Roditelji u strahu od mobilizacije: Sve više izveštaja da se vrši pritisak na vojno sposobne Ruse da se priključe vojsci

Pet meseci nakon ruskog rata protiv Ukrajine, Kremlj još nije naložio opštu mobilizaciju za regrutaciju trupa za svoju invaziju, ali sve je više izveštaja da pokušava da namami i vrši pritisak na vojno sposobne muškarce da se pridruže vojsci, kao i da primorava mlađe regrute da potpišu ugovore kako bi mogli biti poslati na front, piše redakcija Radija Slobodne Evrope (RSE) na engleskom jeziku.

U Baškortostanu, ruskoj republici koja se nalazi oko 1.300 kilometara istočno od Moskve, mnogi roditelji vojnih obveznika uputili su žalbe lokalnom vojnom tužilaštvu zbog pritužbi da su njihovi sinovi nezakonito zadržani u regrutnom centru i da im je rečeno da će biti poslani u Rostov, ruski region koji graniči s istokom Ukrajine.

Prema navodima četiri različite porodice koje su razgovarale sa tatarsko-baškirskim servisom RSE službe za regrutaciju u regionu su ubrzale i skratile proces regrutacije, a takođe su preduzele neočekivane korake slanja regruta iz Baškortostana u jedinice u Rostovu, umesto u područja bliže kući i područja koja su udaljena od linija fronta, kao što je ranije rečeno.

Brze akcije i kršenje protokola ostavili su mnoge roditelje u strahu da bi njihovi sinovi mogli biti ubeđeni da se prijave kao vojnici po ugovoru i pridruže se ruskom ratu u susednoj Ukrajini.

“Moj sin je iznenada odveden u vojsku, čak mu nije dozvoljeno ni da diplomira pravo”, rekla je za RSE Ala Papusova, majka Dmitrija Mališeva, koji je regrutovan u tekućem ciklusu regrutacije u Rusiji.

“Rekli su da će ujutro 3. jula biti poslat u Rostovsku oblast, iako su u početku rekli da će regruti biti poslani na službu u Čeljabinsku oblast“, u južnom centralnom delu Rusije u blizini granice s Kazahstanom.

Rusija je u procesu regrutacije prolećne klase, kojim se do sredine jula nastoji regrutovati oko 130.000 muškaraca u dobi od 18 do 27 godina.

Moskva nije uvela masovnu mobilizaciju vojno sposobnih muškaraca od početka invazije na Ukrajinu 24. februara, jer nije zvanično proglasila da je u ratu.

Prema ruskom zakonu, vojni obveznici ne mogu biti poslati u Ukrajinu ako nemaju najmanje četiri meseca obuke.

Kremlj je više puta ponavljao da neće slati regrute u Ukrajinu, ali je bilo nekoliko potvrđenih slučajeva njihovog slanja u borbu tokom kampanje.

Kako je porastao broj ruskih žrtava, Moskva se za popunu redova sve više okreće profesionalnim i ugovornim vojnicima, kao i onima iz privatnih obezbeđenja i vojnih kompanija.

Ruski centri za regrutaciju u poslednje vreme intenziviraju napore da reaktiviraju rezerviste i privuku nove vojnike, a navodno pritiskaju  i regrute da potpišu ugovore za raspoređivanje u Ukrajinu kao profesionalni vojnici, uprkos tome što su prošli minimalnu obuku.

“Plašimo se da će biti primoran da potpiše ugovor dok je (u Rostovu), a zatim će završiti u Ukrajini”, rekla je Papusova.

Sve veći pritisak na regrute

Zajedno sa roditeljima Dmitrija Mališeva, druge porodice iz celog Baškortostana su se obratile vojnom tužilaštvu u Ufi, glavnom gradu pokrajine, da zatraže intervenciju u vezi sa situacijom njihovih sinova. Mnogi od regruta su takođe studenti i trebalo bi da mogu da odlože služenje vojnog roka do završetka studija.

U nekoliko izjava upućenih kancelariji, u koje je RSE imao uvid , roditelji su naveli da se ne slažu s odlukom komisije za regrutaciju, jer su njihovi sinovi zbog studija imali odgodu od regrutovanja u vojsku. Porodice regruta su takođe tražile da se njihovim sinovima dozvoli da napuste regrutni centar nakon što se odazovu pozivu i da ne budu odmah poslati na službu, kao i da im se pruži mogućnost da ospore gdje će biti poslati.

„Zahtevamo da se našim sinovima i unucima pruži prilika da služe na teritoriji Baškortostana“, rekao je za RSE Ilšat Rafikov, koji je tužilaštvu podneo izjavu nakon što je njegov unuk Timur regrutovan i obavešten da će biti poslat u Rostov. “Vojni tužilac nam je rekao da će pokrenuti ovo pitanje i saopštiti naše mišljenje vojnim kancelarijama za upis i registraciju”.

Vera Popova, koja je dalja rođaka jednog regruta, pridružila se porodicama u tužilaštvu i učestvovala u malom protestu zbog navodnog maltretiranja regrutovanih.

Tokom protesta, porodice koje su prisustvovale tražile su da vojni registratori daju regrutima mogućnost da potpišu ovlaštenja advokata kako bi njihovi rođaci mogli da zastupaju njihove interese na sudu.

Porodice su takođe pokušale da dežurnim oficirima predaju izjave upućene vojnom komesaru Baškortostana, ali su oni u početku odbili da ih prime.

“Sve dok nismo stavili ruke na prozor i rekli da ih nećemo skloniti, dežurni su odbijali čak i da pozovu nadležne”, rekla je Popova za RSE.

Prisutni rođaci su na kraju dobili sastanak sa komesarom, gde je Aleksandru Fedorovu, čiji je sin Nikita regrutovan, rečeno da će njegov sin sada biti poslat u Vladikavkaz, grad na jugoistoku Rusije i regionalnu prestonicu Severne Osetije. Fedorov je za RSE rekao da je zadovoljan ishodom.

Papusova je takođe rekla da joj je obećana promena iz Rostova u drugo mesto službe za njenog sina, ali da joj nije dato vremena da podnese apel za odlaganje službe zbog studija.

Vojni komesar kancelarije Baškortostana nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa regrutacijom i zatražio je da se medijski upiti šalju faksom ili poštom.

Vil Tukhvatulin, direktor organizacije Za alternativnu civilnu službu, rekao je da su predstavnici te grupe videli dokaze o višestrukim kršenjima zakona u regrutnim centrima u Baškortostanu, uključujući višestruke slučajeve pokušaja slanja regruta direktno iz kancelarije u njihovu jedinicu.

Dodao je da veruje da su užurbane akcije rezultat sve većeg političkog pritiska na ruske regione da ispune agresivne kvote za regrutaciju, uprkos sve većem broju regrutovanih koji se ne vraćaju u kancelarije za prijavljivanje ili se uopće ne odazivaju na njihove pozive.

“Kako će se situacija zapravo razvijati na licu mesta, niko ne može da kaže”, rekao je Tuhvatulin za RSE. “Svi znaju da je već bilo slučajeva slanja regruta da učestvuju u borbama (u Ukrajini).”

Zapadni front

Tačan broj poginulih ruskih vojnika u Ukrajini nije poznat. Moskva je navela ukupno 1.351 poginulih vojnika 25. marta, ali od tada nije ažurirala podatke.

Ukrajinski i zapadni vojni stručnjaci kažu da je Rusija pretrpela velike gubitke u ratu, ali njihove procene variraju. Kijev tvrdi da je ubijeno više od 35.000 ruskih vojnika, dok podaci koje su dali NATO i Velika Britanija govore o broju poginulih od oko 15.000-20.000 ruskih vojnika.

Bez obzira na tačan broj, žrtve su imale drastičan uticaj na stanje ruske vojske, kaže Dara Masikot, viša istraživačica u američkom tink-tenku RAND i bivša viša analitičarka u Pentagonu.

“Kratkoročno gledano, očigledno je da grabe odakle god mogu da izbegnu (potpunu) mobilizaciju“, rekla je ona za RSE.

“Mislim da je to prilično loš znak za zdravlje ruskih profesionalnih borbenih snaga jer sukob traje već pet meseci a oni već idu tim posebnim putem da regrutuju trupe.”

U komentarima koje je ruski predsednik Vladimir Putin dao tokom regionalnog samita u Turkmenistanu 29. juna, on je branio svoju takozvanu “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini i insistirao na tome da ruske snage ne žure da okončaju rat.

“Posao se odvija glatko, ritmično“, rekao je Putin. “Nema potrebe da pričamo o tajmingu.”

Masikot kaže da uprkos nazirućim problemima ljudstva s kojima se suočava ruska vojska i šteti koju su nanele ukrajinske trupe, čini se da Kremlj i dalje nastoji da ostvari svoje trenutne političke i vojne ciljeve u Ukrajini.

“Kada pogledam različite političke odluke koje donose unutar Rusije, mislim da veruju da još uvek mogu postići svoje ciljeve”, rekla je ona.