Rizici i prednosti smanjenja broja stanovnika Kine

Rast stanovništva se usporava već godinama, ali saopštenje od utorka da je broj stanvnika opao za oko 850.000 2022. godine, pkazalo je da se to dešava brže nego što se predviđalo.

„Taj razvoj događaja… može dobro da podstakne domaće izazove i strateške izazove u inostranstvu. Ukratko, Partija će možda biti u teškoj situaciji“, rekao je Majk Maca, analitičar kineske vojne modernizacije u Američkom preduzetničkom institutu u Vašingtonu.

Drugi su manje pesimistični.

„Kina sve više postaje visokotehnološka zemlja, tako da je od vitalnog značaja koncentrisanje na poboljšanje obrazovnog sistema, posebno u siromašnim seoskim područjima, a čak i u gradovima. Tako je i s povećanjem produktivnosti. Imućniji ljudi će kupovati više, što takođe povećava BDP“, rekla je Džun Tojfel Drajer, specijalistkinja za Kinu na Univerzitetu u Majamiju.

Uz očekivani nastavak tog trenda, UN procenjuju da će kinesko stanovništvo opasti sa 1,41 milijarde na oko 1,31 milijardu do 2050. godine i da će se dalje smanjivati.

Peking je ranije pokušao da obuzda rast svog stanovništva. Briga da je kineska populacija postala prevelika navela je vlast da uvede „politiku jednog deteta“ krajem 1970-ih godina. Peking kaže da je ta politika sprečila 400 miliona dodatnih rođenja, ali se demografi ne slažu oko toga koliki se pad nataliteta objašnjava politikom.

Demografi kažu da je dejstvo politika jednog deteta dopunjeno društvenim promenama, posebno masovnim gomilanjem ljudi u gradovima tokom ekonomskog procvata.

„Naravno, politika jednog deteta je imala efekta“, rekla je Sabin Hening koja vodi Odeljenje za demografske promene u Ekonomskoj i socijalnoj komisiji UN za Aziju i Pacifik, u Bangkoku. „Ali stilovi života su se promenili. Troškovi života su porasli pa su ljudi manje skloni da imaju decu. Sve ovo je rezultiralo … daljim padom radjanja otkako je prestala politika jednog deteta“.

Iskustvo u Evropi i Japanu pokazuje koliko je teško promeniti način razmišljanja i uz državvne podsticaje i kampanje preokrenuti pad.

Suočena s padom nataliteta, politika jednog deteta je napuštena pre sedam godina, ali napori da se podstakne da porodice budu veće, uglavnom su bili neuspešni, kao i slični napori u drugim zemljama. Evropa i Japan su se takođe borili da državnim podsticajima i kampanjama promene način razmišljanja i zaustave pad.

„Iznenađuje me kako se svi slažu da planeta već ima previše ljudi čije potrebe čak i za osnovama postojanja poput hrane, vode i skloništa, postavljaju nepodnošljive zahteve ekosistemu, ali čim stanovništvo neke zemlje počne da opada, njena država reaguje skoro panikom“, rekla je Drajer.

Najneposredniji demografski izazov Pekinga je starenje stanovništva: podaci od utorka su pokazali da skoro 20 odsto stanovništva ima 60 ili više godina, a kineske procene kažu da će taj broj porasti na 30 odsto, ili više od 400 miliona ljudi, do 2035. godine.

Slične promene su trajale decenijama u Evropi.

„Imali su više vremena da se prilagode, dok se u Aziji to dešava mnogo brže“, rekao je Srinivas Tata, direktor Odeljenja za društveni razvoj u Komisiji UN u Bangkoku.

Da bi podržala ovu populaciju penzionera, Kina može povećati starosnu granicu za odlazak u penziju, trenutno 50-55 godina za žene i 60 za muškarce.

Kineska ekonomija još se oporavlja od trogodišnje borbe protiv kovida-19 koji ne samo da je potresao ekonomiju, već je izazvao retke antivladine i antipartijske proteste.

Čak i sa sve manjim brojem stanovnika, Kina ima znatne ekonomske prednosti u odnosu na nove proizvodne rivale kao što su Vijetnam i Indija koja će ove godine prestići Kinu kao najmnogoljudniju. Kina ima superiornu infrastrukturu i dugogodišnje odnose s privatnim sektorom na koje se može osloniti godinama, rekao je Maca.

Kineski politički sistem takođe igra ulogu, rekla je Meri Galager, naučnica koja kinesku politiku izučava na Univerzitetu u Mičigenu.

„Postati svetska radionica… zahteva politički sistem koji može da iskoristi jeftinu mladu radnu snagu bez mnogo obzira na politička i građanska prava radnika“, rekla je Galager.

Ekonomske sankcije SAD i njihovo nastojanje da blokira pristup Pekingu najsavremenijim procesorima i tehnologiji za proizvodnju čipova, dodatno komplikuju napore za oporavak.

Komunistička partija takođe ima teškoća da nađe kvalifikovane regrute za svoju vojsku, Narodnooslobodilačku armiju od dva miliona pripadnika, kažu stručnjaci.

„Može se posumnjati da će Armija postati najbolja i najbliustavija, s obzirom na to da će porodice koje imaju sredstva obeshrabriti decu od služenje vojnog roka“, rekao je Danijel Blumental, direktor Azijskih studija na Američkom institutu za preduzetništvo i ekspert za pitanja bezbednosti Istočne Azije i odnose SAD i Kine.

Međutim, Blumental upozorava: ukoliko kineski lider Si Đinping „odluči da želi rat oko Tajvana, neće ga sprečiti briga o porodicama s jednim detetom“.

Neki američki posmatrači tvrde da bi ovi izazovi mogli da podstaknu Peking da ranije preduzme agresivne poteze, recimo pema Tajvanu. Ali, s obzirom da su SAD ponovo usredsredjene na Indo-Pacifik, da kineska ekonomija usporava i da joj se stanovništvo smanjuje, neki u Vašingtonu vide da se Pekingu sužava okvir za vojnu akciju protiv samoupravnog ostrva koje ona smatra svojom teritorijom.

Ipak, efekti smanjenja stanovniptva možda neće biti poznati neko vreme.

„Pošto se demografske promene dešavaju sporo, barem na početku preokreta, vreme će biti potrebno da se pokažu njihove posledice po položaj Kine i globalni uticaj“, rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu i dugogodišnji posmatrač kineskih političkih i društvenih tokova.

Predsednik Si je posvećen svom programu postizanja „velikog podmlađivanja kineske nacije“ do 2049, rekao je Cang, čak i ako će stanovnika njegove zemlje do tada biti 100 miliona manje.