„Protesti su izazov ukorenjenoj moći Vučićevog režima“: Anliza Instituta Robert Lansing o Srbiji

Aktuelni protesti, piše u analizi na sajtu Instituta Robert Lansing, naglašavaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo Vučićevim sve autokratskijom vladavinom.

Vučić je, napominje se, svoju političku karijeru započeo kao ministar informisanja pod Miloševićevim režimom tokom jugoslovenskih ratova, pozicionirajući se kao naslednik kontroverznog lidera.

Dok se Vučić javno zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, njegova administracija se suočava sa optužbama da se bliže povezuje sa Rusijom i Kinom, podriva demokratske slobode i narušava političku transparentnost.

Kao odgovor na rastuće nemire, Vučićeva vlada je upotrebila taktike kao što su hapšenja, zastrašivanje i nasilje da bi suzbila neslaganje.

Aktuelni talas protesta, izazvan urušavanjem nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, među kojima i deca, izveo je desetine hiljada građana na ulice Beograda i drugih gradova.

Tragedija, koja se smatra simbolom vladine korupcije i lošeg upravljanja, podjednako je mobilisala studente, opozicione lidere i nezadovoljne građane.

Demonstranti blokiraju puteve više od dva meseca, uzvikujući parole poput „Vučiću odlazi“, „Hoćemo pravdu“. Crveni otisak šake postao je simbol pokreta, simbolizujući verovanje da vlada ima „krv na rukama“.

Železnička stanica u Novom Sadu je dva puta renovirana u okviru kineske modernizacije srpske železničke infrastrukture, finansirane u okviru kineske inicijative Pojas i put.

Rekonstrukcija, za koju je rečeno da je završena po evropskim standardima, počela je 2021. i proglašena je završenom 2024.

Uprkos tome, kritičari tvrde da su korupcija i nepotizam unutar vlade doveli do nestandardne izgradnje, što je kulminiralo smrtonosnim urušavanjem. Dok je Tužilaštvo podiglo optužnicu protiv 13 osoba za tragediju, kritičari tvrde da optužbama nedostaje finansijska istraga o mogućoj korupciji.

Studenti traže pravdu, transparentnost i odgovornost, dok vlada nastoji da diskredituje i podeli protestni pokret. Ostaje neizvesno da li će ovi nemiri dovesti do značajnih političkih promena ili će biti uključeni u nacionalistički narativ.

Iako se čini da je kolektivno ćutanje protiv Vučića konačno prekinuto i da ovog puta nema povratka, protest rizikuje da bude izmanipulisan od strane Vučićeve vlade.

Potencijalno bi mogao da se transformiše u nacionalistički pokret koji služi njegovoj agendi, omogućavajući mu da obezbedi još jednu izbornu pobedu.

Budući da je većina medija u Srbiji ili pod kontrolom države ili u vlasništvu oligarha koji su povezani sa vladajućom strankom SNS i Vučićevim najužim krugom, izveštavanje u velikoj meri favorizuje Vučića.

Ovo pokrivanje često uključuje nacionalističke teme, naglašavajući „bratsko prijateljstvo“ Srbije sa Rusijom i njene bliske veze sa Kinom.

Vučić je dobro svestan da se preko 80 odsto građana Srbije za informisanje oslanja na lokalne medije, jer je pristup pouzdanim međunarodnim medijima ograničen, jer većina – oko 80 odsto – slabo ili uopšte ne zna engleski.

On koristi ovu situaciju da manipuliše narativom i okreće proteste u svoju korist.

Aktuelni protesti u Srbiji predstavljaju kritičan trenutak u političkoj istoriji države. Oni predstavljaju i izazov ukorenjenoj moći režima Aleksandra Vučića i test sposobnosti naroda da se odupre manipulaciji i zadrži fokus na svojim zahtevima za pravdom i reformama.

Ostaje da se vidi da li će protesti uspeti da postignu sistemske promene ili su preusmereni na služenje nacionalističkim ciljevima.

Međutim, oni ističu duboke frustracije društva koje se bori sa korupcijom, kontrolisanim medijskim pejzažom i krhkim demokratskim okvirom.

Naredni meseci će odrediti da li ove demonstracije označiti početak istinske transformacije ili jednostavno još jedno poglavlje u borbi Srbije za odgovornost i slobodu.

Ishod ovih protesta ne samo da će odrediti budućnost Vučićevog režima, već će dati i ton za put Srbije ka EU ili Rusiji. Da li će pokret uspeti da postigne političke reforme i pravdu, ili će biti izbačen iz koloseka manipulacijom vlasti i nacionalističkom retorikom?

Otpornost demonstranata i njihova sposobnost da održe jedinstvo suočeni sa zastrašivanjem i kooptacijom biće od ključnog značaja.

Kako se Srbija nalazi na ovoj raskrsnici, šira borba odražava duboko ukorenjeni zahtev za odgovornošću, transparentnošću i odstupanje od nasleđa korupcije i autoritarizma koji dugo muče njen politički pejzaž, zaključuje se.