Kada su roditelji krivi za masovno ubistvo svoga deteta?

Skoro svaki dan, Stiv i Ai Sent Džulijan nose isti duks, na kojem je beli cvet.

Pet latica cveta predstavljaju članove porodice, sa Haninim imenom u sredini ispisanim na japanskom.

Hana je bila najmlađa od četiri učenika ubijena u srednjoj školi Oksford 2021. kada je 15-godišnji Itan Krambli otvorio vatru. U napadu su takođe ubijeni Tejt Majr (16) i Medisin Boldvin i Džastin Šiling (oboje po 17 godina).

Sedmoro drugih, među kojima i učitelj, su ranjeni.

Pucnjava u školi, najgora u istoriji države, potresla je Oksford Taunšip, predgrađe sa 22.000 ljudi severno od Detroita.

„Uvek se smejala, uvek izazivala smeh ljudi“, kaže Hanin otac, Stiv Sent Džulijan, za BBC u njihovoj porodičnoj kući u Ortonvilu u Mičigenu.

„Svaki dan bez nje je zaista nova borba. Ona je bila srce i duša porodice“.

U decembru, više od dve godine nakon pucnjave, sudija je ubicu Itana Kramblija osudio na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, maksimalnu kaznu.

Njegova majka Dženifer Krambli proglašena je juče krivom za ubistvo iz nehata, što je prvi put da je roditelj osuđen zbog uloge svog deteta u masovnoj pucnjavi.

Slučaj je pokrenuo pitanja o tome ko još može da odgovara za masovnu pucnjavu kada dete povuče okidač. Kramblijevi su detetu poklonili oružje koje je koristio samo nekoliko dana pre napada, a takođe su pokušali da pobegnu nakon što su optuženi za ubistvo iz nehata.

Dečakov otac Džejms Krambli suočiće se u martu na odvojenom suđenju po istim optužbama. Za svako ubistvo iz nehata predviđena je kazna do 15 godina zatvora.

Škola se takođe suočava sa kritikama da je mogla da spreči tragediju.

Nemirna prošlost

Pre pucnjave u Oksfordu, Kajla LeMieuk nije razmišljala o Itanu Krambliju pošto je on bio devetogodišnji dečak koji je živeo preko puta nje u Lejk Orionu nu Mičigenu.

LeMieuk je radila sa Itanovom majkom, Dženifer, u restoranu 2015. i bila je bliska sa porodicom Krambli nakon što su se preselili u obližnji stan u Lejk Orionu pre nego što su se nastanili u Oksfordu.

Rekla je da su gospodin i gospođa Krambli često ostavljali Itana samog kod kuće uveče, dok bi odlazili u grad da piju.

Za to vreme, Itan bi ponekad došao do njene kuće.

„Bio je veoma monoton, veoma distanciran, manipulativan. Mnogo je lagao“, rekla je gospođa LeMieuk.

Sećala se jednog trenutka kada ga je gledala kako skida ptičje gnezdo sa drveta i onda gazi po njemu.

Njegovo ponašanje smatrala sam zabrtinjavajućim. Moj partner i ja bi rekli: „On će jednog dana ubiti nekoga“.

Advokati Itana Kramlija su na sudu naslikali sličnu sliku dečakovog detinjstva, pozivajući psihološkog stručnjaka koji je rekao da je on „divlje dete“ koje su roditelji zanemarivali i patilo od mentalne bolesti.

U predmetu protiv njegovih roditelja, tužioci su takođe tvrdili da su Kramblijevi bili ponekad više fokusirani na svoje vanbračne veze i konje nego na staranje o pogoršanju mentalnog zdravlja njihovog sina.

Gospođa LeMieuk je rekla da ju je roditeljstvo Kramblijevih na kraju navelo da pozove Službu za zaštitu dece.

„Itan je bio tako zanemaren. Bila sam zabrinuta za njega. To nije način da dete odraste“, rekla je ona.

Slučaj protiv Kramblijevih

Pravni stručnjaci kažu da je američki zakon generalno osmišljen samo da smatra pojedince odgovornim za svoje postupke.

Ipak, nekoliko elemenata slučaja Krambli je verovatno primoralo tužiteljku okruga Oukland Karen Mekdonald da podigne optužnicu protiv roditelja.

Kao prvo, porodica je kupila Itanu pištolj koji je koristio samo nekoliko dana pre pucnjave kao rani božićni poklon i nisu uspela da pravilno obezbedi oružje, tvrde tužioci.

Roditelji su takođe odbili da ga odvedu kući iz škole na dan pucnjave, kako su školski zvaničnici predložili, nakon što su pronašli Itanove crteže pištolja i krvave figure.

Kejtlin Kavana, vanredni profesor na Školi za krivično pravo u državi Mičigen, rekla je da popularna kultura prikazuje roditelje kao glavne odgovorne za dečju delinkvenciju, ali je rekla da mnoštvo faktora može dovesti do toga da neko odraste i postane nasilan.

„Uopšteno govoreći, nije prikladno sugerisati da roditelji snose punu odgovornost za zločine svoje dece“, rekla je ona. „Ali, svaki slučaj je drugačiji, i svakako razumevanje dečjeg doma može nam pomoći da razumemo njihove postupke“.

U novembru, otac čoveka optuženog za ubistvo sedmoro na paradi 4. jula u Hajlend parku u Ilinoisu, izjasnio se krivim za nepromišljeno ponašanje jer je pomogao svom odraslom sinu da nabavi pištolj korišćen u napadu.

Istog meseca, majka šestogodišnjeg dečaka koji je upucao svog učitelja u prvom razredu osuđena je na 21 mesec zatvora u Virdžiniji nakon što je priznala krivicu za zanemarivanje deteta.

Porodica Sent Džulijan izjavila je da im je laknulo što tužioci traže da Kramblijeve roditelje pozovu na odgovornost za njihov „užasan“ nemar.

„Ipak, ništa što im se uradi neće vratiti našu ćerku“, kaže Stiv Sent Džulijan.

Zajednica se bori sa tugom

Dok su se roditelji Itana Kramblija suočili sa sve većom kontrolom, mnogi su takođe krivili okrug Oksfordskih škola.

U novembru je grupa od oko 30 učenika srednje škole u ​​Oksfordu izašla sa časa zahtevajući ostavku nekoliko zvaničnika školskog odbora.

Takođe su tražili više traumatoloških usluga u školi i spomen obeležje u znak sećanja na žrtve.

Mesec dana ranije, nezavisna firma, Guidepost Solutions, objavila je svoj konačni izveštaj o reakciji škole na pucnjavu. Istraga je navela višestruke neuspehe školskih zvaničnika, koji nisu proverili ima li u Kramblijevom rancu oružje nakon što su nastavnici otkrili njegove uznemirujuće, nasilne crteže.

Takođe je utvrđeno da je školski odbor obeshrabrio osoblje da sarađuje sa istražiteljima.

„Izveštaj je veoma osuđujući. Iz njega je vrlo jasno da je od početka do kraja škola pravila greške iznova i iznova“, rekao je Sent Džulijan.

„Ali oni su učinili sve što je u njihovoj moći da pobegnu od preuzimanja bilo kakve odgovornosti“.

Roditelji ubijenih i povređenih u pucnjavi podneli su tužbe protiv okruga.

U martu je sudija okruga Ouklend odbacio nekoliko građanskih tužbi protiv škole, presudivši da okrug i njegovi zaposleni imaju imunitet vlade.

Ipak, Sent Džulijana radi na tome da sećanja na njihovu ćerku i druge žrtve ne budu zaboravljena, prikupljajući novac za spomen baštu u popularnom lokalnom parku.

Gospodin Džulijan je rekao da želi da posadi četiri stabla trešnje i male uspomene iz svakog od njihovih života.