je povređenih. I to smo tamo videli. Tamo se svaki dan oglašavaju sirene za vazdušnu opasnost. U petak uveče u Tel Avivu bilo je neuobičajno, zato što smo prvo videli rakete na nebu, kako dejstvuje protivazdušna odbrana, odnosno gozdena kupola. Tek onda nam je stiglo upozorenje i tek onda su se čule sirene. Onda je posle toga stiglo objašnjenje izraelske vojske da su dva drona sa teritorije Libana zapravo prešla na teritoriju Izraela i da su oni te dronove pratili skroz do predgrađa Tel Aviva i da su pucali na njih. Jedan su oborili, a drugi je pao u Hercliju, to je predgrađe pre samog Tel Aviva i čitavu tu dramu smo na nebu mogli da vidimo, jer su leteli i borbeni avioni i helikopteri, onako između njih je učeštvovala protivazdušna obrana i to je onako neobičajno. Obično kada puca gvozda na kupola onda nema letelica u vazduhu“, kaže Šovljanski.

Šovljanski kaže da su bili u kibucu koji se zove Ginegar.

„Tamo smo pričali sa ljudima, videli kako to sve izgleda, kako žive tamo, zato što i kod njih u blizini padaju rakete. Tamo sam uradio intervju s Matejem Ajzenbergom. To je naš čovek koji je 90-ih, otišao zbog rata u Jugoslaviji, a evo ovde ga je dočekalo to da ima troje dece, svi su prošli vojsku, a najmlađa čerka je sada u pojasu Gaze, upravo tamo“, kaže.

Šovljanski dodaje da sada svi strahuju od nekog otvorenog rata, od nekog strašnijeg raketiranja međusobnog.

„Jer evo, sada prošlo je već deset dana od napada Irana. Ovde kada pričate sa ljudima na ulici, oni svi kažu ‚da napašćemo Izrael, vratićemo im, moramo da im vratimo‘. To je ono što čuješ na ulici od bilo koga koga pitaš. Nema niko ko kaže ‚ne, nećemo da gađemo sada Iran, hajde da se stane sa tim ludilom‘. Sa druge strane, novinari koji su u Teheranu, na primer, koji rade anketu sa ljudima na ulici, čuju Irance koji kažu ‚pa samo nek probaju da nam vrate, da nas napadnu, onda ćemo da im vratimo još žešće‘. To je sad ta spirala nasilja kojoj se prosto ne vidi kraj. Od primirja, po svemu sudeći, za sada nema ništa“, zaključuje Šovljanski, reporter N1 iz Tel Aviva.