Slovačka novinarka za Gardijan: Kako Robert Fico vraća Slovačku u vreme Sovjetskog Saveza

Vlast u Sovjetskom Savezu su preuzeli mnogi neobrazovani i grubi, vođeni osvetoljubivom pojačanom osećajem da samo uzimaju ono što im je po pravu pripadalo.

Šostakovič je, zajedno sa piscima kao što su Leonid Andrejev, Ivan Bunjin, Alja Rahmanova i drugi, ostavio zapanjujuće slične prikaze preokreta izazvanog staljinističkim čistkama: društvo je bilo podeljeno i razdraženo strahom, anksioznošću, osvetničkim činovima, spiskovima nezgodnih ljudi, destrukcijom. Gruba sila je nadvladala talenat, stručnost i obrazovanje. Pobednik je uzeo sve, piše u analizi za Gardijan Monika Kompanikova, slovačka novinarka i novelistkinja.

Slovačka je (za sada) članica EU, ona je (za sada) demokratska zemlja i nije (do sada) izdržala krvavi ili nasilni državni udar. Ali današnja atmosfera mi je na neki način slična onoj opisanoj u Rusiji pre 100 godina.

Od povratka populiste Roberta Fica za četvrti mandat kao premijera u oktobru 2023., Slovačka se okrenula sa zapada na istok i udaljila se od liberalne demokratije ka onome što izgleda kao autoritarizam.

Dugogodišnji kritičar EU i NATO-a, Fico je doveo u pitanje ulogu Rusije kao agresora u ratu u Ukrajini, preteći da će zaustaviti snabdevanje Kijevu energijom.

🇸🇰 #Slovakia: Tens of thousands of Slovakians took to the streets over the weekend to protest against PM Robert Fico’s increasing alignment with #Russia. As many as 60,000 reportedly took part in the capital city of Bratislava, which took place in the wake of Fico holding a rare… pic.twitter.com/HJSKKxyBed

— POPULAR FRONT (@PopularFront_) January 28, 2025

U decembru je Fico otputovao u Moskvu na privatni sastanak sa ruksim predsednikom Vladimirom Putinom, tek trećim zapadnim liderom koji je to učinio od invazije punog obima na Ukrajinu.

Kao odgovor, Slovaci su izašli na ulice da izraze svoj bes zbog budućnosti zemlje, podrške Ukrajini i daljem članstvu Slovačke u EU i NATO-u.

Najnoviji protest privukao je više od 100.000 ljudi, od kojih su mnogi tražili da Fico podnese ostavku.

Ali kako braniti demokratiju ako su sami predstavnici države uključeni u njeno sistematsko razbijanje? I kako su dostignuća u 35 godina od Baršunaste revolucije mogla tako brzo biti narušena?

Umetnička i kulturna zajednica u Slovačkoj uvek je bila na čelu prodemokratskog cilja. To je bio slučaj tokom Baršunaste revolucije i tokom protesta 1990-ih protiv vlade premijera Vladimira Mečiara.

Trideset godina kasnije, na masovnim skupovima koji su usledili nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka, glasovi slovačkih umetnika i kulturnih radnika najglasnije su zvučali o ugroženosti slobode i demokratskih vrednosti. Taj ustanak je doveo do sloma Ficove treće vlade.

Nije ni čudo što su pokušaji da se ućutkaju vladini kritičari sada usmereni na umetnost, kulturu i nevladine organizacije.

Pod plaštom balansiranja budžeta, Fico je doneo široke institucionalne promene i pokosio izvore finansiranja kulture. Oni koji ne mogu da budu otpušteni ili ućutkani su izgladnjeli i iscrpljeni.

Dok su mediji, pravosuđe, policija, tužilaštvo i službe bezbednosti – ključne oblasti u kojima demokratija stoji ili pada – bili podvrgnuti sličnim radikalnim promenama, pogled unazad na napade na umetnost tokom prošle godine govori alarmantnu priču.

Jedno od Ficovih prvih i najkontroverznijih imenovanja bila je Martina Šimkovičova, bivša TV voditeljka, koja je 2015. izgubila posao na privatnoj TV stanici zbog antiizbegličkih objava na društvenim mrežama, imenovana je za ministarku kulture.

Šimkovičova, članica krajnje desničarske Slovačke nacionalne stranke, dala je ton svojoj novoj ulozi izjavivši da „kultura slovačkog naroda mora biti slovačka i nikakva druga“. Šef njene kancelarije, Lukaš Mačala, je čovek koji se pita da li je Zemlja zaista okrugla (ovo nije šala).

Šimkovičova je brzo krenula u veliku čistku u umetnosti. Počela je otpuštanjem velikog broja zaposlenih u Ministarstvu kulture, a zatim su usledila nedeljna otpuštanja ključnih zaposlenih u skoro svim državnim institucijama kulture, uključujući i Narodnu biblioteku.

Jedva da nije prošla nedelja, a da vodeća ličnost u uglednom muzeju, pozorištu, galeriji ili konzervatorskoj agenciji nije otpuštena. Oni koji još nisu smenjeni ili degradirani plaše se, znaju da je samo pitanje vremena.

Jedan od najneverovatnijih primera čistke je ono što se dogodilo u Slovačkoj nacionalnoj galeriji (SNG). Prošla je izuzetno temeljnu i, po slovačkim standardima, uspešnu rekonstrukciju pod njenom direktorkom Aleksandrom Kušom, koja ju je pretvorila u modernu, cenjenu i popularnu instituciju.

Ali u avgustu prošle godine, ubrzo nakon velikog otvaranja obnovljenih galerija, Kuša je otpuštena.

To je dovelo do javnog protesta i ostavki jednog broja ključnih kadrova SNG, ne samo u znak solidarnosti sa Kušom, već i navodeći neodržive uslove rada.

Uznemireni situacijom, dva partnerska muzeja, u Austriji i Nemačkoj, preduzela su korak bez presedana da se povuku sa izložbe koju su dugo planirali zajedno sa SNG, jer, kako je navedeno u njihovom pismu, „trenutna situacija predstavlja potencijalni rizik po pozajmljene predmete za čiju zaštitu su odgovorne same institucije“. Kuša je optužila Ministarstvo kulture da je pokrenulo „eru maltretiranja i zastrašivanja“.

Stotinu zaposlenih u Nacionalnoj galeriji masovno je dalo otkaz ove nedelje, a najveći sponzor je obustavio finansijsku podršku.

Udarci i dalje stižu. Funkcionisanje Slovačkog umetničkog fonda (po uzoru na Arts Council England) je potpuno zaustavljeno i onemogućeno da dodeljuje i isplaćuje grantove.

Sa paralizovanim drugim šemama finansiranja, hiljade umetnika, kako profesionalnih tako i amatera, od folklora preko književnosti, pozorišta i vizuelne umetnosti suočavaju se sa neizvesnošću da li će moći finansijski da prežive.

Čak su i radovi na obnovi oronulih istorijskih zgrada zaustavljeni nakon ukidanja niza odeljenja Ministarstva kulture, uključujući i ono zaduženo za očuvanje spomenika.

Direktora Slovačkog književnog centra, agencije odgovorne za promociju slovačke književnosti u zemlji i inostranstvu, zamenila je ličnost koja je optužena za veze sa platformama zavere.

Šef Kancelarije za nacionalnu baštinu smenjen je u decembru. Kao da to nije dovoljno, pisac Mihal Hvorecki i vizuelna umetnica Ilona Nemet kažu da je ministar kulture podneo krivične prijave protiv njih.

Već godinu dana, umetnička zajednica moli vladu da sluša razum, ali bezuspešno. Za šest meseci pojavile su se dve peticije za razrešenje Šimkovičove, sa rekordnim brojem potpisa.

Zamkovi i istorijske znamenitosti istakli su crne zastave u znak protesta. U Slovačkom narodnom pozorištu, još jednoj ustanovi čiji je direktor smenjen bez najave, glumci su čitali izjave pre ili posle nastupa.

Slovački predsednik Peter Pelegrini ignorisao je molbe umetničke zajednice za sastanak. Njegovo dalje ćutanje navelo je Zdenu Studenkovu, proslavljenu slovačku glumicu, da odbije novogodišnju počast.

Više od 700 psihijatara i psihologa potpisalo je otvoreno pismo premijeru, više od 2.000 akademika i skoro 6.000 radnika u obrazovanju. Ali od Ficove posete Moskvi, takvi mali protesti su se proširili u masovne demonstracije koje smo videli.

Fico kaže da nema nameru da se povuče. A u kontekstu drugih kriza koje muče Evropu, demontaža slovačke kulture može izgledati beznačajno. Ali sada se pojavljuje ogromna mašina koja ima za cilj da razotkrije našu demokratiju.

Svako zatvaranje regionalnog muzeja ili otpuštanje kustosa je još jedan korak u tom procesu. Fico ide stopama Putina, Viktora Orbana i Aleksandra Lukašenka.