Da li je zakasnela odluka Bajdena da omogući Ukrajini udare na teritoriju Rusije i hoće li promeniti tok rata?

Dva meseca pre nego što napusti funkciju, predsednik Džo Bajden je ukinuo neka ograničenja koja su blokirala Kijev da koristi oružje koje su isporučile SAD za udare dublje na rusku teritoriju, što je velika promena politike, izvestio je Rojters u nedelju.

Vojni analitičari su rekli da će uticaj na bojno polje, gde je Ukrajina u zastoju mesecima unazad, zavisiti od toga koja su ograničenja ostala. Ali dok bi ova promena mogla da podrži operaciju u Kursk, malo je verovatno da će generalno promeniti igru.

„Odluka dolazi kasno, a kao i druge odluke u tom smislu, možda će biti prekasno da se suštinski promeni tok borbi“, rekao je Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu.

„Udari iz daljine su uvek bili jedan deo slagalice i bili su previše opterećeni očekivanjima u ovom ratu“.

Takođe ne postoji način da se zna koliko će nova politika trajati a već ju je kritikovao Ričard Grenel, jedan od najbližih spoljnopolitičkih savetnika predsednika Donalda Trampa.

Tramp je dugo kritikovao razmere američke pomoći Kijevu i obećao da će brzo okončati rat ali ne i kako.

Ukrajina je mesecima lobirala za promenu, tvrdeći da je njena nesposobnost da pogodi područja unutar Rusije, a posebno vojne vazdušne baze u kojima se nalaze ratni avioni uključeni u napade na Ukrajinu, predstavljala veliki hendikep.

Ruske snage, koje su u ofanzivi duže od godinu dana, napreduju najbržim tempom od 2022. na istoku Ukrajine i vrše pritisak na severoistoku i jugoistoku.

Rusija kaže da Ukrajina ne može ispaliti rakete na ciljeve unutar Rusije bez direktne pomoći saveznika iz NATO-a, nazivajući najnoviju odluku Bajdena velikom eskalacijom.

Kremlj je danas rekao da bi svaka takva odluka značila da su Sjedinjene Države direktno umešane u sukob.

Prvi ukrajinski udari mogli bi se desiti u narednim danima i verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet do 306 km, preneo je Rojters.

Jedan centralnoevropski odbrambeni zvaničnik rekao je Rojtersu da će udari dati Kijevu veću šansu da se odbrani od vazdušnih napada, ali da neće odlučno okrenuti sukob u korist Ukrajine.

Rusija je već premestila veći deo svoje vazdušne imovine van dometa zapadnog naoružanja u Ukrajini, rekao je zvaničnik, iako bi domet pokrivao područja izvan oblasti Kurska koju je okupirala Ukrajina.

Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je da „još ne otvara šampanjac“ jer nije poznato koliko Ukrajinci imaju raketa i da li imaju dovoljno da pogode bojno polje.

Odluka o odobrenju udara nakon višemesečnog ukrajinskog lobiranja prati obrazac koji se ponavljao tokom rata dok je Bajdenova administracija pokušavala da uravnoteži svoju podršku Ukrajini sa zabrinutošću zbog eskalacije.

Prethodno se Vašington mesecima kolebao pre nego što je odobrio davanje Ukrajini raketa dugog dometa, tenkova i aviona.

Neki vojni analitičari kažu da su takva odlaganja dala Moskvi vremena da se oporavi od ranih neuspeha i da ojača odbranu okupirane teritorije, što je doprinelo neuspehu velike ukrajinske kontraofanzive prošle godine.

Ukrajina pod pritiskom

Mogućnost da projektilima napadne rusku teritoriju mogla bi da ima najdirektniji uticaj na Kursk, gde Ukrajina ima za cilj da zadrži pozicije koje je zauzela nakon svog prvog većeg prekograničnog napada u avgustu.

Ta ruska teritorija  mogla da bude moneta za pregovaranje u svim pregovorima nakon Trampovog ulaska u Belu kuću.

Kijev kaže da je Rusija okupila 50.000 vojnika da pokuša da povrati teritoriju u Kursku i da je rasporedila 11.000 Severnokorejaca, od kojih su se neki, kako kaže, priključili borbi.

Rusija nije ni potvrdila ni demantovala ovo raspoređivanje.

„Rakete ATACMS mogu da drže na nišanu ruske i severnokorejske mete. To bi pomoglo ukrajinskim snagama da brane osvojene teritorije u Kursku“, rekao je Kofman.

Rob Li, viši saradnik na Institutu za spoljnu politiku sa sedištem u Filadelfiji, rekao je da bi Ukrajini bilo teško da se zadrži u Kursku dugoročno, ali će njeno zadržavanje zavisiti od resursa.

„Ukrajina je tamo angažovala neke od svojih najboljih jedinica, tako da će možda moći da se održe neko vreme ako nastave da dobijaju dovoljno municije i borbene zamene“, rekao je on.

Francuska i Britanija nisu navele da li bi sledile Amerikance i dozvolile Ukrajini da koristi krstareće rakete Storm Shadow koje imaju domet od 250 km.

„Rusija može da obori Storm Shadow i ATACMS, tako da je važno razmotriti i veličina baraža koji se može lansirati“, dodao je Li.