RIA Novosti: Evo zašto će Makron ostati još pet godina 1Foto: EPA-EFE/THIBAULT CAMUS / POOL MAXPPP OUT

Čak i u situaciji najakutnijeg sukoba sa Zapadom i striktne podređenosti evroatlantskoj liniji, Francuska je za nas interesantna i značajna, jer je sada, jedina velika zapadna zemlja koja pokušava da igra bar neku svoju igru i bar delimično zaštiti sopstvene nacionalne interese, ocenjuje kremaljski medij Ria Novosti.

„Naravno, tu je i Nemačka, ali sada kao da se ukočila u omamljenosti od onoga što se dešava, rešivši da se privremeno potpuno potčini anglosaksonskoj volji“, piše ruski medij.

Osim toga, nemačka politička klasa u celini je, pišu, mnogo homogenija, a u Francuskoj je sve mnogo složenije. Naravno, dodaje ruska agencija, francuska relativna nezavisnost sada nema ozbiljnog uticaja „na tok našeg hladnog rata sa Zapadom, ali imamo dug sukob, tako da treba da gledamo u budućnost, kakve će stvari biti u godinama koje dolaze“.

Uključujući i ko će biti na vlasti u Francuskoj.

Naravno, tu je, dodaju, i Nemačka, ali sada kao da se „ukočila u omamljenosti od onoga što se dešava, rešivši da se privremeno potpuno potčini anglosaksonskoj volji“, piše ruski medij.

Paradoks postojećih predsedničkih izbora u Francuskoj u nedelju jeste da dve trećine birača želi promenu šefa države, ali će Emanuel Makron biti ponovo izabran za drugi mandat. Ne u prvom krugu, već za dve nedelje – u drugom.

RIA Novosti: Evo zašto će Makron ostati još pet godina 2
Foto: snapshot

Nije problem snaga Makrona, već podela među kontraeelitom (koja uključuje deo stare aristokratije, katolike, pa čak i neke levičare) a koja je, navode, izuzetno popularna u Francuskoj, ali još nije uspela da napravi dobar izbor kroz sistem upravljanja. Istovremeno, sa svakim izborima, napad kontraelita postaje sve uspešniji, tvrdi Ria Novosti.

Sadašnji izbori su već sedmi, na čijim listama stoji prezime Le Pen, podsećaju. Prvi put se pojavilo 1988. tada je to bio Žan-Mari, koji je odmah dobio skoro 15 odsto glasova. Od tada je samo jednom (2007.) Le Pen je dobio manji broj, a jednom je, 2002. čak uspeo da se domogne drugog kruga protiv tadašnjeg predsednika Žaka Širaka.

Ali tada je Le Pen uspeo da poveća svoj rezultat za manje od procenta: i on i njegov Nacionalni front bili su tako snažno demonizovani. Radikali, nacionalisti, skoro fašisti – cela francuska štampa i elita ujedinili su se protiv Le Pena, a birači su se plašili da glasaju za tako “užasnog čoveka“.

Ali već 2012. umesto oca na izbore je izašla njegova ćerka: debitujući sa 18 odsto, Marin Le Pen je 2017. postigla 21 i prošla u drugi krug. Iako je u prvom izgubila samo 2,5 odsto razlike od Makrona, u drugom je jaz bio dvostruko veći – 33 prema 66.

A od tada je prošlo pet godina – i šta sada vidimo?

Jaz između Marin Le Pen i Makrona ovoga puta je na 5-6 odsto, ali ovo je u prvom krugu. Ali u drugom, koji će se održati 24. aprila, sve je već mnogo drugačije u odnosu na 2017: trenutno je odnos 48 prema 52. To jest, Makron će ponovo pobediti, ali sa potpuno drugim rezultatom. A to znači da Marin ostaje samo jedan korak do Jelisejske palate – ne sada, već za pet godina, na sledećim izborima.

Zašto je došlo do takvih promena u raspoloženju Francuske?

Prvo, menja se sama situacija u zemlji i svetu, a kao drugo i sama Le Penova se promenila, primetno je ”zalutala ka centru, uključivši u svoj ekonomski program niz paternalističkih, levičarskih principa”.

Treće, na ovim izborima se javio Erik Zemur , popularni novinar koji je zauzeo krilo radikalne desnice (uključujući i pitanja nacionalnog identiteta, za izlazak iz Evropske unije i NATO-a, protiv globalizacije i migracija). Čitava izborna agenda se radikalizovala, a na njenoj pozadini Marin Le Pen izgleda skoro kao centar, što joj takođe olaksava protok glasova.

Dakle, iako se u početku činilo da je pojavljivanje Zemura neisplativo za Le Pen i njen „Nacionalni savez“ pa čak i izazivalo sumnju da li je to bila mahinacija Jelisejske palate, na kraju je „izbezumljeni Erik igrao na ruku Marin, pruživši joj dašak respektabilnosti u očima kolebljivih birača u drugom krugu“. Zemur će u nedelju dobiti oko deset odsto, predviđa RIA Novosti.

Ruski faktor, kako priznaju, je imao veliki uticaj na ove izbore, jer su tri od četiri vodeća kandidata sada (osim Le Pen i Zemura, takođe i levičar Žan-Lik Melanšon sa “Nepokorna Francuska“,tretirana od “proatlantske štampe” kao “proputinovski kandidati“.

“Nakon početka naše specijalne operacije u Ukrajini , svi su morali da osude Putina i Rusiju u ovoj ili onoj meri , ali to ne znači da se njihov pristup odnosima sa našim zemljom suštinski promenio. Niko od njih ne želi izolaciju Rusije, jer bi to bila izolacija Evrope od nas. I potpuno potčinjavanje Francuske Anglosaksoncima, a upravo tome se protive Melanšon, Zemur i Le Pen”, navodi se.

Francuska će za sada ostati pod kontrolom Piar projekta atlantskih elita zvanog Makron, ali vreme sada ubrzava i Evropa ulazi u period ozbiljnih unutrašnjih i spoljašnjih iskušenja. Francuska će moći da se izvuče iz njih samo ako odbrani svoju nezavisnost, a ovde ne može bez obnavljanja odnosa sa Rusijom i promene nacionalnih elita.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari