Rezolucija UN: Čista životna sredina postaje ljudsko pravo

Za tekst koji su predložile Kostarika, Maldivi, Maroko, Slovenija i Švajcarska – glasale su 43 zemlje. Rusija, Indija, Kina i Japan – su bile uzdržane.

Visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bačelet, pozvala je države članice da preduzmu hrabre akcije kako bi se ostvarilo pravo na zdravu životnu sredinu.

Bačelet je rekla da je, nakon što je dugo pozivala na takav korak, „zadovoljna“ što rezolucija „jasno prepoznaje degradaciju životne sredine i klimatske promene kao međusobno povezane krize ljudskih prava“.

„Sada su potrebne hrabre akcije kako bi se osiguralo da ova rezolucija o pravu na zdravu životnu sredinu posluži kao odskočna daska za podsticanje transformativnih ekonomskih, društvenih i ekoloških politika koje će štititi ljude i prirodu“, dodala je ona.

Specijalni predstavnik UN za ljudska prava i životnu sredinu David Bojd nazvao je rezoluciju „istorijskim pomakom“.

Ova odluka bi trebalo da pomogne u primeni strožijih zakona o životnoj sredini u budućnosti i da se na taj način efikasnije deluje protiv klimatskih promena, izumiranja vrsta i zagađenja vazduha i vode, rekao je specijalni izaslanik UN Bojd.

Rezolucija UN ima „potencijal da promeni život u svetu u kojem globalna ekološka kriza ubija više od devet miliona ljudi svake godine“, rekao je Bojd.

UN Human Rights Chief @mbachelet hails landmark recognition that having a healthy environment is a human right. She calls on States to take bold actions to give prompt & real effect to the right to a healthy environment 👉 https://t.co/NvvzOKSyiE#HRC48 #StandUp4HumanRights pic.twitter.com/fJ0pfugiv5

— UN Human Rights (@UNHumanRights) October 8, 2021

„Snažna poruka“

Ambasadorka Kostarike Katalina Devandas Aguilar rekla je da će odluka biti „snažna poruka lokalnim zajednicama širom sveta da oni koji se suočavaju sa klimatskom krizom nisu sami“.

Rezolucija je doneta nekoliko nedelja pre ključnog samita UN o klimatskim promenama, COP26, koji se održava početkom novembra u Glazgovu u Škotskoj.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 24 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu, otprilike 13,7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, povezano je s zagađanom okolinom, kao što su zagađenje vazduha i izloženost otrovnim hemikalijama.

Pravo na čistu životnu sredinu u nacionalnim ustavima?

Rezolucija, o kojoj se prvi put raspravljalo 90-ih godina, nije pravno obavezujuća, ali ima potencijal da oblikuje globalne standarde i posluži kao osnova za argumentaciju advokata i klimatskih aktivista.

„Ova rezolucija je posebno važna za sve zaštitnike životne sredine i ljudskih prava koji se, često pod velikim ličnim rizikom, zalažu za zaštitu tla, vazduha, vode i ekosistema od kojih svi zavisimo“, rekao je Bojd.

Specijalni izaslanik pozvao je vlade širom sveta da uključe pravo na čistu životnu sredinu u nacionalne ustave.