Republika: Tajne pregovore ruskih i ukrajinskih generala u EU vide kao tračak nade

„Oni najbolje znaju kako bi se rasplelo već veoma zamršeno ratno klupko“, dodaje rimski dnevnik.

Republika navodi da „kontakti medju tim oficirima bude neku nadu Evropljanima“, iako iz Vašingtona stižu procene američkih obaveštajnih i bezbednosnih čelnika da se ruski predsednik Vladimir Putin „priprema za dugi rat“ u Ukrajini.

Direktorka američkog Nacionalnog obaveštajnog tela Evril Hejns prenela je u Kongresu SAD zaključke da nema izgleda za diplomatsko rešenje sukoba sve dok i Rusija i Ukrajina „veruju da mogu odneti pobede na bojnom polju“.

Pariz i Berlin i dalje smatraju da treba potražiti načine da se diplomatijom zaustavi rat, a računa se i na ulogu Kine za pregovore o mirovnom sporazumu.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je u Vašingtonu predsedniku Džozefu Bajdenu da se mora istrajati u nastojanjima da se sklopi primirje i pokrene mirovni proces, čak i ako se nastavi sa sankcijama Rusiji.

I dok Vašington istrajava na tome da rat u Ukrajini mora dovesti do „strategijskog poraza Rusije“, kako piše francuski list Mond, Dragi je Bajdenu stavio do znanja da „ljudi pitaju kako se mogu zaustaviti ti krvavi sukobi“, da je to „u ovom času veoma teško sagledati“, ali da se „mora pomno misliti kako da se to postigne“.

Medjutim, Evril Hejns je predočila članovima Kongresa SAD da Putin „izgleda smera da posegne za mnogo drastičnijim potezima idućih meseci“ i da to „rat može gurnuti u nepredvidivo žešće zaoštravanje“.

U krugovima EU s velikom zabrinutošću se razmatra kako sprečiti rasplamsavanje i naročito širenje rata na druga područja, podvlači Republika, uz napomenu da se u Briselu sumnja da je Kina već počela da isporučuje naoružanje Rusiji.

U izveštajima drugih EU medija istovremeno se ukazuje na to da Vašington nastoji da obezbedi još 40 milijardi dolara pomoći Kijevu, a Evril Hejns procenjuje da Moskva ima za cilj „zauzimanje šireg područja od Donbasa i prisajedinjenje oblasti Hersona na jugu, gde su ključne rezerve vode za Krim, kao i uspostavljanje kopnenog mosta ka Pridnjestrovlju, što bi bilo krajnje teško ostvarljivo“.

Ono što najviše brine i Evropljane i Amerikance je, kako se navodi, da će idućih nedelja u žiži ruskih vojnih operacija biti nastojanja da se unište aerodromi i drumski i železnički putevi zapadnih isporuka naoružanja Kijevu.

Evropljani su sa velikom pažnjom primili američke procene da „neizvsnost ratnih operacija taj sukob jasno vodi u dugi rat iscrpljivanja, uz nepodudarnost Putinovih ambicija i sadašnjih konvencionalnih vojnih sposobnosti ruske vojske, tako da u idućim mesecima sve može voditi ka napredvidivom zaoštravanju“.

Ali, ako već ruski i ukrajinski generali makar i tajno razgovaraju, zašto ne bi političari i diplomatije Zapada, Rusije, pa i Kine, krenuli u traganje za obustavom rata, razmišljanje je zvaničnika u Briselu.

Pri tome se ukazuje na stav predsedavajućeg EU, šefa francuske države Emanuela Makrona „da se ne sme zaboraviti da za pregovaračkim stolom moraju biti i Ukrajina i Rusija ako sutra treba da se izgradi mir“.

A to neće biti postignuto „ni nipodaštavanjem, ni isključivanjem jedne strane, niti ponižavanjem“, ukazao je Makron i podvukao da oni „pomažu Kijev, ali nisu u ratu s Rusijom“.