Ričard Grenel među favoritima za ključnu poziciju u Trampovoj administraciji

Ovu mogućnost iznosi Rojters, a vest je izazvala pažnju i kosovskih medija, prenosi Kossev.

Grenel je dugogodišnji blizak saradnik Donalda Trampa, a bio je aktivno uključen i u njegovu predizbornu kampanju.

„Veliko hvala hiljadama volontera koje sam sreo tokom poslednjih 7 nedelja, posebno u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji. Vaše priče su me promenile.

Vaš patriotizam je inspirativan. Vaša posvećenost da učinite Ameriku boljom je motivišuća.

Kapiteni ‘Tramp Force 47’ su srce onoga što se upravo desilo. Nikada neću zaboraviti vaša lica i zagrljaje podrške koje sam dobio.

Vi svi zaslužujete ovu pobedu. Amerikanci su zaista inspirativni“, poručio je Grenel nakon što je Donald Tramp postao pobednik na održanim izborima.

Grenel je Trampov blizak saradnik, posebno kada je u pitanju spoljna politika.

Tokom prvog mandata Trampove administracije, 58-godišnji Grenel obavljao je funkciju vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe i ambasadora u Nemačkoj.

Rojters podseća da je Grenel bio prisutan prilikom susreta Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u septembru.

„Grenelove privatne veze sa stranim liderima i često oštra ličnost učinili su ga centrom nekoliko kontroverzi, što bi moglo otežati proces njegove potvrde u Senatu.

Međutim, on se smatra glavnim kandidatom za poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost, koja ne zahteva potvrdu Senata, iako nije isključeno da bi mogao biti imenovan i na neku poziciju koja bi zahtevala potvrdu Senata“, piše Rojters.

Među politikama koje je Grenel zagovarao je i uspostavljanje autonomne zone na istoku Ukrajine kako bi se okončao rat, što Kijev smatra neprihvatljivim.

Grenel je na Kosovu, kod Albanaca i kosovskih vlasti, veoma nepopularan.

Smatraju ga odgovornim za pad prve vlade Aljbina Kurtija 2020. godine, zbog njegovog čvrstog stava u vezi sa taksama od 100 odsto na srpske proizvode, koje je prethodna vlada uvela.

Kurti je tada insistirao na tome da takse ostanu na snazi prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, čemu se Grenel otvoreno protivio, naglašavajući da će podrška SAD Kosovu zavisiti od ukidanja taksi.

Vlada Albina Kurtija pala je posle samo 50 dana, nakon inicijative za izglasavanje nepoverenja od strane njegovog bivšeg koalicionog partnera, LDK.

Ova situacija izazvala je oštre kritike sa strane Samoopredeljenja i njegovih pristalica.

Kasnije je Grenel postao još glasniji u kritikama na račun Kurtija, optužujući ga da je „uništio čvrstu vezu Kosova i SAD“.

Takođe, Grenel je više puta naglašavao da je potrebno čvrsto vođstvo SAD u pregovorima Beograda i Prištine, ističući da su problemi u dijalogu „Evropljani i Kurti“.

Nasuprot negativnom imidžu na Kosovu, Grenel je u Srbiji i kod albanskog premijera Edija Rame ostao rado viđen gost.

On je nosilac Ordena srpske zastave prvog stepena, koji mu je dodelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pre četiri godine, na Kosovu je dobio medalju od tadašnjeg predsednika Hašima Tačija.

Američki New York Times je ove godine izveštavao da je Grenel Trampu predložio posetu Hašimu Tačiju u Hagu.

Takođe, nakon što je američki sud odbacio optužbe za klasiifikovane dokumente protiv Donalda Trampa, Grenel je komentarisao: „Sada je red na slučaj Hašima Tačija“, piše Koha.