Revolucija za nemački zdravstveni sistem?

Nemačkom zdravstvenom sistemu nije dobro: Neefikasan je i najskuplji po glavi stanovnika u Evropi, kaže ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD). Zbog toga se već duže vreme radi na sveobuhvatnoj reformi – trenutno se razmatra čak 15 različitih nacrta zakona.

Sredinom maja nemačka vlada je odobrila jedan od najvećih i najkontroverznijih Lauterbahovih planova: reformu bolnica, koju je ministar opisao kao „revoluciju“. Nemačka ima najveći broj bolničkih kreveta po glavi stanovnika u EU: 7,9 kreveta na 1.000 stanovnika – prosek u EU je 5,3.

U suštini, za sadašnji broj bolnica nema „ni medicinske potrebe, ni osoblja ni novca“, kaže ministar. Medicinsko osoblje mora da bude bolje raspoređeno među bolnicama, u korist onih kojima je ono zaista potrebno.

Jer, reforma ima za cilj poboljšanje kvaliteta: najskuplje bolnice u u Evropi po glavi stanovnika – ne znači da su paciejnti u njima najbolje lečeni i zbrinuti.

Status kvo

Prema zvaničnim podacima za 2022: U Nemačkoj postoje 1.893 bolnice, sa 480.382 kreveta, uključujući 26.327 kreveta za intenzivnu negu, a njihova popunjenst je bila 69 odsto. Lečeno je 16,8 miliona pacijenata, a boravak u bolnici je u proseku trajao 7,2 dana. Ukupni troškovi bolnica u Nemačkoj iznosili su 132,7 milijardi evra.

Bolnički krevet, naravno uključujući osoblje, u Nemačkoj je skup – ako je prazan. Jer, bolnice od zdravstvenih osiguranja mogu da naplate samo određeno lečenje, odnosno tretman. Što je skuplje lečenje – a to su najčešće operacije – tim više novca za bolnicu.

Zbog toga su mnoge bolnice na ivici bankrota, s jedne strane. S druge strane, pacijenti često nepotrebno borave u bolnici, ili se boravak produžava – kako bi se od zdravstvenih osiguranja moglo naplatiti više novca. A to onda povećava troškove zdravstvene zaštite u zemlji i obavezne doprinose zdravstvejog osiguranja. Na kraju krajeva, to znači i veće troškove radne snage u Nemačkoj.

Reforma sistema bolnica i klinika

Reformom je predviđeno da se bolnicama ukine plaćanje isključivo po tretmanu, već bi dobijale i takozvane paušale za prazne krevete. To znači da bi im velikim delom bio nadoknađen novac neophodan za održavanje osoblja i opreme ili, na primer, ako imaju urgentno odeljenje. Ministar kaže da bi bolnice na ovaj način mogle da finasiraju 60 odsto svog budžeta.

Cilj je da se smanji finansijski pritisak na bolnicu – da, iako nije dovoljno opremljena izvrši što više operacija i drugih tretmana. Zato ubuduće više neće svaki tretman biti moguć u svakoj klinici. Biće uvedeni stroži zahtevi, na primer u pogledu broja specijalista. Klinike koje ne ispunjavaju ove uslove više neće dobijati novac za određene zahvate.

Drugi cilj je da pacijenti kojima je potrebno složeno lečenje – što pre budu upućeni specijalistima. Time bi imali bolje šanse za oporavak i manji rizik da postanu žrtve medicinskih grešaka.

Nemačka se bori s nedostatkom lekarskih ordinacija u ruralnim oblastima jer sve manje lekara želi da radi na selu. U okviru reforme, ministarstvo zdravlja ovaj problem hoće da reši tako što će ponuditi dodatni novac klinikama u tim područjima.

Prema mišljenju Ministarstva zdravlja, to bi dugoročno smanjilo troškove zdravstvene zaštite, i istovremeno godišnje spasilo desetine hiljada života u Nemačkoj.

Ukidanje ograničenja za izabrane lekare i druge manje reforme

Izabrani lekari su se dugo žalili na ograničenje budžeta – i povremeno štrajkovali – jer su često bili primorani da (pred kraj godine) besplatno leče pacijente. Reformom se to ograničenje ukida.

Vreme čekanja u lekarskim ordinacijama biće skraćeno tako što će se lekarima omogućiti da konsultacije obavljaju onlajn ili telefonom i da hroničnim bolesnicima prepisuju lekove na godinu dana. Do sada su takvi pacijenti morali svaka tri meseca da idu kod lekara radi obnavljanja recepta.

Bio je obećan i već je dostupan Novi atlas bolnica koji omogućava pacijentima da uporede bolnice – na osnovu liste mogućnosti lečenja, osoblja, broja slučajeva i broja komplikacija.

Pohvale i kritike

Većina lekarskih udruženja pohvalila je Lauterbahove planove, dok zdravstvena osiguranja upozoravaju na veće troškove i time veće obavezne doprinose. Međutim ima i dosta kritike po raznim tačkama.

Imajući u vidu debate u Bundestagu, a kasnije i u Bundesratu, ministar Karl Lauterbah je naveo da je moguće da dođe promena i prilagođavanja reformi, ali je jasno rekao: „Nećemo činiti ustupke kada se radi o kvalitetu lečenja“.