„Riskantan potez Makrona; sledi trka za komesarska mesta“: Sagovornici Danasa o rezultatima izbora za Evropski parlament

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament 9. juna osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni jutros u Briselu.

Prema preliminarnim rezultatima, predstavljenim u Evropskom parlamentu, EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom telu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 184 od 720 poslanika, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 139 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.

Jačanje desnice će se odraziti na domaćoj sceni

Jelica Minić, članica Evropskog pokreta u Srbiji, za naš list kaže da će se jačanje desnice svakako odraziti i na domaćoj sceni, a kako i koliko pokazaće ubrzo vanredni parlamentarni izbori u Francuskoj.

„I povratno, to će imati uticaja preko Evropskog saveta na odlučivanje u Evropskoj uniji, ako ministri i predsednici vlada u narednom periodu budu u većoj meri izabrani od nacionalnih radikalnijih desnih stranaka. Biće teže ostvariti konsensus oko raznih politika Evropske unije, posebno oko spoljne politike gde je potrebno ostvariti punu saglasnost“, kaže Minić.

Prema njenim rečima, odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore je sigurno promišljena, pošto su prognoze bile sasvim tačne.

„Ne može se upravljati bilo kojom zemljom protiv volje biračkog tela. Građani će imati priliku da potvrde svoj izbor na domaćoj sceni, ili da ga koriguju“, ističe MInić.

Desnica nije ostvarila pobedu

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropkse poslove, za Danas kaže da uprkos nadanjima mnogih, okorela desnica po drugi put zaredom nije ostvarila pobedu.

„Centristi, uključujući nemačku Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), Slobodarsku partiju Ausreije (FPO) i Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) slave povećanje broja mandata, dok socijaldemokrate izražavaju blagu tugu gubeći po nekoliko evroposlanika“, kaže Beširi.

Kako dodaje, najveći gubitnici evropskih izbora su liberali i zeleni.

„Liberali zbog Makronovog gubitka u Francuskoj pa je sada holandska liberalna struja preuzela štafetu, a zeleni zbog slabih rezultata u Nemačkoj i Francuskoj što će se odraziti na politiku proširenja, zelenu agendu i migracije“, ukazuje Beširi.

Izlaznost nije ujednačena

U okviru koncepta evropskog građanstva, nastavlja naš sagovornik, svi državljani članica EU imali su priliku da u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom glasaju za jedno od dva zakonodavna tela Evropske unije – Evropski parlament koji broji 720 poslaničkih mesta.

„Kako udruživanje unutar ovog legislativnog tela nije po nacionalnoj osnovi nego po političkoj ideologiji više je nego jasno da se neće menjati politička većina okupljena oko stranaka centra, socijal-demokrata i liberala. Treba primetiti i da izlaznost na ovim izborima nije ujednačena, tako je u Hrvatskoj jedva glasalo petnaestak odsto birača s pravom glasa, a na Malti skoro osamdeset odsto“, primećuje Beširi.

Istorijske i regionalne prilike, kaže on, utiču na izborne rezultate pa će se tako videti da je istočna Nemačka glasala konzervativnije u odnosu na Berlin i zapadnu Nemačku.

„Uspeh francuske desničarke (Marin) Le Pen i novopostavljenog lidera Nacionalnog okupljanja Žordana Borela u Francuskoj, nateralo je predsednika Makrona da u očigledno pripremljenoj izjavi sat vremena posle zatvaranja birališta raspiše parlamentarne izbore za početak jula. Održati izbore tokom evropskog prvenstva u fudbalu i manje od mesec dana pre početka Olimpijade riskantan je potez francuskog predsednika koji očigledno veruje da na pitanjima domaće politike desnica neće imati ovakav uspeh koji joj se pridaje zbog oštre retorike po pitanju politike imigracija u EU“, mišljenja je Beširi.

Naš sagovornik dodaje da krajnja desnica oličena u AfD u Nemačkoj, FPO u Austriji i Fidez u Mađarskoj takođe su slavili tokom vikenda.

„Ukoliko želite da vidite kome se raduje Milorad Dodik, pogledajte njegove srceparajuće čestitke liderima ovih stranaka i biće vam jasno o kakvim se populistima radi. Istina, izostaju čestitke italijanskoj premijerki (Đorđa) Meloni jer je ona ipak pro-ukrajinska desničarka“, primećuje Beširi.

Istovremeno, nastavlja, mašarski premijer Viktor Orban se suočava sa sve većim demostracijama protiv njegovog režima dok steže obruč oko slobode govora, medija i kontrole institucija suočavajući se sa neminovnim sankcijama EU u skorijoj budućnosti.

„AfD šalje nekih petnaestak poslanika u EU parlament, ali njihov kao i koalicioni kapacitet ostalih stranaka krajnje desnice gotovo je nepostojeći imajući u vidu da je (Ursula, predsednica EK) Fon der Lajen najavila i podršku (Đorđa, premijerka Italije) Meloni, verovatno u nadi da njene ultranacionalističke, često optuživane i za fašističke ispade, drži pod kontrolom dok traje rat u Ukrajini“, naglašava Beširi.

Usporena privreda EU i pad životnog standarda

Na pitanje koje će promene izazvati u politici unutar EU i spoljnopolitičkim odnosima, Minić kaže da je prvi problem usporena privreda u EU i pad životnog standarda.

„Takođe, jača otpor Zelenom dogovoru i njegovoj visokoj ceni, posebno za poljoprivrednike. Javljaju se i protekcionistički zahtevi u oblasti trgovine i zahtevi za reindustrijalizacijom usled zabrinutosti da EU postaje talac velikih sila i njihove međusobne konkurencije. Pri tome ima radikalno desnih partija koje su za dobre odnose sa Rusijom i Kinom, a ne za konfrontaciju“, naglašava Minić.

Kako kaže, neke su za veće oslanjanje na NATO, a neke za veću bezbednosnu autonomiju.

„Zahtevi radikalne desnice su da se preispita i zaoštri imigraciona politika, što dobija podršku i na centrističkom političkom spektru. Kod radikalne desnice proširenje nije visoko na agendi, a razlike postoje i u odnosu prema razvojnoj pomoći. Osporavaju se neke od evropskih vrednosti vezane za zaštitu ugroženih grupa, posebno žena i LGBTQ populacije“, kaže Minić.

Kako tvrdi, ukoliko podele među njima ostanu, dosadašnja centristička politika ima veće šanse da i dalje preovlađuje u Evropskom parlamentu.

Odnos prema ratu u Ukrajini i Gazi – ostaje da se vidi

Kada je reč o odnosu EU, nakon izbora, prema ratu u Gazi, Minić kaže da rat izaziva strah.

„Posebno pretnja nuklearnim sukobom, a EU je godinama prepuštala svoju odbrambenu politiku NATO savezu i zanemarila svoju vojnu industriju. To utiče i na njen kapacitet da daje pomoć Ukrajini, ali i da sama sebe brani. Zato bi mogla povećati pritisak na traženje mirovnih rešenja“, ističe Minić.

Za Beširija, kako će nova konstelacija političkih snaga uticati na rat u Ukraijini, Gazi i na naš region ostaje da se vidi već tokom predloga novih komesara i da li će nemačka konzervativka ostati na čelu EU komisije.

„Ukoliko gledamo na rezultate izbora deluje da bi se u Evropi stvorilo više glasova koji bi pozvali na korišćenje oružja iz EU i SAD u targetiranju ciljeva u Rusiji na šta zeleni i libreali nisu preterano oduševljeni u strahu da bi sukob mogao da eskalira. Što se Gaze tiče, aktivnostima (Žozep, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku) Borelja u poslednjih nekoliko nedelja stiče se utisak da je stvar prepuštena u ruke izraelskog saveznika u Vašingtonu, ali je za očekivati da će se posle izbora talas priznanja palestinske državnosti nastaviti kao jedna forma pritisaka na Tel Aviv da obustavi dejstva i procesuira ratne zločine u Gazi“, kaže Beširi.

Pritisak na Vučića

Kada je reč o našem regionu, kaže Beširi, sve je izglednije da će Crna Gora, nakon što je usvojila dvanaest reformatorskih zakona koji joj omogućava pozitivno ocenjen IBAR, ovog meseca ući u zatvaranje pregovaračkog procesa sa EU što bi značilo da bi Podgorica mogla da računa na članstvo u EU najranije 1. jula 2026. godine ili šest meseci kasnije.

„Ulazak bivše republike Jugoslavije, predstavljaće veliki pritisak na predsednika Vučića i njegovu vladajuću većinu koja se pokazalo nesposobnom da sprovede neophodne reforme. U poslednjih nekoliko godina, aktivnosti dela političara u Crnoj Gori, crkve i političke i obrazovne elite u Beogradu sugerišu da se neće sedeti skrštenih ruku dok Podgorica, posle članstava u NATO ulazi i u EU pre Srbije“, ukazuje Beširi.

Rezultati evropskih izbora su poznati, kaže on, te dodaje da će se u mesecima pred nama odvijati trka za komesarska mesta, politička trgovina, i da ćemo gledati međusobna „pripucavanja koje naši mediji obožavaju“.

„Ono što nećemo lako videti je stabilnost institucija EU, njihovu posvećenost unapređenju standarda građana EU, razvoj sloboda i prava i ekonomski oporavak. To vidimo, samo kada tamo odemo ili pozovemo porodicu i prijatelje na Vajber“, zaključuje Beširi.