„Riznica nuklearnog oružja“: Koje poluostrvo Putinu zadaje glavobolje?

Upravo to mnogi analitičari smatraju glavnim uzrokom burne reakcije Moskve na ulazak Finske u NATO.

Naime, poluostrvo Kola nalazi se na krajnjem severozapadu Rusije, i gotovo u celosti je unutar Arktičkog kruga.

Na njemu se nalazi ruska arktička flota u luci Murmansk ima svoje baze nuklearnih ledolomaca, ali u blizini su i brojne baze nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim bojevim glavama koje doslovno mogu da dohvate drugu stranu planete. Povrh toga, na poluostrvu je i gusta mreža avio baza ruske vojske, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljevi Tu 160, Tu 122N i Tu 95.

Poluostrvo ima i raznu drugu vojnu imovinu i masovno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva, od rudnika nikla i bakra, pa do hidroelektrana i ribarske industrije, piše Nova.rs.

Problem Rusije je nevolja u slaboj povezanosti celog ovog izuzetno važnog područja sa ostatkom zemlje: kompletno poluostrvo Kola sjedinjeno je sa maticom tek jednom jednim putem i jednom železničkom prugom. Od Murmanska prema račvanju iznad Sankt Peterburga vodi oko 700 kilometara dug put koji je u dosadašnjim geopolitičkim okolnostima bio prilično siguran. NATO snage mogle bi potencijalno da ga ugroze tek sa severa, iz Norveške, ali ta polazna pozicija ne obećava zbog manje od 30 kilometara ulazne pogranične širine.

Sa ulaskom Finske u NATO bezbednosna ravnoteža ruskog poluostrva se urušava, a cela ova teritorija po dužini finske granice postaje teritorija koju je praktično nemoguće braniti. Snage Severnoatlanskog saveza iz Finske sutra mogu preseći ruski put do Murmanska na barem stotinu mesta, te bi ga bilo vrlo teško osigurati i sa više od milion vojnika.

NATO pritom ne bi trebao uopšte morao da koristi svoje pozamašnije snage: mala diverzantska taktička grupa na ovom izuzetno šumovitom području mogla bi rutinski da preseče železničku, drumsku, komunikacijsku i električnu infrastrukturu i bez traga nestane među borovima, a najveći ruski vojni i nuklearni potencijali time bi se našli logistički odsečeni od ostatka zemlje.

Kako je to reagovala Moskva?

Dakle, kada se sve ovo uzmemo u obzir, reakcija Rusije nije iznenađujuća.

Gnev Kremlja je najpre izašao na videlo saopštenjem ministarstva spoljnih poslova Rusije u kom se navodi da će ulazak Finske u NATO negativno uticati na odnose Moskve i Helsinkija i da će Rusija biti prinuđena da preduzme kontra mere, uključujući one vojno-tehničkog karaktera, „da bi odagnala pretnje za sopstvenu nacionalnu bezbednost“.

U saopštenju se ocenjuje da ulazak Finske u NATO predstavlja raskid sa „mudrom tradicijom“ neutralnosti te zemlje i dodaje da će Finska će postati „samo jedna od malih država članica koje ni o čemu ne odlučuju“.

„Sigurni smo da će ovoj ishitrenoj odluci finskih vlasti, koja je doneta bez referenduma i dubinske analize posledica članstva Finske u NATO, suditi istorija“, zaključuje se u saopštenju.